Skup mera za pozadinsko ulaženje u ljude.

Opšte je poznato da devojka, jednom kad se opeče, ne veruje apsolutno nijednom muškarcu više. To je daleko više izraženo ako je dotična nekad naletela na nekog napasnika, ili pak, započela nešto sa nekim za koga se ispostavilo kasnije da je nasilnik u pravom smislu te reči.
Prema tome, opreza nikad dosta, što doprinosi povećanju mera preventive kao i čitavog aksesoara 'oružja' koje devojka ima pri sebi. (To je mnogo više od improvizovanog suzavca koji ima u torbici, koju će, uzgred baciti čim se smesti za sto)
Dakle,
-Pri polasku na određenu destinaciju glava je okrenuta 45 stepeni ulevo/udesno, kako bi perifernim vidom primetila potencijalnog napadača, a pritom i hoda koracima od sedam milja.
-Na jačoj ruci ima 2-3 prstena, ne radi mode ili čega već, nego zato što je svesna činjenice da pesnica sigurno mnogo jače boli potpomognuta pomenutim, XXl veličine.
-Kosu je (svak' će pomisliti, slučajno) podigla sa ogoromnom šnalom na principu štipaljke, sa zašiljenim (i hmmmm, opasnim) vrhom. Za svaki slučaj.
-Automatski odbija bilo kog dečka koji joj se obrati iz kakve god namere bilo.
-Uvek je sa čergom drugarica oko sebe, i pogleda li je neko, uzvraća sa mrkim 'odjebi od mene' pogledom.
-Pri povratku kući, u stisnutoj pesnici ima i pride, između kažiprsta i srednjeg prsta ključ, pa priđe li joj neko zabošće ga gde stigne, pa će onda lako pobeći.

U današnje vreme, bojim se da je to čovek osuđen na propast. Ili na težak život u najmanju ruku. Žao mi što to kažem, ali bojim se da čitanje jeste jedna od najbitnijih stvari današnjice, ali ne čitanje u kom gledajući neke znake na papiru, mi dobijamo sliku o tome šta je neko hteo da kaže. Mislim na čitanje sa lica ljudi. Jer ljudi su ništa drugo do ispisane knjige. Samo ih treba otvoriti.

Međutim, nisu baš svi ljudi laki za čitanje. Neke se strane teže okreću nego zapekla trinestica. Neke strane su toliko zalepljene, da ih je skoro i ne moguće otvoriti. Ipak, nije naš narod glup kad kaže da se svaki trud isplati. Isto tako je i ovde. Jednom kad pročitaš knjigu, ti znaš kako ona počinje, kako završava i u čemu je njena poenta. Tada te ništa više neće i ne može iznenaditi, a znanje koje si stekao čitajući je možeš iskoristiti. I hoćeš ako si dovoljno pametan.

Čovek koji nema tu sposobnost čitanja, nikad ne može da zna šta ga očekuje. Može samo da nagađa o čemu se govori u knjizi. Čovek će za njega uvek biti crna rupa, koja će ga progutati ako ne obrati pažnju.

Isto kao što nije obrato pažnju na životnim časovima čitanja. A tu nema dopunske nastave.

Svaki grad ima bar jednog osvedočenog aseksualnog manijaka. To je onaj lik koji po ceo dan visi na ulici i startuje osobe ženskog pola od 12 do 52 godine, obično nekom frazom tipa: “Ja bih tebe liz’o, ja bih tebi pošteno platio.“ Međutim, ako se neka odvaži i ne pobegne, već se upusti u ovu igru uz reči: “Idemo! Gde me vodiš?“ manijak beži glavom bez obzira, skamenjen od pomisli da će možda ipak pasti neki seks. Narod uglavnom ne zna za ovu caku, te susret sa manijakom obično ostane na njegovom monologu i završi se bežanijom.

U Bosni univerzalna rec. Uglavnom koriscena kao opravdanje za sve sto ne znamo, ne volimo i slicno.
Veruje se da je osnov ''prepoznatljivo" ili ''glupo''
Uglavnom, niko nece znati da vam je jasno objasni

Šaljiv način da nekome date do znanja da su mu donji ekstremiteti sve samo ne skladni sa ostatkom tela.

Najgluplje moguće pitanje kada se vratite sa mora, bez konkurencije. Onaj koji vas to pita misli da je duhovit, aha, kurac jeste, duhovit je kao da je duhove jeo.

Opis kabadahije u sopstvenoj kategoriji. Čovek kojeg zabole i za one koje zabole za sve. To ludo pa živi po svom jebo ga ćaća ludi.

Primetio sam da neke žene, ne sve samo neke, imaju skila da sebi stvore paralelni univerzum u glavi kada im udelim neki kompliment. U tom univerzumu ja sam ludo zaljubljen u njih i sečem venu na njihovu sliku, šiljim ga svake noći misleći na nju ili planiram da joj pravim serenadu pod prozorom.
I to sve zbog olako udeljenog ili čak iznuđenog komplimenta od strane "slabijeg" pola. Od mojeg "lepe ti farmerke" kada mi pokazuje upravo kupljeni pa izmaštaju da sam ustvari mislio "imaš lepo dupe, baš bih voleo da ti džarnem tamo muricom" pa ja ispadnem seljak. Što i nije loše, bolje nego da ispadnem nesvesno opčinjen i zaljubljen zbog "imaš lepe oči".

Iskuliraj me. Odjebi.

Osoba koja uvijek nešto muti. Spreman je prodati rodjenu majku zarad par kinti. Njemu se možete obratiti za sve što vam zatreba. Od desnog krila Boinga 747 do podataka iz arhive MI5, s tim što će u cijenu obavezno biti uračunati 'troškovi transporta' iliti dio novca za koji se on ogradjuje.

Pet vekova robovanja pod Turcima ostavilo je dubok i neizbrisiv trag u zivotu Srbina.Taj trag ogleda se na svakom koraku.Turci su za sobom ostavili javasluk,i na tako mnogo mesta basibozluk.Da nije bilo tih Turaka,Srbin nikada ne bi terao inat,niti bi zapodenuo kavgu.Da nije robovao pod Turcima,Srbin se nikada ne bi pismanio,a ne bi u zivotu ni kuburio.Pa onda,ne bi bilo svadje izmedju komsija,a baska sto niko ne bi varao na kusuru.Da ne bese tih Turaka,ne bi bilo redova kod kasapina,ai verovatno niko ne bi jeo bajat hleb.Ako Srbina tera baksuz,Turci su za to krivi,a krivi su vala i za to sto je Srbin mnogo puta obr'o bostan.Kad cesma u avliji curi;kad je dzada ili drum pun dzombi,kad je u autobusu gungula,kad moras sabajle da ustanes,kad ti se deca po kuci dzilitaju,za sve su to krivi Turci.Da ih ne bese,ne bi toliki Srbi dzumle odlazili preko grane da kuluce,niko ne bi ispao takva budala.Na astalu se ne bi nasla pita od visanja.Kad se iz bakalnice na cosku vraca praznog zembilja,kad ga jedan izlet kosta k'o svetog Petra kajgana,kad mu se kcerka raspekmezila,i kad m je od svega toga u glavi dzumbus,Srbin zna;to je sve zbog Turaka.A zbog istih tih Turaka,Srbinu bi bas bio merak da sikterise sve te buzdovane zbog kojih je nastao ovaj belaj,da vec jednom izadje iz mamurluka.Posle svih tih Turaka,Srbin bi sada barabar sa ostalim svetom da ovlada marifetlucima,da mu drugi ne kuvaju corbu,da se oslobodi svih lakrdija,te da se najzad i on malo na ovom svetu seiri.Da ne zivi vise u budzaku,da ne bude vise praznih dzepova,da uzme cekic i ekser u ruke,te da bude svoj covek,pa makar iz dana u dan jeo kacamak.

Ne znam da li ste primetili ali na svakoj ekskurziji ima neko brdo. Moguće je da je to isto brdo, napravljeno za takve prilike. Gde god otišli, Mataruška banja, Barselona, Fruška gora, svuda posle zamornog puta, autobus Sloga/Janjušević-Kolesar/Jedinstvo konačno staje ispred nekog brda a tu je i potočić obavezno i restoran i vozači sedaju da jedu pljesakvaicu i piju pivo a i nastavnici isto a vi deco moja aj uz brdo gore, ajd iš. I onda se penjete stazom gore i penjete i već vam je to sve to poznato mada se prvi put penjete. Na pola puta je spomenik mahovine Borisu Dvorniku i tu sednete da popijete bajatu vodu od kuće i smrdljiv sendvič od juče i prsnete vodenim pištoljima Mileni u dupe a onda nastavljate da se penjete dalje još strmijim putem pitajući se da li sve ovo ima ikakvog smisla. I penjete se i penjete sve dok ne stignete do volšebnog vrha gde vas čeka i autobus i opet brdo i potok i restoran i musav šofer i nastavnici, siti, odmoreni, nasmejani i moto klub iz Čačka Aprilia parkirani motori pored autobusa.
Odlaze na dalek put ko to može znati, nastavnice, Darko se usro.

Pojava naglog uvećanja funkcionalnog dela mozga koja je primetna kada fiksiranjem pogleda i misli kroz prozor nastojimo da ignorišemo penzionera koji bulji u pokušaju da izazove osećaj krivice.

Osoba koja je za stepen dosadnija od proliva ali ipak manje dosadna od buve u gipsu...

Reči nakon kojih sledi neka narodna mudrost u kojoj su zapravo sadržani odgovori na sve sagovornikove nedoumice. Ipak je mnogo zanimljivije koristiti ih u ironičnoj konotaciji, praćene "mudrošću" koja nema veze s mozgom, a kamoli sa sagovornikovim izlaganjem. Takve imaju za cilj da suptilno sagovorniku stave do znanja da nas baš zabole kita za njegovu priču.

Izraz za devojku koja vrlo retko ili nikako nema seksualne odnose.

Četvorocikl sa pogonom krize na dva ili sva četiri točka.
Kakve sad krize? Krize srednjeg doba, naravno. Kvad je poslednji stupanj pomenutog psihološkog stanja iza koga nema dalje, ''kraj'', ''toe to!'' Kad vidiš ovaj hibrid od vozila na bulevaru, znaj da vozač u svom kriznom štabu poseduje još i Fender električnu gitaru, popunjene Paninijeve albume, sklopljen Lego helikopter, belu Serđo Tekini trenerku, stoni fudbal, originalni aparat sa omiljenom igricom njegove mladosti.., kao i kolekciju kozmetičkih preparata na kojoj bi pozavidela i splavarska likuša. Uparkiran između Hjundai kupea i Aprilie u njegovoj garaži neodoljivo podseća na model igračke iz izloga u koju je danima piljio kao mali... Baka nije imala novca da mu je kupi..

Vlasnik Kvada preferira drečavo zelen ili vrišteće narandžast dezen jer se pomenute nijanse dobro slažu sa sivom, bojom njegovih zalizaka. Iako u četrdesetim, posećuje teretanu i ponosno na raskrsnici pokazuje tek ''ugraviranu'' tetovažu Belog Anđela na tricepsu, koji se dodatno ističe ispod rukava Najk maje kada pritiska kvačilo.
Željno iščekuje vikend da stavi rejbanke, zaliže kosu, prsne najnoviji parfem preko kožnjaka, preuzme sina od mame i provoza ga po gradu. Želi da maksimalno iskoristi to vreme i prikaže se kul ćalcem, baš onakvim kakvog je on želeo da ima kad je bio mali.

Grad koji rešava manjak inspiracije scenariste prosečne američke humorističke serije.

Najviše ga pominju crnci, koji se osećaju ugroženo od strane belaca na samu pojavu u njihovom kraju (getu, 'hoodu'). Ja do sada nisam čuo da se žale žuti na diskriminaciju, nego samo crnci.