to mora da ažuriraš na telefonu, a pa mora se javiš prvo u biro Maci, a pa šta si mi doneo ovo kad nije overeno, a pa gde ti je potpis ovde prokuratora judeje, a pa to moraš kod sekretara, a pa to prvo kod notara, a pa to ti je u opštini, a pa ne možeš-te sad, to pre sedam ujutru daju, šta ste vi mislio-li, a pa nije to taj račun sad je novi, a pa mora to preko penzionog da ti udare plavu tetkicu ovde, i ovde, a pa socijalno tu mora da prebije kustosa, a pa zdravsteno osiguranje nije produženo, a pa to nosi u vodovod, a pa mora pišeš zahtev i u zaglavlju stavite "dragi vodovode" ako oćeš da im postaviš dinamit, a pa to u prodavnici sami kupujete, a pa to vidi sa šefom službe Goricom Gajević, a pa šefica nije tu otišla po tepihe za precoblje, a pa moraš to prvo kod tapetara Odronija, a pa treba doneseš predložak, a pa nije to taj parket, a pa nemaš ti overenu overu za drvnu građu preko tri kila, piši mu trebovanje, i nosi da ti stave talog-trag od kafe tu, a pa mora prvo revers da potpiše dvorski komarnik, a pa nije on sad tu dete mu ima šarlah, a pa ne može šarlah tek tako se dobije, a pa mora pišeš zahtev za to ministarstvu, a pa to u apoteci daju uz Globozin, a pa ovo nije dobro napisano moraš da nosiš to prvo u atede, a pa ne, sad to rade ovi u afežeu daće ti oni kalkurator težine, a pa to za šarlah ti je u podrumu dole, al pauza je sad ...
A jel i ti za šarlah čekaš, slušaj me, uzmi bolje grip običan, to ti je isto ovo, samo efektnije i blaže, a pa ne, ne možeš to ovde to idi privatno preko puta.

Neeš kolega! Ne ovog puta- ne u mojoj smeni... Ultimativna konstatacija koja sagovornika stavlja u pat poziciju.

Telefon u javnim ustanovama, državnim fakultetima i sličnim mestima koji neprekidno zvoni. Smatra se da su ovi telefoni ukleti, ili "vruči", pri čemu termin "vruč" potiče od drevne kineske reči 是成这 što u prevodu znači "ko me dotakne usahnuće mu ruka i neće imati poroda narednih 30 leta".

Naravno, javljanje na ovaj telefon se strogo i vešto izbegava.

Proizvod za vesele fićfiriće, dok ostali narod kupuje kondome s mirisom banane.

Žena čiji je osnovni zadatak da ti se ukenja u život kada postaneš bogat, slavan, uticajan...Javno si podržao opoziciju, suviše dobro stojiš u predizbornoj trci, sprdao si se na račun frizure predsednikove žene, nećeš da plaćaš reket, ili si, jednostavno, na skali iritantnosti dosegao kotu Sergej Trifunović i treba te malo lupiti po ušima. Medjutim, na nesreću ljudi koji se bave prljavim poslovima, plaćaš poreze i ne švercuješ migrante, ne gotiviš kokain niti varaš ženu, redovno doniraš unicef i grin pis, nedeljom ideš u crkvu...Jednom rečju čist si kao suza, ljudi te gotive i ostalo. E tada na scenu stupa kućna pomoćnica, ženica koju si, zajedno sa troje dece, mužem i njegovom majkom, pokupio sa ulice i dao joj koru hleba kada su hteli da ih šutnu nazad u Paraćin-Gruziju-Meksiko-Panamu; pojavljuje se kod Opre (ili u jutarnjem kod Sarape), i deli svoju tužnu priču u kojoj si je zlostavljao, ponižavao, silovao i ostalo, ona jadna trpela godinama, u strahu da će je deportovati ili da ćeš je zadaviti svilenim gajtanom koji si na njoj već obilato koristio. Zapravo si davao pet plata za posao koji je ona obavljala sama, ali za čitavih osam godina nisi skontao jer te nikada nema kod kuće. Epilog : naslovne strane, decu ti šikaniraju u školi, uništen ugled i glavna tema medju dokonim svetom; ujutro si pop legenda, a već uveče tiranin od kog je novac napravio čudovište, i diže mu se još jedino na to da maltretira pošten svet. Oni koji su do juče sekli vene na sve što kažeš ili uradiš lome, pale i bacaju iz kuće sav inventar sa tvojim likom kog se nakupilo podosta i, iznevereni, utehu traže medju sajentolozima.

Alternativa i glavna konkurencija joj je bejbisiterka.

Jedan od najlepših obroka koje muškarac može da doživi. Ne da pojede, već da doživi.
Odlazak u grupni lov, sam po sebi znači šetnju sa ljudima istih sklonosti i strasti, približnih godina i socijalnog statusa.
Ustaje se u cik zore, sastanak je na dogovorenom mestu, vođa grupe napravi kao neki raspored i sledi polazak.
Obavezno se svrati do neke pekare i kupi svež, vruć, domaći hleb.
Pucanje u neku životinju je poslednja stvar koja se desi, ako baš nešto ''naleti ne cev''.
Prva pauza je za doručak i tu počinje ono pravo. Na zemlji se raširi šatorsko krilo i svi izvade klopu koju su poneli od kuće. Ponese šta ko ima, al po pravilu se za lovački doručak sačuva najkvalitetnije parče šunke, pečenice, domaće kobasice, najmesnatiji čvarci, bude tu i par činijica sa sirom i kajmakom.
Salata zavisi od sezone. Ljute papričice, paradajz, luk, kiseli kupus, krastavčići...
I naravno, vade se pljoske sa rakijama raznih vrsta, a koje uz obavezne lovačke priče i preterivanja, idu u krug dok se ne isprazne. Termos vrele kafe, par cigareta za pušače, i kraj.
Najmlađi članovi grupe, takozvani lovci-pripravnici, dužni su da sklone sve, tako da iza njih ostane samo ugažena trava na mestu doručka.
E, tu su već mnogi spremni za povratak, jer kome je sad do lova na pun stomak.
U putu do kuće, punih stomaka i srca, a praznih rančeva, obavezno se svrati do neke Slađe.

Gotovo neizbežan lik u svakom autobusu koji noću vozi turiste na letovanje u Crnu Goru.
Ima 60+ godina i putuje na letovanje sa ženom, koja mu je po pravilu potpuno podredjena. Vrlo često ima brkove (on, ne žena).
Ima završen 3. stepen (eventualno VKV) i najveći deo radnog veka je proveo u nekom metalskom gigantu SFRJ, koji je danas u stečaju ili već prestao da postoji.

U autobusu obavezno sedi u prvom redu sedišta i to sa desne strane, kako bi imao pregled situacije na putu.
Zna svaki motel i stajalište na kojem će da se prave pauze i on daje znak drugima kada je pauza gotova i kada treba da se krene dalje.
U autobusu sve vreme prilično glasno razgovara sa vozačem i suvozačem o svim mogućim i nemogućim temama (politika, svetska ekonomija, vojni blokovi...), ne dajući nikom da spava. Zapravo, njegovo herojstvo se i ogleda u činjenici da će ceo put biti budan, pa sa visine gleda na sve one koji su se drznuli da makar i na tren dozvole da ih sanak savlada.
Na Tjentištu će u inat svima da skine gornji deo trenerke i da ostane u majici na bretele.
U 5:15h će biti prvi koji će u daljini da ga ugleda i naglas vikne "LJUDI, MORE!", budeći time i ono malo ljudi koji su uspeli da sklope oči pored njegovog konstantnog drobljenja.
Moliš Boga da nisi smešten na istom mestu gde i on.
Uprkos svim tvojim željama i nadanjima, biće tu i kroz 10 dana kada treba da se putuje nazad...

Termin koji pominje naša glumačka legenda Miodrag Petrović Čkalja u kultnoj seriji "Kamiondžije", jelo za siromašne dvije kriške hljeba a izmedju ništa, a danas označava rad u državnoj firmi.

Fraza koja opominje da ukazanu priliku treba iskoristiti što je pre moguće. U suprotnom, sa svakim odmaklim trenutkom, prilika se sve brže i brže kotrlja ka neprilici, a možda čak i ka odsustvu prilike.

Kada seoske devojke, obično tinejdzerke, pođu u srednju i iz sela dodju da stanuju u grad i izvale sve čari noćnog života i polako prihvataju sleng gradske omladine, al su navike, navike i tesko se izbacuju i menjaju.

Medju ženama, ovo je siguran znak da ćete za vreme koje je potrebno za dramsku pauzu, saznati neprocenjivu informaciju. Ukoliko dolazi od muškarca, najebala si.

Kad ti neko nedaj Bože kaže da smetaš ko lopata šljunka u malteru,onda si pretero sve mere i granice,i vataj vrata.

Kockica koju u poslednje vreme svi mi ponekad stavimo u kaficu. Onako natenane, skuvana, u pravom društvu, prosto iska da bude zašešeljena. Što je najlepše, svi piju takvu kafu, tako da se ne moraš cimati da li si pogrešio što si nekome zašešeljio kafu.

Uvek bolja stvar koja je mogla da se desi. Izraz se najčešće koristi u nelagodnim situacijama, kada je sve ostalo prihvatljivije od tadašnjeg stanja.

08:00 Planirani polazak autobusa.
08:17 Stvarni polazak autobusa. Vozača: 1, putnika: 46.
08:18 Autobus prekida proceduru izlaska iz stanice da bi se vratio po putnike koji i dalje puše na peronu.
08:25 Izlazak iz stanice. Vozača: 2, putnika: 57.
08:26 Neko iz sredine viče: “Majstore, kaće puš-pauza?”.
09:01 Zadnji deo autobusa počinje glasno da komentariše očigledno nepostojanje iste i preti da će se ubuduće voziti drugim prevoznikom ( iako isti i ne postoji ).
09:14 Prvi pokušaj steltnog purnjanja u kenjari na srednjim vratima. Putna pravila nalažu da se pomenuti sanitarni objekat zaključa, što dobro šoferi i čine i to u dužini kompletnog trajanja puta.
09:34 Rendom baba se žali da ne može da diše na šta izvršioci putne usluge odgovaraju puštanjem klime. Ona, pak, uporno tvrdi da bi joj samo i isključivo jedna cigareta pročistila pluća a ne “to njojzino sokoćalo”. Sa njom se slaže i većina ostalih putnika.
09:46 Beba od 6 meseci glasno plače. Mlada mama konstatuje miomirisno stanje svog deteta ali ne preduzima ništa.
09:47 Pomenuti miomiris dospeva do prednjeg dela autobusa i, kako ljudi okolo polako počinju da padaju sa svojih sedišta, vozač je prinuđen da po prvi put zaustavi autobus.
09:53 Autobus staje na obližnjem parkingu i, iako je preko razglasa zamoljeno da se iz istog ne izlazi jer će se put ubrzo nastaviti, svi izlaze napolje i grozničavo pale. Mlada mama prva među jednakima. Utrošenih cigareta – 49.
10:08 Nastavak puta, raspoloženje vidno popravljeno, jede se.
10:34 Komentar nakazno debelog gospodina “da bi mu sad prijala jedna cigara” nailazi na opšte odobravanje svih prisutnih. Staje se po drugi put. Utrošenih cigareta – 56.
11:58 Neki su bili spavali tokom poslednje pauze, autobus ponovo staje. Cigareta – 62.
12:31 Dolazak u Kuršumliju, ulaze novi putnici. Obnavljaju se zalihe. Cigareta – 78.
13:19 Puš-pauza da bi novi putnici nadoknadili izgubljeno. Puše i stari.
14:12 AMSS preko lokalnog radija upozorava sve učesnike u saobraćaju na pojavu misterioznog dima na putu. Autobus staje da izvidi situaciju. Interesantno, ali pomenuti fenomen se proteže u nedogled IZA vozila, dok je ISPRED istog vidljivost perfektna. Dobra vest je već tradicionalno proslavljena obilnom konzumacijom duvana. Total score – 122.
15:01 Umrla ona baba što se žalila da ne mož’ da diše. Iako je već bila pripremila cigaretu u džepu, nije, sirota, dočekala još jednu pauzu da je zapali. Amin, jebiga.
15:13 Improvizovana komemoracija na obližnjem parkingu, puši se za dušu pokojnice. Zapaljenih sveća – 1, zapaljenih cigareta – 159.
...
17:58 Puši se i u autobusu. Diše se punim plućima.
...
21:00 Beograd...valjda. Vrši se primopredaja paketa i krmači, uživa se u večernjem purnjanju sa rođacima nastanjenim u istom. Vreme polaska nije specificirano.
...
23:14 Negde u Vojvodini...valjda. Polako počinju da se akumuliraju puš-pauze zbog predstojećeg čekanja na grani. Izražava se nepodeljena mržnja prema severnim komšijama.
...
03:29 Šofer začadio u sanitetskoj jedinici na srednjim vratima. “Alal vera!” neko viče i otvara novu paklicu.
...
08:00 Tempirani dolazak na mađarsku granicu. Smenu preuzima šoferska veza, Laslo, koji zadovoljno trlja ruke. Na retoričko pitanje “Ima li neko nešto da prijavi?Alkohol?Cigarete?” svi kolektivno odmahuju glavama jedva i videći uvaženog gospodina carinika od dima. Izvršena je tradicionalna primopredaja koverte i put može da se nastavi.
08:26 Prva puš-pauza unutar EU. Purnja se na posebno bezobrazan način. Naš statističar je zabeležio sledeću cifru - 247.
...
11:67 Pućka i ona beba što je plakala na 09:46. Mlada mama je posmatra sa ponosom i briše suze radosnice. “Alal vera!” viče sad neko drugi i otvara novi boks “WalterWolf-a”.
...
13:08 Puca zadnja desna guma na autobusu. Putnici prelaze da gase cigarete na preostalih pet.
...
15:38 Dopuna goriva na “Ökö” pumpi. Nakon 15 minuta autobus nastavlja dalje.
15:54 “Ökö” pumpa leti u vazduh. Kasnija istraga će utvrditi da je razlog tome bilo 47 nedovoljno ugašenih cigareta različitih sorti i dužina.
...
16:12 Uporno udvaranje mladog Roma mladoj mami - koje je počelo još u Prokuplju, bajdvej - konačno je urodilo plodom. Mlada mama puši, ali ovoga puta NE cigaretu...
...
20:47 Dolazak u Klagenfurt, Austrija. Iz prtljažnika se izbacuju koferi, krmače i budući radnici na crno. Konačni bilans puta – vozača:2, putnika:78, ćelija raka:”system overload”, ozonskih rupa:1. Beba, mlada mama i mladi Rom zagrljeni odlaze u sumrak. Svo troje puše, naravno...

Univerzalna poslovica na latinskom jeziku koja se prevodi po sopstvenom nahođenju u raznim situacijama sve u cilju da se ispadne pametan pred neukim narodom.

Turcizam koji se može koristiti da zameni sve one nedotupave anglicizme, tj. kada je nešto super, cool, extra, full, ili kada je nešto vrh, sjajno (s jaja ili se sija?). U suštini, najmanje para uši i nekako je... najviše srpski. Pa nek je i od Turaka.

Preporucuje se osobama koje pate od hipotenzije aka niskog pritiska, da probaju da uplate neki racun u posti u koju ne idu cesto i gde ih ne znaju.

Ne, to nije ona dugoocekivana pauza, vreme za caj, rucak i razmenjivanje internih abrova. Ne, to nije ni onaj delic sekunde kada se okrenete sa svog stola i uputite najneviniji pogled svom sefu koji vec neko vreme stoji iza vasih ledja, trazeci gresku- i ne moze da je pronadje. Ne, to nije onaj trenutak kada zavrsite jedan zadatak i samozadovoljno prelazite na onaj jedan preostali, manje bitan, lak. Ne....
To je onaj trenutak kada cujete ono magicno, ono velicanstveno TING- zvuk koji oznacava da je lift stao. I to bas na vasem spratu, oh, divne li srece! U tom trenutku vi, kao u slow motion-u, zakoracujete u taj carobni portal koji ce vas za samo par trenutaka odvesti iz ovog deprimirajuceg sveta. Bozansko Hallelujah iz svimapoznatih Worms-a vam odzvanja u usima, a vas nos ispunjava mio miris deterdzenta kojim je Ajatashatru, gospodin Cistac iz Indije, upravo oribao taj blagosloveni kvadar srece. Nade. I radosti.
Vasa cula su odjednom probudjena, vasa bolna stopala umirena i laka, pod teskim teretom savijena ledja se sada ispravljaju, ponosno i cilo. Raspustate kosu iz tog groznog repa, zategnutijeg od konopca akrobate slavnog kineskog cirkusa. Osecate se slobodno. Ne mozete, a iskreno ni ne pokusavate, savladati osmeh koji preti da ozari celo vase lice i izbrise svaku boricu koje vam brige i stres crtaju po licu svakoga dana.
I to sto sat pokazuje da je vec popodne- nista mu ne verujte. Jer dan je upravo poceo.

Grupa žitelja sela koja se okupi kad je neki svetac, crveno slovo, ispred seoske zadruge, da nakratko zaborave probleme svoje svakodnevnice, debeljuškaste nervozne žene kod kuće i podignute kredite, i da uz grlo podmazano hladnim pivcetom raspredu diskusije o majci Rusiji, masonskim zaverama, zlokobnim Amerikancima i Vatikanu, ne zaobilazeći niti situaciju na lokalnoj političkoj sceni, uz povremene nalete nostalgije kako je "čojek u Titino vreme mog'o na klupi spavati, a niko mu nije mog'o ništa". Kako jadan pošten čojek uvek najebe nekom igrom usuda, a Srbinu pogotovo nikad nije bilo gore nego u ova u ova luda i opičena vremena... Uz to se počesto napravi besednička dramska pauza, da se grlo podmaže hladnom pivom i da se mezne malo nasečene slaninice i jeftine pileće salame...

U toku žustre diskusije, lokalni veterinar se pretvara u Demostena, kazandžija u mudraca Seneku, propali fudbaler u Ničea, vlasnik me'ane u pragmatičnog Bejkona, dok seoski geometar, kao najčkolovaniji čojek nadgleda sa visine diskusiju sa aristotelovskim autoritetom. Žustru diskusiju prekine samo poneki komentar "Dobrrrrrra, jebla majku" kada prode punačka seljanka na biciklu dok joj suknja erotski dirlika na Poni biciklu, skrećući pažnju seoskih mudraca sa visokointelektualnih diskusija, na svoje jedre, od kopanja iskvarcane noge.

I dok noć lagano pada na selo, uz pozadinsku muziku iz parkiranog Golfa dvojke, diskusija skupa seoskih mudraca zvonko žubori seoskim mirom, a njihove upaljene cigarete kao bumbari sijaju u noći... dok se vodi diskusija ljudi koji samo žele da nakratko zaborave svakodnevne probleme, debeljuškaste nervozne žene kod kuće i podignute kredite, kao i poneki propali mladalački san o igranju levog krila za poznati klub iz Beograda, završenom fakultetu i nekom boljem životu...