Pojava koja izaziva prevrtanje očiju, psovanje, kletve i kupaca i prodavaca i svih onih nesrećnika koji se u tom trenutku zadese na penzionerovom putu.

Apsolutni pojam kvaliteta kada je pileće meso u pitanju. Neprejebivi momenat u uvek maštovitoj priči brkatog mesara/prodavačice na pijaci kojim vam isti/ista jasno stavlja do znanja da počivše pile za života NI SLUČAJNO nije zobalo jeftini i međ' narodom omraženi koncentrat već kvalitetnu domaću hranu i travu, te da će eventualna čorba napravljena od istog bez po muke izlečiti čak i siromaha u poslednjem stadijumu Side, uopšte da ne pominjem Kancer i ostale gluposti.

Elem, kako se na srpskim pijacama već eonima tradicionalno može naći isključivo ona "najkvalitetnija roba od sviju roba" ( u koju, između ostalog, ubrajamo: krompir iz jebene Ivanjice, kupus iz Futoga, papriku i paradajz iz Leskovca itd...), jasno vam je da celokupna ponuda piletine MORA dolaziti iz hiljada i hiljada dvorišta širom ove naše zdrave i zdravlja svesne države. Na kraju krajeva i ukoliko je to baš potrebno, krivicu vazda možemo svaliti na NATO bombardovanje. Cenim da se neće ljutiti, krv im jebem da im jebem agresorsku!

Vrsta savremene zene i istovremeno jedna od najzastupljenijih bolesti modernog doba poznata i pod latinskim nazivom Tunus kompleksianus.Ove zene sastoje se od velikog broja vestackih delova nakalemljenih na nekad postojecu prirodnu osnovu koji zajedno cine funkcionalnu celinu.Uobicajeno je da je jedina stvar u njihovoj anatomskoj strukturi koja ostaje u osnovnom obliku mozak(to je velika greska)koji sadrzi fabricku gresku i koji u ovakvoj vestackoj sredini ima ulogu stranog tela.To dovodi do toga da mozak sve teze odrzava korak sa stvarnoscu.Ova zene karakterisu se viskom kompleksa svih vrsta u organizmu i potpunim odsustvom samopostovanja.Postoje brojne karakteristike kojima se odlikuju ove zene:
-vecito nezadovoljstvo sopstvenim izgledom
-vise plastike na njima nego u Lego fabrici
-lice im je zategnutije od izraelsko-palestinskih odnosa
-vise vremena provode pred ogledalom nego ona kraljica sto nije gotivila Snezanu
-lice im izgleda kao oguljena narandzina kora ili ugljenisani komad mesa
-uvek su sredjene kao predsednicki apartman
-omiljena rec u vokabularu im je operacija
-mozak im je prazan kao budzet Grcke
-kao slavu slave Svetog Hirurgija
-sveto mesto je solarijum gde odlaze jednom svake nedelje ostavljajuci dobrovoljne priloge
-krecu se coporativno,obicno ponosno jezde glavnim gradskim ulicama
-tri puta kazu fensi prije nego sto sastave prvu recenicu od ukupno pet reci
-izlaze na ekskluzivna gradska okupljalista
-okruzeni su napaljenim predstavnicima suprotnog pola koji su suvise zaslepljeni belinom njihovih zuba da bi videli stvarnu sliku i koji poseduju dzep dubok kao arteski bunar
Najpogodnije tlo za razvoj ove vrste zena je bogato okruzenje,a novac je osnovno sredstvo koje podstice razvoj.Bolest koja dovodi do nastanka ove vrste zena se u pocetnom stadijumu obicno javlja u mladosti,a jedan od glavnih faktora koji uticu na dalji razvoj je popustljivi bogati tatica(kasnije ovu ulogu preuzima bogati muz).Bolest koja se stekne u mladosti tesko se lijeci i obicno napreduje do najtezeg stadijuma koji nastaje obicno nakon 50.godine.Tada zene koje odbijaju prirodne tokove starenja zapocinju fazu konacne destrukcije.Ona se sa sastoji u potpunom pretvaranju ovih zena u vostane lutke.

Sekirati se. Živcirati se. Osećati brigu zbog nečega ili nekoga. Jebeno pizdeti.

E sad, što se tiče neke priče o nastanku i poreklu sâmog glagola iz naslova...Jedino objašnjenje koje bih eventualno mogao da vam ponudim bi bilo ono da je ovde najverovatnije u pitanju angikanizovani sinonim izraza Šutirati se u dupe, čiju zvučno-gradivnu osnovu čini reč fut ( eng. "foot"=stopalo) a kao, razume se, prirodno sredstvo za izvršavanje pomenute auto-radnje. Prijatno evening.

Davno proslo vreme. Naravno da su suvisni danasnjim klincima koji sve informacije o drustvu dobijaju direktno online, koji jedni drugima mogu pisati stihove po wall-ovima, koji slike upload-uju i s mobilnog umesto da ih lepe u tamo neke raskupusane sveske koje mirisu na uspomene.
A nekad nije bilo tako. Nekad je leksikon bio nacin da se pokaze koliko ste cool (i to u doba pre nego sto sam ja cula za rec cool). Bilo je bitno da li ce vam i po kom redosledu neciji leksikon doci u ruke, kome cete se vi upisati u spomenar i po cemu ce se vase upisivanje razlikovati od drugih. Od nas, klinaca bez izgradjenog ukusa zahtevalo se da izrazimo svoje misljenje o muzici, filmovima, poznatim licnostima, drugovima i nastavnicima. Hvala Bogu, uvek su postojala ona najkulja deca u odeljenju koja su imala satelitsku, pa samim tim i MTV, ili ona sa starijom bracom i sestrama koji bi im preporucili neku gotivnu grupu (muzicku grupu, vise to nije prva asocijacija na ovu rec), pa bi se oni prvi upisivali. Nakon toga, svi mi naredni bimo tvrdili da slusamo Spice Girls, Backstreet Boys isl...Neki su slusali i Dzeni Ferlopez i slicne. Istina, sa 5 god, svi smo mi slusali Cecu, slusali smo je i sa 20, ali sa 12 nije bilo mesta za nju u nasim srcima. Ne, mi smo 'slusali' neke grupe ciju ni jednu pesmu nismo znali, ali smo (hvala 'Huperu' i 'Bravu') znali sve traceve o njihovim clanovima i lepii njihove postere na zidove.
Bilo je tu i pitanja tipa u cemu spavate, i nije dolazilo u obzir da izjavite da furate pidzamicu sto vam je baka kupila za rodjendan. Cetrnaestogodisnjakinje su tvrdile da spavaju u tangama i brusu (iako jos uvek niu posedovale ni jedan slican komad garderobe), a njihovi skolski drugari su pajkili u boksericama.
Nezgodne situacije su nastupale kad bi neko od profesora poludeo sto se upisujemo na casu, i tad bi usledilo otudjivanje leksikona sto je cesto imalo negativne posledice na nas uspeh u skoli (Pitanje: sta mislite o nastavnici srpskog? Odgovor by Sanja: smuci mi se kad je vidim! Srpkinja u tom trenutku otudjuje leksikon, pocinje da ga prelistava, zgranuto gleda u Sanju i kune joj se svim svtim da joj ona petica nece ostati za polugodiste.)...
Pitanje o najboljim drugovima i drugaricama je tek bilo hit. Ne znam nikoga ko nije imao bar 12 najboljih drugarica i 10 najboljih drugova. Naravno da je definicija najboljeg druga tad bila 'osoba s kojom blejim na odmoru'.
Ko danas bez blama procita svoja upisivanja, svaka mu cast. Predivna uspomena na predpubertetski period zivota.

Blistavi trenutak samospoznaje najvažnije lekcije u životu, njegovog veličanstva -rada na sebi-. Seo si na dvosed, nabacio kolenom na voleja neumiveni ugloočni krmelj otkačen usled vibracija uzrokovanih saginjanjem da protrljaš nožne prste kroz puknutu sportovu čarapu dok si treptao jer ti dim od cigarete, one najslađe prve jutarnje, šiba u oči, i posterisao ga na neokrečeni zid iznajmljene sobe predgrađa Malog Mokrog Luga.

Sediš tako, češeš zamašćenu bradu i dok pronalaziš komad slanine od sinoć i polako ga mljackas i cediš njegove sokove, prolazi ti kroz glavu... Jebt, možda nije kriva država što nemam posao, moji me terali na faks ja nisam hteo, komšija sa kojim sam odrastao me zvao da vozim kamion u švabiji, samo da naučim jezik al ko će učiti švapski rekoh sebi, ćale me zvao u kombinat pre 10 godina da krenem sa njim da učim za varioca, do sad bih bio ekspert, ali razmišljam ko će se cimati da ustaje svako jutro u 6h jebt.

Čekaj malo, ako ćemo tako nije mi niko kriv ni što me riba ostavila, trebalo je češće da se kupam, da perem zube, dobro sad nemam sta više da perem, ko će se cimati realno za ovih 7-8 komada što je ostalo, ali tad... tad je bila prilika...

Možda ni trener nije loše mislio kad mi je rekao da ne dolazim pijan na treninge, da ne dodajem unazad loptu kad sam na tuđoj polovini, možda... možda su svi oni meni želeli dobro a ja nisam hteo da se cimam...

I onda ti bljesne... Kao stravičan udarac Ronaldove desnice u mošni deo, poput Đurićevog shvatanja da ipak nije vreme za aplauz, lupi te spoznaja u čelo. Srce pumpa kao ludo a krv kao pod pritiskom vode iz vatrogasnog creva naglo poslata do poslednjih pora tvog tela natera te da skočiš na noge i skoro pa nemo prozboriš: Jebote život, pa možda je do mene...

Još gora pojava od fejzbuk ziljavuše. Fejzbuk čičak je poznad po tome što se lepi najčešće za sliku fejzbuk ziljavuše, ne skidaš ga ni pajserom i odgovara na svačiji komentar.

Svaki iole ozbiljan fotograf kog ste pogodili za svadbu.
Dotični će ispucati toliko slika da komotno možete da popunite arhiv prosečne tajne službe jedne zemlje.

Na svakoj slici koju napravi ljudi će delovati iskrivljeno do neprepoznatljivosti, neko zino, nekom ispo slinac, neko trepno, nekom ispala sisa. Nema to veze on u trenutku stvara kubizam, niko na sebe ne liči.

Šlag na tortu predstavlja prodaja tih slika nesrećnim ljudima ako se uopšte prepoznaju na fotkama.
On to radi planski, kad se svi ponapijaju, uvali im sliku na kojoj su ziljavi na jedno oko i prodaje je po ceni koju ni Pikaso lično ne bi zacepio.

Ako si kojim slučajem došao na svadbu sa ženom i dvoje sitne dece, spremaj se da prodaš bubreg da bi na kraju otkupio sve slike koje ćeš ionako turiti na regal dok ne požute.

...i onda se čuo zvuk udarca groma negde u daljini. Bio je to čudan zvuk, čudan dan; dan kada je rođen On.

Tako je! Nesportska greška je čovek koji je tog dana rođen, ali nekih petnaestak godina kasnije. Svako od nas zna jednog takvog čoveka.
U pitanju je antitalenat za sport koji je nastao greškom Oca svoga jer postoje nezvanične informacije od pre petnaestak godina "da se matori zabrojao ili, pak, trebao da udari još koji put".
Najčešći period otkrivanja ovakvog tipa čoveka jesu školski dani u kojima njegov dnevnik krase petice iz svih predmeta, osim iz fizičkog. Ali na kraju krajeva, to mu poklone, ukoliko već ranije nije izvadio lekarsko uverenje da je oslobođen. Jer, ima sve petice - nije glup.
Poznat je po svojoj paroli "radim samo za ocenu", tako da nikad nije u opremi već u farmerkama i dukserici. Dok drugi pikaju lopte, on maršira dobro poznat marš, sa rukama u džepovima i preslišava se za sledeći čas. Ili eventualno, radi devojčicama domaći.

Preko 90% starih osoba,većinom baba,svoju rodbinu a najviše unučad,teraju do krajnjih granica u jelu.
Za ručak,npr,ako je na početku supa,tanjir će uvek biti pun.Čak će se i malo prelivati ali to baba kao ne primećuje.
Posle toga dolazi glavno jelo,uzećemo za primer musaku.Ona će staviti maksimalno i mesa i krompira do te mere da čim uzmete nešto sa jedne strane tog tanjira,na drugoj padne određena količina mesa i krompira.I onda vas posle određenog vremena i polupraznog tanjira pita da li hoćeš još.I naravno odgovor je ne mogu,ali baba uporno ubacuje još i još i još.I posle dva pojedena tanjira musake,opet u babinim očima vi i dalje niste pojeli ni onaj početni tanjir musake,već ste kao došli do pola.
I tada vi kažete da ne možete,i onda počne glavna rasprava:

Mitsko biće muških seksualnih fantazija. Ok. Jeste da Anđa ima usta, Skarlet Johanson sisu, Megan Foks dupe a Mirjana Joković sve to + ''jebi me'' pogled, ali taslačenje mlade profesorke klavira dok presamićena preko crnog Steinway-a vrišti visoko C od razdiranja sopstvene utrobe od strane vaše cenjene malenkosti...ipak prevazilazi uobičajeni stupanj vlage kada su ''one'' maštarije u pitanju.

Mistifikacija ovog bića počela je sredinom 19-og veka kada je standardna rutina u bogatijim kućama bila da se ženska deca muzički obrazuju a to je značilo podvrgavanje časovima pevanja, flaute i, naravno, klavira koji je, baj d vej, bio obavezan komad nameštaja u svim respektabilnijim kućama. Ti časovi ''muzike'' su ujedno predstavljali i prvi kontakt mladih devojaka sa muškim polnim organom zvanim 'kurac', čjii su vlasnici upravo bili mladi i talentovani muzičari/kompozitori, tu prisutni u svojstvu profesora/zabavljača. Kada su kasnije postali čuveni Mocarti, Betoveni i Bramsovi, časove su držali u svojim ličnim prostorijama. Naime, mrzeli su tate a i moglo im se.

Elem, kroz samo dva veka, ova edukativna praksa se bitno izmenila pa danas imamo gomilu muzičkih škola u kojima deca planski i sa velikom željom izučavaju muziku i uživaju u tome da vežbaju Černijevu Etidu op.455, no.12 u petak uveče jer u subotu imaju čas a u nedelju popodne nastup u koncertnim prostorijama ( najčešće podrumskim ) pomenutih ustanova.
I gde je tu seks, pitam ja vas? Kako se ideja o mladoj, prsatoj profesorki klavira sa dijagnozom letalne nimfomanije zadržala do današnjih dana iako nije ni najmanje, ali, ni najmanje tačna? U čitavoj priči, nije pomogao ni jebeni film ''Klavir'' koji je samo još više podgrejao nastrane priče muške uobrazilje. Žene su - ne znam kako – ostale potpune imune.

U realnosti, nažalost, stvari ni izbliza ne liče na jebeni film. Profesorke klavira su obično iskompleksirane matore babuskare sa kvrgavim prstima i pištavim glasom (moguće i staklenim okom ) koje vas neprestano maltretiraju da vežbate prokletog Baha, Černija i Kabalevskog ( Bog da im dušu prosti ) pa na kraju zamrzite i muziku i život i majke koje su vas u tu jebenu školu uopšte i upisale. Doduše - a to vam govorim iz ličnog iskustva - nešto ipak može da se pojebe. Ali to su balerine i nisu čiste. Pozdrav.

Enorman pad vrednosti ma koje vrste, ali je glavna asocijacija novac.

Dejstvo previše ispijenog alkohola. Takvo dejstvo onemogućuje svaku akciju sem ispuštanja nekih životinjskih zvukova, dok se iz sebe izbacuje sve ono što se pilo prethodnih sati.

Istinski. Pravi. Originalni. Nema greške.

Mnogi na dato pitanje odgovaraju čisto rezonski navodeći da je Kosovo prosto region na jugu Srbije, pretežno naseljen Albancima koji zbog svoje mnogobrojnosti, lobiranja i podrške velikih sila zaslužuju da prisvoje taj komad teritorije za sebe. Nije to Kosovo brate moj, Kosovo je nešto drugo...

Kosovo je kad si stao pred devojku koja ti se sviđa i čitavo telo ti se treslo, glas otišao u kurac, pocrveneo si kao bulka ali ipak si joj prišao, i nisi zažalio zbog toga. Kosovo je kad si video da ti tri lika tuku najboljeg drugara i uskočio si iako si znao da iskustva u tuči imaš samo iz sećanja od gledanja Brus Lija. Kosovo je tvoja majka koja je u trećem mesecu trudnoće, kada su joj rekli da je trudnoća superrizična i može ostaviti posledice po nju za ceo život, ipak odlučila da te rodi po cenu svega. Kosovo je pas koji skače na medveda da bude raskomadan, samo da spasi vlasnika koga voli. Kosovo je kada je napolju minus 15, ti imaš ženu i troje dece i još pola džaka brašna, nude ti da pređeš u katolike uz sve beneficije a ti pogledaš svoju čeljad i kažeš NE. Kosovo je bilo na Ceru, na Kolubari, na Solunskom frontu i Kajmakčalanu.

Bez Kosova u sebi svako od nas je onaj čovek koji kad ga opsuju on prećuti, kad mu izjebu ženu i majku njegove dece on pruži ruku jebaču i baca neke fazone tipa "he he hvala ti što si mi pokazao šta je kurva", dok se u sebi kida i raspada i potiskuje najljudskiji poriv da očuva obraz i isavija kurvara štanglom. Bez Kosova u sebi si ljiga i pičkica. Sa Kosovom si smetnja, a bez njega hvaljen sa svih strana a zapravo ne ceni te niko i ti to u sebi znaš. Kosovo su ona stvar, ona muška koja su nekom čudnom kontraspregom povezana sa čelom da što su veća i teža čelo je uspravnije. Ako ne nosis Kosovo u sebi, zapitaj se šta si.

Na Kosovu se prelama sudbina cele nacije, sudbina svakog pojedinca. Kažu kako ga reintegrisati, biće u parlamentu 20 posto Šiptara? Nema veze ja ne dam svoje. Kažu bombardovaće nas ponovo. Ne dam. Prete. Ne dam. Nude dijalog. Može ali ne dam. Nude pare. Ne dam. Ukinuće nam kredite, staviće sankcije. Ne dam. Optužuju. Ne dam. Ubiće te ej. Ne dam. Ti si lud. Ako dam onda sam već mrtav kao čovek. Ubij pa uzmi, ako možeš.

Kosovo je i tvoj ćale koji napuši kurcem svog šefa jer te je njegov sin dirao a tebe nauči da mu sledeći put sašiješ šamarčinu da te se seti kad ga bude u penziji žigalo to mesto, i posle dobije otkaz i radi na trafici za 25.000. Znaš zašto? Zato što ne da na ono što voli. Ne da bandi da dira svetinju, ma koja cena toga bila. E to je Kosovo. Zato ga i ja ne dam. NE DAM.

Komentar zubara-sadiste kada posle tri doze anestezije još uvek hoćete da vrištite kao Damjanov Zelenko.

Svaka kapija pred kućom koju, po trijumfalnom povratku u svoje rodno mesto, podigne jedan prosečni gastos. Broj lavova, gargojla i serafima nije preterano bitan - samo da ih je preko deset.

Nekada davno, na ovim našim prostorima, postojalo je zanimanje svinjočuvara. Naravno postoji ono i danas samo je zanemarljivo i nikako ga ne rade ljudi istih godina koji su to nekada radili.
Pre mnogo godina, recimo, dva veka, to su radila deca, koja su na taj način pokušavala da se izbore za obrok ili koji bedni dinar, zavisno od gazde za kojeg su čuvali svinje. Međutim kad dođe vreme da se kolju svinje je li, ta deca su dobijala umesto dnevnica neki deo zaklane životinje, naravno ne misli se na šunku ili vrat, ali nešto što je moglo da im koristi u zavisnosti od toga kako su radili kao svinjočuvari. Neki koji su dobro radili dobili bi komad slanine ili mesa kao dnevnicu i svojevrsnu nagradu za taj dan, dok oni lošiji, dobijali su prosto odranu svinjsku kožu da sebi skroje opute za opanke koje su se tada nosili.
Opute ili današnje pertle, kaiševi koji drže obuću kako god, smatrani su kao najniža nagrada za čuvare svinja, iliti za najlošije radnike. Normalno, dok je svinjar bio to što je bio nikoga nije zanimalo niti se pomišljalo da se on tako naziva, mada čim se malo izdigne od okoline, odškoluje, dođe na neku poziciju, svi se odjednom sete svega vezanog za tu osobu.
Retko se dešavalo da je i pokoji svinjočuvar koji je loše radio svoj posao, pa kao nagradu dobio opute, uspeo da se izvuče iz blata u kojem je radio. Isplivao i napravio nešto za sebe, a bogami i za druge, pa po našem starom balkanskom običaju kako to naša tradicija zapoveda, treba osuti po njemu i drvlje i kamenje i setiti se svega što bi moglo nekadašnjeg oputovića da ponizi.
Kada se još ređe oputović izdigne iznad svih i postane glavni baja, onda krene da leči komplekse oputovića i naplaćuje svima, kojima treba a i onima kojima ne treba, sve ono što je on u životu ispatio. Pokazuje svu svoju silu, moć i srdžbu koja je godinama gomilana u njemu.
I onda nekako na kraju ipak se pored sve svoje veličine vrati na ono mesto gde bi možda bilo bolje da je ostao. Da skraja opute od svinjske kože. Naravno ima izuzetaka koji urade mnogo i čiji se kasniji gresi prema okolini mogu oprostiti, ali ostaje pitanje, šta ćemo sa svima ostalima koji to ne zaslužuju?

:KLIK!: "Širom planete Zemlje rasprostranjeni i sa današnje tačke gledišta pomalo zastareli sinonim za čuveni izum Vladimira Zvorikina i Phila Tejlora Farnsvorta iz 1923. godine, bez kojeg se trenutni savremeni svet ne bi mogao ni dokazati a kamoli zamisliti. Obavezan komad nameštaj u svakoj kući koja makar i malo drži do sebe, najobrazovaniji član planetarne porodice konzumenata koja uz istog jede, pije, spava, drka i - uostalom - živi i umire. Apsolutni i nedvosmisleni simbol kreativnosti ljudskog uma ali i, paradoksalno, njegovog uništenja. Da, pogodili ste. U pitanju je Nj.K.V. TELEVIZOR. Zaboravih "jebeni". Kao magnet oduvek privlačeći ljudi ka sebi, televizor je tokom godina uspeo potpuno da zagospodari našim životima a da smo mi to prihvatili mirne duše, bez i najmanjeg izraza bunta. Poput kakve mađioničarske kutije iz koje se može izvući trista čuda - otud i poreklo samog naziva - pomenuti je uz sebe prikovao generacije i generacije Zemljana i danas, sasvim i očekivano, uživa masovno poverenje i poštovanje istih, kao idolopoklonika organizovanih u religiju virtuelne provinijencije. E sad, ono što je zapravo zagospodarilo njima tj. nama, nema ama baš nikakve veze sa televizorom kao komplikovanim elektronskim sokoćalom već pre sa onim što je ta komplikovana elektronika omogućila. Ipak, velika većina se ne bi složila sa mnom. Jer, ima li ičeg lepšeg od gledanja dobrog filma, prenosa fudbalske utakmice ili kvalitetnog talk show-a ( sa Isidorom Bjelicom kao gošćom, razume se ) subotom uveče tj. kad ionako nema šta drugo da se radi tj. uz kokice, pivo ili čašu finog, polusuvog vina? Doduše, i nedeljom se daje "ona emisija o vnogosaurusima" na Prvom a posle se nikako ne sme propustiti još jedna transcedentalna reprizna epizoda domaće igrane serije na Drugom ( jer možda nam je nešto promaklo minulih godina ) nakon koje se tek na spavanje može ići čiste savesti. Ponedeljak je, pak, rezervisan za "Kulinarski VIP duel" na Trećem što je, opet, u direktnoj koliziji sa "američkim rvanjem" na Četvrtom, ali za šta služi daljinski, majku mu?! Utorkom - sapunice, sredom - specijal o Kosovu. Četvrtkom se obavezno mora pogledati "Menjam krmaču" rialiti ( takođe VIP; prim. prev.) dok je večernji "must see" jebeno direktno uključenje u "kuću". Petkom će se već naći nešto, siguran sam. Uostalom, i te 1929. godine kada je konačno prezentovan svetskoj javnosti na Petom Berlinskom Sajmu, ljudi su blenuli u televizor isto tako kao što vi sada blenete u ovu defku i to je verovatno jedina konstanta na koju možemo računati i u budućnosti. Prijatno veče želim." :KLIK!:

EDIT: U slučaju uzjebane slike, štelovati ovde.

Od noćne more mlađih maloletnika i vrhunca gurmanluka punoletnih morževa i prosečne srbadije, masna krmetina prelazi svoj put rasprostranjenosti u rasponu od slavske poslastice (kolači su za pičkice) preko sredstva za mirno rešavanje sukoba u međunarodnom pravu. Sve i svja za sve.