Matematičko takmičenje na kojem pravo učešća imaju osnovci i srednjoškolci svih uzrasta. Može se prijaviti ko želi, nezavisno od ocene iz matiške, te je idealna prilika da se u ovim plemenitim, moždano-napornim veštinama oprobaju i oni kojima mata nije jača strana (mali Randu i njegov tata). Ako se ima u vidu i to da su svi takmičari toga dana oslobođeni nastave, lako se da zaključiti zašto je Misliša jedan od najradosnijih ''praznika'' brojnih škola širom Srbije.
Izrazom iz naslova lezilebovići i probisveti krste kapacitete, decu koja šure matu na ovom i drugim takmičenjima, korenuju do zilion i čine kojekakve druge, nama smrtnicima nepotrebne mozgolomije.
- Gde ćeš?
- Kući.
- Kako kad imamo bios pa fizičko?
- Iš'o sam na Mislišu hehe. Test bio u fazonu Milionera, zaokruživao sam na eci peci pec... Odoh sad kući na partiju PES-a, pozz luzeru!
__________________________________________________________________________
:Hodnik škole:
- Alo, Misliša, mrdaj da prođem, šta si se ukipio!?
- Mislim ti ja malo mamu u pičku!
- :GULP!: Pa nemoj Stevčo molim te, drugari smo, nemoj katemolimAAAAAAAAAA
Na samom početku želim da objasnim nešto da ne bih stvorio zabunu. Ne, pod ovim terminom se ne misli ni na kakav politički pokret levog bloka već na stil života koji i dan-danas živi dobar deo stanovnika ove napaćene zemlje. Na pomen socijalizma ljudi u svetu obično prvo pomisle na Karla Marksa, rusku revoluciju, neke afričke i azijske gerilce koji se kolju po svetu za boga pitaj zašto, a ovi naši na neka "lepša vremena" kada je sve bilo zdravije, lepše i bolje.
Dakle, kao što sam već pojasnio naš, srpski, socijalizam nema nikakve veze sa bilo kakvim političkim težnjama i promenama, već se danas ogleda isključivo u nekim navikama koje se jedino mogu objasniti nekom vrstom nostalgije, žalom za prošlim vremenima. Populacija koja praktikuje ovaj "stil" obuhvata pretežno one generacije koje nisu imale puno vremena da uživaju u čarima bivše države, nego su svoju mladost potrošile na ratove, inflacije i tranzicije. Dešava se da ovaj fazon furaju i mlađi ali to su neki hipsteri, budale. Prvima je nametnuto, drugi misle da su kul.
Sam taj "srpski socijalizam" se ogleda u svakodnevnom ponavljanju određenih aktivnosti kao što su na primer: rano ustajanje, jeftin duvan i ispijanje kafe i rakije na prazan stomak, kenjanje i odlazak na posao. A tamo radosti. Firma koja je u govnima zadnjih n godina. Sjebao ju je Sloba, žuti su je privatizovali jednom, a sad ovi hoće ponovo. Radnici nisu primili platu od kako je firma pukla poslednji put ali se ne žale. Plavi mantil na leđa, pa ispred firme i tu malo štrajkuju malo organizovano prodaju domaće prozvode koje im šalju roditelji sa sela. Rakija, kajmak, suvo meso itd. Matori su ali još uvek mogu da šljakaju. Na kraju krajeva, ipak su oni radili u ono "radio - ne radio, radi mi radio" vreme i nije da su se nešto potrošili.
- Ma ja pivo najviše volim iz one flaše kao za Zaječarsko ili Niško. Još kad se sipa u onu čašu... Pa to ti je bre čist merak.
- Da bre! To ima dušu... Eh kako je mom i tvom ćaletu vrh bilo.
- Da znaš.
Za razliku od Rihterove, koja meri energiju oslobođenu u epicentru mlade pičetine, Merkalijeva se bavi uticajem tukidida mladog Krešimira na ostale unutrašnje organe, srećne dobitnice Krešimirovog tukidida. Pa tako imamo 12 nivoa na skali, ali kod Krešimira postoje samo poslednja tri...
10. Većina unutrašnjih organa ima manje hematome. Temelji kuće u kojoj je tukidid ordinirao počeli da popuštaju usled spiranja tla. Vlasnici pičetine potrebna reglaža. Ako je bilo kamena u bubregu, više ga nema.
11. Bubrezi zamenili mesta, jedno plućno krilo otkazalo usled prevelikog broja kontrakcija. Kuća sišla sa brda zbg klizišta koje je nastalo. Vlasnici pičetine ni reglaža više ne pomaže
12. Svi organi otkazali. Šabac pao. Rudnici po Srbiji postali jezera. Ako je kojim čudom preživela, vlasnicu pičetine teraju u zidarskim kolicima.
Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
Svaka devojka ga je imala. Samo to neće da prizna, strepeći od puritanskih normi koje nažalost još postoje u okruženju.
Zgodna je to šema, kada se malo bolje razmisli. Svako ko je gledao "Frends vid benefits", zna o čemu pričam. Naročito ako je u pitanju poveliki benefit (polni organ). Nemaš dečka? Pa? Umesto da pristaješ da ti tek upoznati nesvršeni student tehnike bunari po telu, malo pošto je u Men's Health (to je onaj njihov "časopis") video lokaciju G-tačke ili da juriš Duracell (koje su preskupe, odmah da kažem, sto dinara komad, mada ima i fora sa adapterom) za starog dobrog dilda, tu je ortak. On zna šta da radi, a ako ne zna, ne plaši se da pita. On će ti posle intimnog druženja skuvati kačamak i pročitati odlomak omiljene knjige. Možete posle da pogledate seriju ili odigrate mice, totalno kežual.
Ortaku za kres ne smeta ako nisi baš tip-top izdepilirana, ne mari za domaćinke. On želi da drugarski pomogne da nesnosni svrab koji se širi jugom mine i to je sve. Kao što bi ti pomogao da poneseš kofer ili da se otpuši sifon u kujni.
Malo se komplikuje ako ortak stekne pravu devojku, a vas dve niste baš raspoložene za trojku (oni, muškarci, uvek jesu), ali će pravi drug uvek organizovati raspored tako da kao ortakinja dobiješ svoj vremenski slot.
Naravno, posle svega ostajete ortaci. Potpuno suprotno od stihova onog mrčajevskog čobana. Znači: "Bili smo drugovi, pa ljubav probali, a sad i jedno i drugo".
I ortaci umeju isto da budu uvrnuti (udareni mokrom čarapom), pa treba imati razumevanja i za njihove potrebe. Koliko je to moguće.
(Ortaka u primeru ću radi zaštite privatnosti označiti samo početnim slovom.)
- Hej, šta to radiš? Ulaziš mi butinom u kadar mog velikog televizora, čekam keca na ovom tiketu.
- Vidi, Ž, trebalo bi da se malo pobrineš za drugaricu.
- Za koju?
- Za mene, bre!
- Uzmi sama nešto iz friza – friziraj se.
- Ma nisam gladna, nego…
:krlja žvaku:
- Ali, trebalo bi da…
- Ne brini, pomoći ću ti da posle slikaš mačke kako skaču na tablet.
- Jupi.
Definicija je napisana za revijalni deo takmičenja "Tvoja definicija zvuči poznato"
Dvodimenzionalni lik, sastrugan do te mere da se više ne postavlja pitanje na čemu je, već kako je uopšte živ.
- Juče marširam kući iz grada, kad ono na stanici - Slavko Mršavko.
- Na šta liči?
- Ma ugojio se, k'o Mišelinova maskota. A pored njega - Veljko Debeljko.
- Da pogodim: da je mršaviji, ne bi postojao?
- Taj rad.
__________________________________________________________________________
- Kako te bre nije blam da drkaš na Kosturke devojke sa fešntivija??? Da su malo mršavije ne bi ih bilo...
- Što se mene tiče, ima ih i previše! Umesto da bulja ljulja, meni bolje da me žulja!
---------------------------------------- SK 2o!6 - ISKOP ------------------------------------------
Odgovor na nečiju debilnu pojavu tragikomičnog sklopa i simpatičnih kognitivnih sposobnosti
FORUM
- Maćore, kapiram da bi bilo do jaja da uvedemo pretplatu za sajt! Tipa ono, svako da daje po pe'sto dindži, nije mnogo. Klitori da se ukinu i onda će Kazan da nam napravi opciju za menjanje nika i tipa fonta. Zamisli ono pišeš na kineskom, lololo
- Da nije možda kurčina?
- Dobar predlog. Ali prvo se kobejnuj lastom sa Branka, pa ćemo ga razmotriti detaljnije na sledećoj sednici.
- zbog ovakvih kao ti treba bombardovati beograd.
- Iz kog crtanog si ti iskočio?
Došli smo od sabajle, veoma rano, na obalu reke. Bilo nas je nekolicina samo, otprilike koliko i njih koji su predstavljali San Marino na Igrama bez granica onomad. Probrana ekipa, prekaljena, nabudžena iskustvom koji se samo u zemlji seljaka na Balkanu može steći...
Pripreme su krenule, barem za većinu nas, tri nedelje pre ovog dana kada smo se tu, na obali reke (ah, te reke koja zna sve tajne mladosti naše) skupili kao naši roditelji pre nas i njihovi roditelji onomad što su deo NOB-a bili... Da, sve se to pripremalo dugo, temeljno i nadasve ozbiljno: nije smelo biti bilo čega što bi spektakl i potpuno uživanje poremetilo. Neki su, kao Stanko Detaljko, čak dva meseca unapred sve pripremali, mada je Toma Paranoja (pouzdano se zna iako on poriče) pre tri meseca kupio toliko piletine da je morao i dodatni zamrzivač da pazari.
Svakako smo bili tu, na obali reke, kao najgori sektaški pecaroši, samo što mi ni ne pecamo, niti to umemo (ali lažemo isto kao i oni), ali volimo da na vatru bacimo mesište, da ga kadimo pivom između dva junačka gutljaja od kojih se ni Mija Kalifa ne bi zastidela, no homo.
A ta vatra, ona je samo početak svega, sveg veselja. Taj plamen, oh taj plamen koji igra, koji mami, koji traži da oko njega postavimo kamene stubove sa četiri strane i na njih rešetku... Taj plamen koji kao jezik oblizuje mesište koje pušta sokove koji ga pak teraju da još više palaca oko njega... Ta arija (Đovani) mesišta koje cvrkuće najlepše sonate dok dim magli pogled uzbuđenih posmatrača koji, kao u onom klipu o Kiti u Bila samo što ne progove: „Seko, je l'mogu prvo ja?”
Taj plamen nas izluđuje, njegov dim nas izluđuje jer ide ruku pod ruku sa mirisom koji nam čula mami. Ah, taj miris je čista rikavela, bajo! Ali, plamen taj igra samo oko krmenadle, i oko tih ražnjića... I nova se piva otvaraju, umesto prvog cuga se svima koji nisu tu zemlja zaliva, dok drugi se već niz grlo sliva.
Taj plamen svoju igru igra i jebem te, Stevo, što nisi poneo hleb i koga briga što Đovak upozorava na gluten, majmunčino debela! Vidi koliko ti je škembe, čvarku jedan neistopljeni - ima da i tebe bacimo na vatru, jebem te usta mrtva!
Tip hejtera koji se najkomotnije oseća u okrilju mase. Daje minuse tek ako primeti da se sočinenije bar još nekom nije dopalo jer tako su ga još u vojsci naučili, budi i u manjini ako baš moraš ali ni za živu glavu ne budi jedini.
Iako je lukav i oprezan kao šakal, često zna da završi i kao žrtva lažnog hejtera.
Da vidimo, nije loše napisano, primer 'nako đene-đene, nego da vidimo šta drugi kažu... hmm.. dobar, plus... ovom se sviđa... ovaj je dao plus i linkovao svoju... ovaj tvrdi da je plagijat i nije linkovao ništa, ban u najavi... sledećih dvadeset komentara je kvaksonska loža, to ćemo da preskočimo... AHA, evo jedan kaže 'sranje, minus'. Ma da, sranje je, šta se ja tu premišljam jebo sebe, evo tebi kumašine jedan masan minus u buljsona pa da naučiš kako se valjano piše.
Znaš li, ti prijatelju što ovo čitaš, ima svega nekoliko stvari koje se nikada neće promeniti. Čovek je takvo biće, da hteo to ili ne, uvek će imati onog crva sumnje i nepoverljivosti prema osobi koja dolazi iz druge kulture, drugačijeg društva. U suštini, hteo bi on da prihvati tu drugu osobu, samo, deli ih zid.
Jebiga, loše je to. I svi su toga svesni. Ali su svesni i da i onaj sa druge strane tog zida ispred sebe ima isti taj zid. Nije tu stvar o kastama. Jednostavno, društvo te godinama truje pričama o tim drugima, o tome kako su oni ovakvi ili onakvi, znaš, truju te ljudi kojima veruješ, a koje su trovali ljudi kojima su oni verovali, i tako u nedogled. Jesi od njih kupovao pirate i jesu oni dali Hristo Stoičkova, ali znaš ti dobro prijatelju da oni zabijaju nož u leđa. To je postao aksiom. Verovatno je i Brut bio Bugarin. Jeste, jeste da nije religiozan ovaj lik, ali jebiga, vidiš šta rade po svetu, nikad ne možeš biti siguran ko je od njih zaista onakav kakvim se predstavlja. Dobar i fin dečko? Ma ne, nemoguće da je on napravio sranje. Auuuu.
Vidiš, svi mi znamo da stereotipi često nisu daleko od istine, ali isto tako, ne znamo da pored onih stereotipnih, postoje i oni koji malo iskaču iz mase. Znamo i ti i ja da je glupo nekoga okarakterisati kao ovakvog ili onakvog, iako ga ne poznaješ dobro, ali najčešće je potrebno da te taj neko po sred face raspizdi osobinom koja je kontradiktorna stereotipu, da bi joj ipak dao šansu da pokaže kakva zaista jeste. Samo, znaš, nisi joj ni za to dao priliku, jer si pun predrasuda.
"Stajali smo tamo na Kališu, negde na stepenicama. Pili smo pivo, pričali i zajebavali se. Bilo je tu mnogo različitih osoba. Većinu nisam poznavao ili sam ih znao ovlaš. Interesantno, u neku ruku, iz nekih priča, te ljude sam na neki način i poznavao. Ali opet, čudno je sve to.
Vreme je prolazilo, pored nas je prošlo par grupica ljudi. Ja sam ubijao četvrto pivo i nastavio priču sa par osoba koje su se našle pored mene. Sve ovo mi je bilo pomalo čudno. S jedne strane, gledam gomilu osoba koje su se ovde našle da zableje sa bićima koje ne znaju, a sa druge strane gledam one druge grupacije ljudi koje opet nemaju takvu priliku. S jedne strane, ni sam ne znam što sam došao ovde, i kada bih bio neutralni posmatrač u celoj ovoj priči, ovo bi mi bilo zaista neshvatljivo. Čak i sada jeste u dobroj meri. S druge strane tu sam, gledam one obične ljude i ne mogu da se otmem utisku da su svi isti. U meni se bore Vukajlijaš i čovek."
Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato.
Poziv na ferku usled diplomatskog napušavanja na nekom kulturnom forumu.
....neki kulturni forum...na aktuelnim temama...
Delikvent95: Ja mislim da netreba da izlazimo na ove izbore.
Asistentnapravnom: Neki na ovom forumu su u deficitu sa sivom masom i treba im uvesti IQ test pri logovanju.
Delikvent95: Jel ti to meni govoriš? A? Alo bre!
Asistentnapravnom: Neki su čak toliko intelektualno obogaljeni da ne mogu da shvate da se o njiva govori, bez da se upre prstom u njih.
Delikvent95: Alo bre, dva put su me banovali odavde, sad bi ti svašta reko. AJ na YouTube komentare, da ti ja objasnim neke stvari.
Ljubav kada durneš loptu preko ograde u dvorište pored školskog terena tokom časa fizičkog.
- MARKO BRATE EVO ME!
.
.
- Nisi morao kod ludog Miće da durneš lotpu jebote, sad će da je izbuši.
- DOBRO DECO MATER VAM JEBEM KO JE BACIO LOPTU U DVORIŠTE.
- Čika Mićo izvinite nisam hteo, slučajno sam šutnuo tako jako možete li nam vratiti loptu?
- Dovedi ti sine majku da ja popričam sa njom, pa ćete dobiti loptu nazad!
predstavlja slogan koji je sažeo sve one blede boje jakni ljudi pored pečenjare, sa dve postave ljudi ili jakni sa dve postave, ne znam, te posebno blede boje televizijskih devedesetih, taj lokalni kazan novog medijaštva došlog u SRJ sa koga su curkale sve lokalne televizije pa lokalni budža kapne kao u crtanom filmu duško dugouško i vanzemaljac onaj pa kad pravi one kljunaste svoje poslušnike onaj marsovac on uzme zrno neko iz mnoštva zrna i kapne na njega neki mutogen i pap izraste odma ono kljunato nešto ružno odvratno što juri duška dugouška i popadaju sva četri ta kljunara u svemir posle brrrr e tako isto i ovaj spsovski magnat lokalni kapne na to iz kazana što je dobio malo love, malo švalerke za voditeljku, malo tombole, malo kapne odozgo za opremu i straćaru preuredi i voila imamo lokalnu televiziju par ekselans, ofarbanu pečenjaru od televizije koja švercuje snimak gladijatora još devedesšeste i pušta satelitske programe za dž i emituje reklame sa ovakvom prigodnom lakom rimom, malo šale đilkoške, malo domaćinluka stihovanog slogana u reklamama mnogim za lokalne kafane, poljoprivredne apoteke, videoteke, male oglase sa muzikom vangelisa i za pečenjare naravno, za pečenjaru prvu ispred koje vidimo matoro sredovečne ljude sa dve postave, jaknama, pivskim flašama i osmesima i umazanim kačketima od bledog sunca, smešni video i pornići, takvo sunce drljavo razmazano oko ustiju sunce, plavuša sunce ali moldavski slatka, piše tue 19.7 1993 ona gleda u kameru blentavo: šta treba da radi sad, ništa ne brini, saće, saće, oštre noževe
Tad se još klalo po dvorištima, sad retko ko, svi iz pečenjare naruče, ma neće se bakću ljudi, al nema, dok ga ti ne zakolješ, središ, ispečeš, napraviš haos po dvorištu, žene ispiraju creva, kuvaju se sarme, deca se zatvaraju da ne čuju svinju, salvete stavljaš u čašu ono kao saviješ i ona je u čaši nema tu origami salate mnogo nego tako sve starinski valjano drugarski gospodski motelski socijalistički.
Navaliti na hranu sa entuzijazmom profesionalnog Jevreja koji je gostovao po Aušvicu, Dahauu, Mathauzenu i ostalim konc-logorima sa pet zvezdica.
Gladnih očiju pobeći iz gladi u obilje.
Prilikom knjofanja maniri za stolom ne postoje, čak se ni ne jede, nego se primordijalno ždere, skače se od jednog komada hrane do drugog, bacaju se poluzagriženi komadi butki, bataka, hleb leti na sve strane, mas' se cedi niz potkolenice. Sve to se odvija u skladu posebne harmonije koja iskazuje čistu kompoziciju animalnosti u ljudi.
- Kako je moj vojničina! Tek što si se vratio iz Prizrena, uf što sam te se uželela.
- Nemaš ti pojma šta znači uželeti se. Skidaj gaće, ima da te knjofam ko pasulj iz kasarne.
- Xe xe, lakše malo momče, pocepaćeš mi helanke!
- Budi sretna što će samo to da bude iscepano...
- Ostavi taj šlem... Aah!!Pisano za ono takmičenje
Dragačevski Vudstok (prvi Sabor u Guči je održan 1961) je stariji od vudstočkog Vudstoka (1969). Razlikuju se po tome što je onaj Vudstok bio jednokratan, a ovaj dragačevski se povampiruje svake godine, pa tako traje, evo, skoro koliko i ja (ali se, za svoje godine, drži mnogo bolje nego ja). Razlika je i u tome što se tamo ulaz plaćao tadašnjih 18 dolara (24 na sam dan početka), a ovde je ulaz fraj, ali te zato revnosno izuvaju unutra, dok ne uspeš da izađeš (a naivan si ako pomisliš da si se izlaskom iz Guče spasao, jer te onda dočekaju saobraćajci koji ti, uz ljubazan osmeh, ponude "melodiku", da možeš posle da se hvališ kako si i ti nešto odsvirao u Guči).
Razlikuju se dva Vudstoka još po mnogo čemu, ali zajednička im je suština (citiram):
"Najveći događaj kontrakulture";
"Festival rađa novu mini-naciju koja se bori za svoja prava. Umovi bivaju 'otvoreni', prekomerno se koristi droga i 'ljubav' se besplatno deli."
(Dobro, ovo za drogu i ljubav treba uzeti uslovno: kod droge je razlika čisto tehničke prirode, ali su efekti isti. A besplatna ljubav? Tja, šta da se radi, promenila se vremena, ni kod babe odavno više nema džabe.)
Kao što je jedini razlog izmišljanja predmeta Građansko vaspitanje bio taj da se kontrira veronauci (inače nikada nikome ne bi palo na pamet da ga uvodi), tako je i osnivanje EXIT-a prvenstveno inadžijsko-kontraška reakcija vrlo šarolike koalicije snobova i raznih interesnih grupa. Budimo realni: da nije dragačevskog Vudstoka, Ehit ne bi odmakao dalje od lokalnog festivala koji se zaboravi brže nego što se završi. Jednostavno, ne bi bilo toliko motiva za trud oko tog festivala. To je samo jedna u nizu potvrda da ovde ništa ne može da funkcioniše (a kamoli da uspe) bez tog dualizma, u čijoj je osnovi obično međusobno komšijsko inaćenje i nadgornjavanje. Inat je ovde ne osnovni, nego jedini pokretački motiv, jer leži u korenu svega pametnog i dobrog što smo ikada uradili.
A opet, ima nešto zbog čega je dragačevski Vudstok ipak za prsa ispred svog varadinsko-šanačkog pandana: ma koliko bio dobar i uspešan (a zaista jeste, svaka čast!), EXIT ipak doveka ostaje u kategoriji "jedan od...". A dragačevski Vudstok je jedan, jedini, jedinstven i neponovljiv.
Simbol za keslanje ultimejt razmera, takvih da kad vam prospu tri kile vrelog betona na vugla, ne biste promenili kez koji vas odvlači u neki pedeset osmi svet, gde vam je samo taj urnebesno-komičan komad nečijeg života u glavi, koji popunjava čitavu zapreminu mozga u tom trenutku. Ukratko, ona od dragog nam estradnog umetnika: Smej, se smej, uvek se smej. Samo, budite obazrivi, možete se predozirati, a znate kuda vas to vodi...
-Halo... Kako ste? Wuhups! :TRŠ:
-Vidi ovu ženu ahahahahahahahahah!
-Kako je pala hahahahahahahahahahaha!
-Brate sigurno je likuša za desetku ahahahahahah!
-Kako se prosu ahahahahahahahahahahah!
-Ahahahahahahahahahahahahahahah!2 dana kasnije
Oče nas, udostoji dvojicu prelepih momaka koji su dali živote za spas svoje duše...
Izraz koji označava sputavanje u vidu dodatnog tereta na putu ka uspjehu svakog čovjeka. Sve je tu, jedino je još potrebno da se i to nešto skloni sa puta, što se čini poput deset stopa visokog zida u koji se zakucaš ko test lutke one saobraćajne. Šalu na stranu, kod većine ljudi to su lijenost i Prvi Njutnov zakon.
- Živkaaa, dodaj der taj daljinac.
- Goni se Radoslave, ne udadoh se da bih ti daljinac dodavala.
- E jesi neka... Lako bi ja da te prevaspitah onda... Sreća tvoja pa je došla policija, ko zna šta bih ti učinio...------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Lako bih ja položio ispite, ali, alkohol će neko drugi piti, žene će neko drugi jebati, oću i ja u život nekad, ne ide 'vako...Definicija pisana za takmičenje definicija sa hendikepom.
Izduvana fudbalska lopta.
Još jedno poslepodne na VOS-u ekipa se okuplja.
Wh!te: " Evo društvo doneo sam loptu. "
ManUtdOwn18: " JA JEMEN! "
Txe Prof: " Kakva je ovo lopta, majke ti?
Wh!te: " Ma rekao Deki da uzmem olovku, nabodem je u pumpu i naduvam loptu. "
Fejzbukmanijak: " 'si normalan ti?! Kako ćemo sa ovom Sisom da igramo? "
Ludi Čak: " Ajmo tražiti nekoga da nam napumpa sisu. "
Odseliti se iz gajbe starih navika i skrasiti se u vodama (ne)poznatog.
Št' ono kažu, spustiti roletnu.
- Čujem da si abortirao posao u aj ti sektoru!
- Ma jašta, neću da me niko mlati k'o magarca bre! Radim po 15 sati, i još me šef prekoreva i ako minut ranije izađem! Neću da se sekiram pipka li mi ženu neki picopevac tamo ili da l' klinci duvaju vutru iza bolnice. Moja ženetina samo gleda turske serije jeb'o li je Mehmet II Osvajač u pičku njenu lezilebovićku! Samo je viđam kad hrče k'o Vilidžerova testera! Dogorelo mi!
Uključiti se u krvavu borbu protiv onih koji automatskim puškama i plastičnim eksplozivom žele da unesu strah i teror u živote nedužnih i slobodoumnih građana širom sveta.
Ali na tviteru.
- Ae, požuri, brate, ovi se već okupili na košu, samo mi falimo...
- Eo ček' samo da ostavim tvit podrške asirskom narodu, znaš kakav teror trpe od Lige Za Oslobođenje Arabije...e takoc.
- Daj da vidim to...hm, pa jeste, sigurno će pomoći tim tvojim Asircima što ti ovde je-suis-čarlisuješ, tačno vidim kako ovo #yessirforasir pogađa arapski tenk i razbija ga na atome, ono, brate, baš si frager.
Natakariti nešto flafičasto na mesto koje prethodno nije odisalo tolikim nivoom gejštinluka.
- Dragane, objasni mi onog tamo, lep dečko, markantan, a napičkio onu punđu na vrh glave.
- Ne znam, Sanja, meni se to sviđa, kao neki samuraj. Prelep je!
- A i ja našla gej ortaka da pitam.
--------------------------------------------------
- Auu, tebra, ovaj današnji dizajn automobila. Sportska linija, opasne felne, zvuk motora jebe kevu, a onda mu napičkili ove ogromne farove, samo još da nekako naprave da počne da trepće. Gah, kako mrzim velike farove na kolima!
