Razvijanje teza, tema, dogmi i demagogija ispod najčešće odlične definicije, s tim da nemaju nikakve semantičke veze sa istom.

Izraz kojim navodimo svog druga da je uradio nešto jadno ili izmislio toplu vodu.

Prototip mentalnog prosvetiteljskog dilda. Lični frizer božije brade.
Jebeni narodni učitelj.

Lik koji postaje odeljenski higijeničar kada ga klinci ne izglasaju za predsednika. Crno pod noktima im traži da ih učitelju tuži. Pizda sa maskom dobronamernog ortaka.
Samozvani kolovođa koji pomno podučava malo levo pa desno opa cupa i poletno viče Ajč dok kolo klizi u klanicu. Sorabski Noje koji putnike na svojoj bušnoj barci tera u vozić jer je fiskultura zdrava. Sere kako pre i posle jela treba ruke prati da krivicom potre narodni bunt prema onima zbog kojih nema leba da jede jer mu oteše svu letinu. Hrana za mačke servirana narodu kome je vuk totem. Crno belo izdanje Crven bana.
Ciklon u čaši seoske mrtvaje, čovek sa misijom da Pelagićevo postane globalno selo. Vlasnik šinjela iz koga su izmilele kolone crvenih buba komesara. Investicioni savetnik sirotih malih crkvenih miševa.
Pogrešno istorijsko skretanje koje nepogrešivo od Svetog Save vodi do vanbračnog čeda Mirka Alvirovića i Zaharija Trnavčevića. Vlažni san Dobrice Ćosića koji se rado maštao kako je salama u sendviču između njega i Tolstoja, drugog ko panja tipa. Vučića preveo u protestantizam, Đinđića u pravoslavlje. Srbe u titoizam.
Sa nepogrešivom talentom da prava znanja prostituiše prenoseći ih pogrešnim ljudima na pogrešnom mestu, Čučuk Stanu bi učio da hekla, Gavrila Principa kako preći ulicu...
Seks pominje samo u lekciji opasnosti od bolesti polnih. Preporuka koju uz šamanski mir daje bračnim parovima je da se ne odupru životinji u sebi onoliko puta koliko dece žele da imaju, plus jednom. Hoćete sina i ćerku? Može, tri puta je imaj mužu, jednom za naslednika, jednom za domaćicu kuće prijateljeve a ono treći put je da te opominje kako se lasno človek polakomiti dade.
Iritatno uveren da će svaka fekalija koju sočini naporom crevnim i umnim pravilnim biti fluoroscentni putokaz u bolju budućnost savremenika i budućih naraštaja . Ostavlja autoportret i savete kako ozidati postament za one koje mu spomenik namerili budu vozdići.
Sve svetlost znanja šireći i život slaveći istinski mrači i kastrira. Veliki plemenski mrač!

I tako, slepe srpske mačiće još dugo mračiće metastazirani naslednici vasićipelagići.

Sve dok im se ne zahvalimo, jednom zauvek, na svemu što učiniše za nas taljigujuće i tavoreće.

Al, onako baš od srca.

Prezime Rašovica bijaše poznato vazda u Crnu Goru iz sela Fundina, inače poznato po tome što su sjebali Turke davno, ali baš! Ugazili ih prebrutalno! E, tu se rodio Pero Mijajlov.

Od malena se viđe da je Pero prezgodan lik, ali ono baš prezgodan! Kad je iša u školu djevojčice su mu radile domaći svaki dan i davale pare za užinu, znači toliko je bio presladak, majka mu je pricala da će da ide u manekene, ali đe Rašovic da bude maneken?! Peškuljan Miajlo to nikako nije dava, a Pera realno bolio kurac. Bio prezgodan mišljase sve dokle ima takvo lice sve će bit u redu.

Dođe ta neka srednja, neki pubertet, svi sad mišljase biće tu bubuljice, đavoli, uništice se lice Perovo, ali ne druže, on nekako jos ljepši postade! Znaći, srednja pakao pakleni! Pričalo se da u Rašovica se nije rađalo takvoga jebača! Svaku noć druga. Svaka se lijepila za njega. Bila je neka nasavnica poluđela za njim, pa je jadni Miajlo mora da uskače da mu kaže: "Jesi u goru udario sine? Ne možes da uništavaš ljudima brak i posa!", a Pera realno bolio kurac ka i vazda.

I tako, pojeba je što se može pojebat, ali kako to obično biva kad si neđe dobar jako, ova druga strana ispašta. Naime, Pero nije učio nikako, i pane treći razred srednje. Obali ga jedna nastavnica što nije htio da je isklepinja i to Petra. Tu baš ono udari mu u psihu. Neka depresija ga ufati, nije želio u školu vise da ide, no fino natrag u Fundinu i ne izlazi iz kuće. Tu se zabrine selo za njega. Kako najljepši Rašovic bez škole? Muka, bruka! Te što ce Miajlo kukavac, idi zidaj, idi radi, idi kod nastavnika, da'ko ga vrate.

Poslije nekog vremena, odluče da ga ubače na vanredno, da Miajlo odradi koje kupatilo, izida nešto, samo da se Petar pojavi pred komisiju i reče koju riječ i pustiće ga. Znači, Miajlo to podmaza. To baš sve lagano. Ali! Petar ka petar... Na dan polaganja uzima đedovu frulu za pas i zaputi se put škole. Na putu sreće neku đevojku. Jebe je na brzinu i produžuje dalje. Dolazi pred komisiju i ovi mu vele kao "Rašovicu, ajde ti sad da vidimo što si naučio?", a Petar ni pet ni šes', nego fino vadi frulu, staje pred njih i veli "Ja sam ođe doša da sviram!". Počinje da svira nešto! Ahahahahahah! Kakav pakao živi!

Ovi u čudo! "Što je ova muka! Što se radi ovo ođe? Sprda li se neko sa nama?!" Zove ovaj jedan professor Miajla. Veli mu: "Ovaj mali ti se pomamio totalno!", ali Miajlo prekumi da ga pušte nekako, te ovi popuštiše, i eto, završi Petar nekako školu. Završi se i ta muka nekako, ali što će sad Pele dragi? Što da radi sad u život? Ali, ka što biva to u život, obično se bitne stvari dešavaju u san, te Petar jednu noć sanja opet onu đedovu frulu.

Sanja je nešto kako mu đed sa frulom dolazi i veli: "Petre, ovamo gore nema ovih ljekova, pa ti provjeri ima li ih dolje. Ako ih ima dobaci mi ih." I Petar taman da počne da traži, probudi se, i kad se probudi viđe da je sav u znoj nekakvi ledni. To mu je bio znak!

Sjutri dan uzima frulu. Bježi od kuće i kreće na putovanje. Silazi dolje u Podgoricu na stanicu. Imade neki dinar kod sebe i veli ovome što vozi autobus: "Vozi me dokle možes za ovo.". te ga ovaj pogleda i reče: "Druže, idi kupi kartu," ali to Petar ne šće da čuje, no mu odsvira nešto na frulu, a ovaj vozać samo da prestane rece mu: "Aj ulazi. Vozim te, samo prestani molim te." Ovaj sav srećan uđe, sjede pored neke male i sa njom u priču. Čuo sam da je jeba u autobus, ali to sad nezz koliko je tačno, mada znajuci Petra sve je moguće.

Kad ga je izvoza ovaj sa autobusom, silazi neđe u Pipere. Dotle je ima para. Sad petar nikad nije bio u Pipere, ali mišljaše: "Sigurno je sudbina što sam ođe doša." Uze onu frulu i opet poče da svira. Svira on pola sata, ono nista. Svira još pola sata, ono baš opet ništa. "Što je ova muka?" pita se on: "Aj još jedanput da sviram. Možda treća sreća." Kad on poče, kad odjednom, dva metka prozujaše pored njega. Ovaj ne znade što bi, samo se bači ulijevo, kad ono opet još dva metka. Ovaj kukavac zajauka: "Što je muka?! Druže! Ko puca?!" Kad ovamo samo čuje glas nekoga: "A ŠTO SVIRAŠ TO, JADAN! ZNAŠ LI DA SJUTRA MORAM NA RABOTU RAK TE RAZIO?!", te se tu Petar pridrža, i izvinu se čoeku sa prozora. Ovaj kad ga viđe koliko je lijep, zamalo ga šok ne strefi, te se samo povuče u kuću. Petar tu malo šokiran svime ovime pomisli da nije možda sudbina da se probije na scenu sa frulom i u tom trenutku dokle to razmišljaše udari ga pijani taksista.

Tuga, nevjerica. Petar sav izlomljen, kukavac crni. Faca nagrđena, pakao pakleni.
Budi se u bolnicu. Ne zna đe je. Ne zna što je. Kukavac crni...

Pored njega majka spava, te je on rgnu i veli joj: "Alo! Što je ovo? Đe sam?!", ova se probudi pa se ozari: "O, sine moj! Sunce majkino! Sreco majkina! MIAJLO! MIAJLO, DOĐI OVAMO JADAN NE BIO! PETAR SE PROBUDIO!" Te uđe mu i otac, tu svi oko njega srećni, presrećni, te mu ispričaše što je bilo. Udario ga neki ajvan, slomio ga baš, i što je najteže, bilo da mu saopšte, lice mu nagrdio. Ali, na svačije iznenađenje, Petar ne bijaše šokiran, nego samo reče: "Hodevardi divlji paša, strašnom vojskom Kuče hara! Ilikova kula Raša, hoće Turčin da obara. Lete tuci niz orluje, Goga Rašov zaždi kulu, bježi paša jadikuje, ucvijeli mnogu bulu. Turske vojske poglavari u toj kuli izgorješe, ovakvi su za njih dari, neka Turci manje griješe!"

Bezuspešan pokušaj majstora da smiri uznemirenu mušteriju kojoj je negde na Ibarskoj zakucao volan baš u trenutku kada je u susret naišao Turčin sa skanijom. Dva kredita, auto na lizing, kamata probila plafon, rospija od žene i uterivači dugova koji su u stanju da ti zavrću jaja dok ne propevaš mađarsku himnu sasvim su dovoljan razlog da na odmor kreneš Lastom.

Način na koji mlađi deo populacije naziva klub ili kafić koji postoji u maltene svakom gradu.

To je mesto na kome se skupljaju osobe 30+, mesto gde žene tog doba takoreći traže priliku za udaju. Ne traže sve one, naravno, ali za klince koji samo što su položili malu maturu, ta mesta deluju isuviše ozbiljno, a i blam ih je da cevče jedno pivo dok dame u punoj snazi ispijaju vermut, martini ili koje drugo prefinjenije piće.

Spominjanje mesta koje je dobilo epitet "poslednja šansa" je među lokalnim opajdarama ujedno i šah-mah potez u ogovaranju neke ženske osobe koja je tamo nekada viđena.

Svi znamo da protivno svim zakonima fizike, logike i ostalih priznatih nauka i načela, u ona mala kinder jaja mogu da stanu igračke koje su jebeno ogromne! Ono, ne velike, nego dzinovske! Da ga jebeš, neam pojma kako samo smisle da ih uglave unutra, al kad uzmes da sklapaš delove, nemoj da te začudi da izvučeš bicikl sa pomoćnim točkićima, da počneš klinca da učiš da djira bajs!
Svaka im čast što se toga tiče..al to su neke magije, vradžbine, čitovi, rupe u zakonima relativiteta, zakrivljenje vreme-prostor ravni...ni sam ne znam, al poenta je da to nekako stane savršeno unutra!

Među ljudima preovlađuju dva glavna tipa ličnosti.
Postoje oni kojima je životni moto: Uvek može biti bolje.
Naravno postoje i oni kojima je životni moto: Uvek može biti gore.
Pravo da vam kažem ne znam koji je moto ispravniji jer oba imaju nedostatke.
Ako živete po prvom motu nikada niste zadovoljni postojećim stanjem i ne stižete da uživate u nekim sitnicama koje život znače, a ako ste pak pristalica drugog mota nikada nigde nećete stići jer nikuda se i ne krećete.
Možda nije Buda bio lud kada nam je savetovao srednji put.
P.S. Nisam budista.

Klinac iz kraja, mlađi brat najbolje ribe u kraju za koju su zainteresovani svi lokalni momci. Klinac uživa zaštitu svih onih zainteresovanih za njegovu seku koji se nadaju da će on reći sestri koju lepu reč o njima. Uvek mu se javljaju na ulici, nude mu zaštitu i svakojaki mito, a sve sa ciljem da bi ih on pohvalio kod seke. Ako se radi o pametnom klincu on može iz situacije u kojoj se nalazi višestruko da profitira.

Karakteristike veoma pričljivih ljudi u okruženju su mnogobrojne, ali je sintagma "puna je kuća kad ona dođe" idealno prilagođena za opis takvih osoba. Došla je sama u goste, okej, ali atmosfera odaje utisak da je bečki orkestar u punom sastavu ili da je u toku izbor za glavnog kasapina godine. Svaka priča povlači sledeću temu, a tok razgovora ide tokom Južne Morave do toka Nila. Smeha će biti mnogo, a razloga za smeh veoma malo, pa je posmatračima, i ponekad samim akterima razgovora susret s takvim osobama metak u vuglu sam sebi ispaljen, jer smo mogli da odložimo na neki način taj sastanak.

Iako je Rusija jako velika zemlja koja je pritom i sa društvenog i prirodnog aspekta jako raznovrsna, u Holivudu se drže provjerenog obrasca prema kojem je ista zemlja vječite zime okovana ledom u kojoj ljudi nose isključivo duge zimske kapute i šubare koje krase komunistički simboli uprkos tome što je režim za koji su isti vezani pao sada već prije više od 20 godina (žao mi je ako sam učinio da se osjećate matoro). Jedini izuzetak za ovo poslijednje su ruski mafijaši koji su uvijek u odijelima.
Sve ovo gore nabrojano jako teško je vidjeti kada se radnja odvija napolju obzirom na to da snijeg pada toliko jako da gledajući film na momente možete pomisliti kako se radi o onom snijegu koji se na TV-u sreće kada oslabi signal a jedino što vas može razuvjeriti jeste kadar u kojem se kroz oluju jedva nazire crkva svetog Vasilija Blaženog (prema mišljenju stručnjaka iz Holivuda sjajno snajpersko gnijezdo) koja se pojavljuje bar par puta u toku filma jer je radnja gotovo uvijek smještena u Moskvi. Ako se radnja filma kojim čudom tamo ne odvija, onda je obično smještena u nekom logoru u Sibiru a ako nije ni tamo onda je vrlo moguće da uopšte ne gledate holivudski film.
Scene koje se ne odvijaju na otvorenom smještene su obično u podrume i striptiz barove a time se na neki način gledaocima stavlja do znanja da je Rusija mračna podjednako koliko i hladna.
Rusi su u američkim filmovima takođe i teški alkoholičari (što i nije tolika greška) i jedino piće koje piju je votka koju nose sa sobom u čuturicama a kriminalci su pritom bez izuzetka zavisnici od kokaina.
Ako je vjerovati holivudskim filmovima, Rusi govore engleskim jezikom sa jako grubim i specifičnim akcentom a jedine ruske riječi koje koriste jesu "да", "нет", "здравствуј" i "водка".
Za razliku od Azijata u Holivudu, svi Rusi nijesu kriminalno angažovani ali su u stanju da pruže otpor u svakoj borbi. Dok su Azijati brzi, sitni, zalizani i najbolje barataju hladnim oružjem i vatrenim oružjem manjeg kalibra, Rusi su snažni, krupni, ošišani na opasno i vični upotrebi AK-47 atomatske puške poznatije kao Kalašnjikov a snajperisti uvijek koriste Dragunov snajpere.
Ruskinje su kao i sve žene koje nijesu porijeklom iz amerike u filmovima njihove produkcije obično sponzoruše a pritom su u najvećem broju slučajeva plavuše sa dugim nogama, plavim očima i grubim akcentom pored kojeg jedan prosječan američki muškarac zvuči kao djevojčica koja još nije ušla ni u pubertet.
Ukratko, Rusija u Holivudu još uvijek važi za komunističku državu koja je pritom preplavljena votkom, kriminalcima, prostitutkama, ledom i opet još malo votkom.

Najčuvaniji dokument u vatikanskoj biblioteci.

Istorija je počela da se piše u industrijskom Mančesteru još davnog 12.novembra 1881. godine kada se igrala utakmica koja je preteča današnjeg derbija,igrala se izmedju Svetog Marksa(Gradjanski-Machester City) i Zdravlja(Jedinstvo-Machester United).Utakmica je završena u korist Zdravlja 3-0.Kasnije su ovi timovi promenili imena u Gradjanski i Jednistvo i velika priča je počela.
Prvi derbiji su se igrali na beskrajnim livadam kraj industirjske zone Mančestera uz gust dim koji dospeva iz obližnje fabrike za prepadu sirovina.Derbi koji se igrao pre 110 godina ličio je na derbi srpske beton lige Niškog okruga Mezgraja-Donje Medjurovo koji se igrao 2010.godine.Utakmica je bila prekidana na svakih 10 minuta da bi se omogućilo medicinskim radnicima da nameštaju iščašene zglobove i redarima da sakupljaju izgubljene kramponke posle ultimejt fajt simulacije.Sponzor tog derbija je bila lokalna piljara koja je snabdevala gledaoce paradajzima i jajcima Jorkširske kokoške.
Do sada je ukupno odigran 161 derbi.Jedinstvo je slavilo 68 puta,a Gradjanski 43,dok je 50 puta bilo izjednačeno.U svaki derbi se ulazilo sa puno želje za pobedom i želje da se čitav vratiš kući kako bi mogo da topkaš čajne kolačiće u čaj.
Najveće legende Jedinstva iz Mančestera su sir Bobi Čalton,Žorž Best,nekada najveći maneken medju fudbalerima,verovatno je bio idol kasnijim generacijama iz koje je i Kiki RoLando.Žorž je snimao reklame za automobile,modne kuće,pičke su ga saletale čim kroči na ulicu,a kojoj je prišao sam ni jedna mu nije rekla ''nemogu dobila sam,neću''.Medju legendama se mogu svrstati verovatno svima poznati fudbaleri Kantona Erik,velemajstor šutiranja publike u prvom redu,Peter Šmajhel,gvozdena cevanica Roj Kin i živi primerak fudbalskog boga,Rajan Gigs.Sa druge strane grada u taboru ljutih rivala Jedinstva,u Gradjanskom se nemogu pohvaliti fudbalskim legendama osim Glina Pardoja koji je postao legneda tadašnjeg ''Istlenda'' zbog toga što je sa 16 godina nastupio u Premijeru.Jedinstvo je bilo večiti broj jedan u Mančesteru,ali situacija je počela da se menja 2007 na 2008 kada su u Gradjanski došli arapski ''petrodolari''.Vlasnici Gradjanskog vode se ideologijom ''sve se može kupiti zelenom novčanicom,a istoriju ko jebe''.U gradjanski su uložili enormne sume novca,doveli ražne zvezde i zvezdice,ali oni će moći da preuzmu tron Mančestera tek kada fudbalski mag ser Aleks Ferguson skonča svoj život,ali mnogi ne veruju u to,jer tvrde ja će živeti poput kornjače sa Galapagosa još jedno 225 godina i harati sa svojim pulenima.

Nema tu šale, situacija je ozbiljna toliko da bi i mars pljucnuo kap vode kao dokaz samo da se smirimo. Obično toliko napeto i vanredno stanje u porodici da u takvim situacijama svi ćute a majka pere suđe koje odzvanja jedino u sobi. Ako je ljeto stvarno čuje se neka muva kako proleti i šuškanje kese za smeće prilikom bacanja slomljene muvalice. Biti muž čovjek, možda jeste teško, ali jebo te nemoš postat čovjek ako te otac dobro ne ugna u red, ako nekad ne zadrhtiš od njegovog pogleda, jebajga od tebe nikad ni čovjek ni muž vjeruj mi. Valjda se čovjek tako uči poštovanju, nešto kao u vojsci.

Matori balegar beše već godinama unazad u stabilnoj vezi sa zunzarom, takođe dosta odrtavelom ali po letačkim kriterijumima i dalje držećom, sa tim nekim iskonskim šmekom za lov, te veštim manevrom eskivacije tepalice. Deliše isti plen, istu muku i radost, sve na ravne časti. Živeše ne baš u izobilju, ali krotko i domaćinski, bar uvek kol'ko se za valjano najesti i poslužiti gosta.

Međutim, jednog dana, zunzara ponešena pričama svojih vršnjakinja i nezadovoljna skromnim životom sa balegarom, reši da ode u beli svet, da potraži bolje mesto i sreću, lepše i obilnije obroke. U svet, gde postoje pravda, red i rad, gde se svaki preleteni krug broji, gde se proporcionalno radu dobija obrok. Gde se zarad napretka ne mora javno opštiti sa raznim bumbarima i stršljenima, gde postoji i mogućnost mutacija po želji, naravno ako voleš. Eto, jedino začkoljica ta prostorna ograničenost i nostalgija. Ali zar je to sad važno, pored svih blagodeti? Hmm?!

- Zar da me napustiš sada kada sam taman našao solidnu domaćinsku štalu sa dve simentalke? Pa znaš li ti koliko tu ima materije, kotrljaću godinama ubuduće, i decu ću čak tu uposliti, a i svi iz tvoje familije su dobrodošli. Uvek, na gozbu naravno, ništa ne moraju da rade.
- Neka hvala! Dosta je bilo! Odoh ja, sita sam tvoga doma!

I tako ode zunzara, a balegar osta skrhan, dade se u očaj i prestade da kotrlja, prestade i da jede i bilo šta da radi, povremeno bi samo popio kakav kvalitetan proliv i očajavao. Sve više je shvatao suštinu Džonijeve: Balegari ne veruju sreći! A onda čvrsto reši da sve zaboravi i krene iz početka.

Ali kao što to obično biva, eto nazad jednog dana prezasićene zunzare. Očajna sa suzama u očima i razočaranjem u veliki svet, složi priču da je pogrešila, da ipak tuđe govno ne miriše lepše. Zatraži milost i oprost od balegara pozivajući se na ondašnju slabost, gladne oči, te na kraju i na svoju čast, pa i na samu uzvišenost i zapise Svetog Fekalija. Balegar, nemaše kud, onako glup i musav, zagoreo pride... sve joj oprosti i jadno ali opet s prikrivenom radošću prihvati njen zagrljaj. Proguta govno još jednom. Jer tako je najbolje, tako je ljudski, tako je balegarski.

Ovo je izraz kojim nas roditelji cesto zasipaju jer ne valja seci nokte kada je svetac.

Ultimativni odjeb za mudonje u pokušaju, koji bi želeli svojim megakul potezom da kupe pažnju svih prisutnih, opravdano i neopravdano odsutnih, živih i mrtvih. Mafijaši koji su do juče nosili crne majice sa nalepljenim "MARIJUANA" sada pokušavaju da istegnu muda do poda u stilu "Da se zna ko puca, a ko kupi čaure". Ali ne ide, brate, muda su skupljena ko smokve u oktobru, skupljena jer je vrhunac zajebanosti bilo podizanje tri prsta u Kan-kanu i bežanje sa časa fizičkog u trećem srednje. Ovom rečenicom ego se zabija na minimum ko nojeva glava u vreli pesak, jer znaju da nemaju ni b od bicepsa, da su alergični i na tetovaže iz žvaki i da će pre Karleuša kupiti "Petkanu" Ljiljane Habjanović-Đurović nego što će neko pasti na njihove tričave fore.

Vozački izraz koji opisuje najlakši incident, češanje (da ne kažem udes) gde štete na vozilima koja su u njemu učestvovala gotovo da nema. Limarija nije ulubljena skoro ni malo, nema ulja da curi, vode, mrtvih / povređenih... Samo malo farbe sa jednog vozila na drugom i blaga ogrebotinica.

Svakako jedan od najvećih likova u istoriji kriminalnih romana. Lik čije deduktivne moći prevazilaze i zakone formalističkog mišljenja, čineći ga nepogrešivim u obavljanju svog posla. On je detektiv-konsultant.
Svaki slučaj je drugačiji, ali obrazac za rešavanje, koji Šerlok nalazi u svakom slučaju, je besprekoran. Uz njega verno stoji Doktor Votson pri obavljanju svog detektivskog posla. Pandan po kulnoći uz njega mogu biti eventualno Dr Haus ili kolega lik Herkul Poaro.
U svakodnevnom govoru označava atribut čoveka koji je jako dobar u pronalaženju izgubljenih stvari.

Srednjevekovni markiz koji je bio vrlo lenj,neodlučan,škrt,plašljiv....Pošto su ga krasile takve uglavnom negativne osobine,plemići spletkaroši njegovog doba su mu još malo nakitili reputaciju,pa ga je istorija zapamtila kao jednog od najgorih markiza na svetu,iako to nije sasvim zaslužio.