Deca koja su došla na svet od iste majke u istoj godini a nisu blizanci. Pojava koja je retka danas kao beli medved u Šumadiji zbog današnjih majki koje su svilene i jako metiljave, zapravo velika većina. Pedesetih godina prošlog veka je ova pojava bila sasvim normalna. Što se pre deca izrađaju pre će da stignu za poslove po polju, jer kukuruz na kopanje ne može da čeka.
Prejeftino pivo od 40 kinti. Konačni sporazum industije piva sa prosečnom srpskom jetrom. Kao u Miloševićevo vreme, ima da se ima za pivo da ga jebeš.
Čoveče, vopi 40 dinsa, znači za 200 sam morka a sa 400 ima da mi je TATABANJA!
Foliranje nabeđene javne ličnosti koja jedva čeka da je novinar priupita o njenoj „svetinji“.
-Juče ste se porodili. Šta je majčinstvo unelo u vaš živoT?
-Nemojte o privatnim stvarima, molim vas!! Porodica mi je svetinja.
-Majčinstvo privatna stvar?! Pa koliko je majki na ovoj planeti!? Samo opušteno, kao kada ste na kafi sa prijateljicama. Fanovi su željni informacija o vama.-Pa dobro....ipak je vaš časopis korektan. Znala sam da sam majka čim sam se probudila iz anestezije: visila mi je koža na stomaku. Morala sam da pozovem hirurga da proveri kako je ušio ranu. Znate, ne želim falte na svom stomaku. Potom sam se našminkala za selfi, stavila sve na duštvene mreže...i to je to! Brojim lajkove. Majčinstvo je veličanstven osećaj. To ženu potpuno preobrati.
Inače, majčinstvo me smirilo. Ne mislim više na koncerte i nove projekte. Muž i ja smo smislili da mi kupi jaguara na poklon čim izadjem iz bolnice. Verovatno će biti roze jer sam rodila devojčicu!
-Da li možemo da dobijemo vašu zajedničku fotografiju sa prinovom?
-Sa čim?
-Vi i vaša ćerka.
-Može, pod uslovom da bude na naslovnoj strani. Pa taman da i ja vidim svoju ćerku. Samo.... moraćete bebu sa ledja da slikate. Znate, porodica mi je svetinja!
Odraz milostivog raspoloženja samozvanog cenzora na Vukajliji. Dok moderatori odabiraju definicije, cenzor ih klikom svoga miša odobrava. Ponekad, ako je definicija kilometarska, u stanju je svojim plusom da nagradi sam trud, bez detaljnog razabiranja nečijih najtananijih misli, iznesenih u definiciji kao na tacni.
Sedi u smeđoj kožnoj fotelji u svojoj kancelariji. Ona je u predratnoj zgradi. Zidovi su prilično debeli i jako je ugodno. Klima uređaj mu ne treba. Uzima nož za ovtaranje koverata i počinje otvarati jednu malu, ali dosta ispunjenu kovertu.
- Možda sada ovo ne bi trebalo ni da čitam. Proslediću pozitivan odgovor Vukajliji. Jadnik se sigurno mnogo potrudio.
Ostavlja kovertu i nastavlja da izučava indonežanski ustav sa početka dvadesetog veka.
Ultralativ prideva "dobar". Istovremeno i ultralativ prideva "loš". Jednostavno, kad je nešto "uber ekstremno", to je onda kriminal.
-Matori, š'o sam uz'o gilje, 'talijanke, trijes' soma dinkića, kriminal kako su dobre!
----------------------------------------------------------------------
-Tebreks, kako onaj Đule van Gog loše peva, vrišti k'o da ženi brata! Kriminal!
Otrcana, nimalo elokventna, još manje primjerena konstatacija koju dobijate od okoline u trenucima kada vam je teško i baš onda kada ste zapeli o neku pregradu koja vam se u tim trenucima čini većom od Ajfelove kule, gledano iz perspektive srpskog studenta s početka 20 vijeka na školovanju u dalekom nam Parizu. Ekvivalent onome - "Šta tebe boli kurac, ti imaš tetku u Njemačkoj". Baš u trenucima kada ti se čini da ti se svijet ruši kao zgrade u Indiji na zemljotresu od jedva pešes Merkala, pojavi ti se neki pametnjaković, koji kao vjeruje u tvoje sposobnosti izvlačenja iz govana višestruko više nego ti.
Svojim čvrstim stavom i kobajagi vjerovanjem u tebe, pokazuje vrhunac sopstvene bezidejnosti da te utješi i pruži bilo kakvu nadu da će biti bolje. O nekoj većoj pomoći moćeš samo i da sanjaš, jer riječi koje si mu upravo uputio su samo ušetale u malu šupljinu zvanu uho, blago zazvonile o bubnu opnu i izgubile se negdje u predjelima uzengije ili čekića. O dolasku do mozga i razumjevanju tvoje trenutne situacije, izlišno je govoriti.
- Alo kume, đe si, šta ima?
- ...ti si Moćo, ima l' te na ovoj kugli zemaljskoj?
- A tu sam, jebo me onaj ko me napravi. Jebiga, saću da ti pričam, svašta mi se izdešavalo u proteklih sedam dana, ne znam đe mi je glava ako mi vjeruješ.
- Ajde reci kumašine šta te muči ako možemo kako da pomognemo!
- Ma pusti, Jadranka mi završila u bolnici, dobila nešto na pluća, meni se pokrenuo čir, i na sve to onaj moj mamlaz slupo golfa gore na Jovinoj krivini, mamicu mu jebem alkoholičarsku, sreća makar pa njemu ništa nije bilo...
- Auuu kume otkud sve to jebote?!
-...a plate nema već tri mjeseca, ne znam šta ću od sebe, nema koga da pitam da mi da šta canje da se skrpim...
- Ne znam kume, teška vremena su došla.
- ...pa reko dal bi ti mogo kako da se otvoriš za nešto.
- Znaš kako kume, ne brinem se ja za tebe. Ti se uvijek nekako izvučeš i nađeš način da to riješiš.
- Daj kume, pomagaj molim te!
- Nešto krči...tu tu...tu tu...tu tu.
Možda najneprijatniji osećaj koji postoji. Koliko god fizički bolovi delovali strašno, ovo stanje psihe je toliko teško da bi fizički bilo nepodnošljivo. Skup svih neprijatnosti i nelagodnosti na jednom mestu, u istom trenutku. Istovremeni osećaj tuge, očaja, ljutnje, besa, straha, neverice, nemoći, šoka, panike... najčešće usled nečijeg fizičkog nedostatka ili nekog neprijatnog ili strašnog događaja.
Npr. kada kroz prozor autobusa vidiš momka od 20 i nešto bez jedne noge; kada vidiš čoveka koji je rođen bez jedne strane lica, tj. oka; ili devojku kojoj je jedna strana lica normalna, a druga visi kao da je mrtva; kad vidiš vaspitačicu iz Doma za nezbrinutu decu koja sa teškom mukom objašnjava detetu sa Daunovim sindromom da moraju da se vrate u zgradu doma; kada te u supermarketu potpuno nepokretna devojka u kolicima zamoli da joj dodaš par artikala sa rafa i da joj iz džepa izvadiš pare da plati; kada naletiš na vapaj ljudi kojima je za lečenje od teške bolesti potrebna suma novca koju ti ne može da zaradiš ni za 10 godina rada; kada na pregled kog lekara specijaliste pre tebe dođe dete od 3 godine kome mora se odstrani neki deo tela zahvaćen tumorom. Počinješ da sumnjaš u sve što znaš, sumnjaš istovremeno i u Boga, i u Darvinovu teoriju. Pitaš se kako je Bog stvorio čoveka po liku svojemu, a lice nekoga može da izgleda tako jezivo. Pitaš se kako smo mi po Darvinovoj teoriji najviši oblik života, kraj lanca evolucije, a eto, obične morske zvezde mogu da regenerišu odsečene krake, a ljudi ne mogu nogu, ruku, oko, kičmu ili kako ne mogu da regenerišu bolesne organe.
I plače ti se, i vrišti ti se, i urla ti se, dođe ti da pobegneš negde daleko od ljudi, da trčiš dok se ne onesvestiš od umora, da bi možda tako zaboravio ono što si video; na trenutak ti kroz glavu prođe pomisao šta bi bilo da u koži te nesrećne osobe; najcrnje moguće misli ti se roje po glavi. Mišići ti se grče, noge ti se odseku, srce lupa jače, počinješ da se gušiš, odjednom osećaš ogromni nalet nelagodnosti koji te tera da vičeš iz sve snage. U tebi sve ječi, ali se taj odjek ne čuje kao da je neko na tvoje glasne žice stavio zvučnu izolaciju. Stoji ti knedla u grlu, svaka reč ostaje na usnama, čak ni suze ti ne idu nego kao da stoje samo da ti malo peckaju oči i još više pojačavaju neprijatnost. Nema ničega osim glasne tišine.
I posle nekoliko desetina sekundi kada prođe prvi talas nelagodnosti, kad progutaš knedlu koja ti je stajala u grlu, duboko uzdahneš i samo ti se otme jedno tiho: "Jebiga...", dok nastavljaš dalje poražen činjenicom da je tebi ustvari još i dobro.
Svako jebeno mesto u Bosni. Poslednja reč Ivana Zeljkovića još se čeka.
*blaženi osmeh* - Eee, a na Romaniji...ček', jez bio ti nekad na Romaniji?
- Pa nisam, nisam bio na Romaniji.
- Nikad?!
- ...
- Auu...a za Fojnicu jes' čuo?
- Nisam, čika Svakidrugibosanackogupoznamprofesorgeografije, ovaj taste!
- Eto ti sad...a Gvozno, Gvozno znaš 'de je?
- Pa...
- Auuuuuuu zetee! Pa jes' ti bio kade ubosni?
- Pa jednom.
- A đez' bio?
- U Sarajevu.
- U kom?
- Pa..kontam u onom drugom.
- E, kad sam znao *čelodlan*
Neki mali, kvazi pokret, sličan zemljotresiću od 2 rihtera. Mada ga naivni doživljavaju kao buđenje.
U Srbiji vlada takva apatija da jedino zemljotresina od 10 rihtera može potpuno da nas probudi.
- Tebra, studenti Filozofskog će blokirati centar grada. Traže da se smanje školarine za 20%.
- To je to! Srbija se budi! Uskoro će biti promena.
Epitet najmanjeg značenja u svom opsegu. Subjekat nije ni pametan, ni snalažljiv, samo povremeno nađe dobro rešenje i izvuče ne baš zanemarljivu korist.
Prazna soba, dva aktera, neplanirana situacija, jedna bezvoljna osoba, druga željna značajnog trenutka.
-Mislim da ovo ne treba da se dešava.
-Samo popunjavamo vreme.
-Vrh ako je ta..Dovitljivo joj je stavio ruku u gaće i nežno napipao himen.
Odličan način da nekome kažete da je upravo izgovorio neviđenu glupost. Kod osobe kojoj je ovo upućeno stvoriće takozvani "bedara" osećaj i želju da vrati vreme unazad par minuta.
Izreka može da se preformuliše i za internet populaciju i da se umesto "ćutiš" ubaci "ne napišeš ništa".
-Brate, meni nikako nije jasno zašto se ljudi žale kako su loše živeli devedesetih...
-Sine, upravo si propustio odličnu šansu da ništa ne kažeš, bolje da si ćutao.
Za razliku od letvičara, lajtvejt radnika na pilani koga krasi brzina i tehnika, dvocolaš mu je sušta suprotnost. Fizičkom konstitucijom Uruk-haia, dlakavošću Gimlija i dobrodušnom naivnošću Hobita predstavlja okosnicu drvnoprerađivačke industrije jugoistočne Evrope. On je sirova snaga i brutalna sila, koja dolazi da rešava posao kad tehnika zakaže - računar je fina i elegantna sprava, ali u nekim slučajevima gluvara i macola jedino rešavaju posao. Njegov zadatak je jednostavan, on je na njega fokusiran: "Preneti 5 metara dugu hrastovu dasku od 2 cola debljine, od tačke A do tačke B."
On predstavlja nebrušeni dijamant brđanske genetike, endemski naseljen u regionu Dinarskih Alpa, stoji kao brend zdravog čoveka sa naših prostora, veoma zajebana konkurencija rošavom flafičastom Francuzu, koji u periodu kad se ne hefta u rč degustira vina iz Provanse čitajući romantičnu poeziju, ili par brkatom Nemcu, koji pekući Bregenwurst kobasice, trlja brk i zamišlja još pokoji pohod na Balkan, vođen željom da svoj svingerskom perverzijom dobrano degradirani genetski materijal, obogati Y hromozimima balkanskih gorštaka.
Dok je dvocolaš bio dete, umesto tetrisa i lego kockica slagao je betonske blokove kad je ćaća gradio ispust za krmke. Dok su zapadnoevropska deca po dijetalnom hlebu trljala Nutelu, njemu je mati u pola vruće pogače, promera k'o rezervni točak Peglice, stavljala red slanine, red kajmaka, red slanine, red kajmaka i tako pe'šest puta. Umesto engri brds igrice, on je kamenom od kupusa gađao komšijinu junad kad mu pređu u detelinu.
Na prelima, obučen u donji deo Eurosport trenerke, pleteni karirani džemper i gumene opanke, obrijan britvom i naprskan Brionom, predstavlja plen za oćnije brđanke, koje razočarane u bledunjave hipstere i slabašne momke, traže utehu u dva kvadrata njegovog ramena za plakanje. Sa brđankom u srećnom braku dobija petoro rumene i zdrave dece, i tako u krug.
A brkati Nemac, pekući Bregenwurst kobasice trlja brk i zamišlja još pokoji pohod na Balkan, pakujući svoje planove pod veo paketa mera za uvođenje demokratije, zelenog svetla iz Brisela, i te šargarepe lažnih obećanja koja se sve više izmiče, kako magarac puže prema njoj...
Nepatvoreni latinski naziv za muški polni organ. Ono današnje mejnstrim ''penis'' je prvobitno bilo eufemizam za mentulu (koja je od samog početka bila vulgarnost), pa se ustalilo kao stručni termin, iako je značilo ''rep'', a ne kurac. Danas se reč mentula koristi u psovkama kada želimo da bacimo sagovornika u rebus ili eventualno u nekim jeftinim, rustikalnim forama.
Inače, smatra se da je tvorac reči nu metal imao u vidu reč mentula, te implicitno hteo da saopšti publici kakvu kurčinu od muzike slušaju.
- Ti imaš taj meštanski mentalitet i u potpunosti razumem što misliš da nije za pohvalu što sam spavala sa više osoba.
- Zabole me mentula što si se ti spavala.
===================================
- Pokušavam da prokljuvim zašto je baš Budimpešta seksualna prestonica Evrope.
- Kako zašto? Nisi znala da Mađari imaju najveće mentule u Evropi?
- Čega?
- Kurčine, palamara.
- Stvarno? Hihihihihi. Nisam znala!
===================================
- Hoćeš bombonu?
- Aha.
- Hoćeš od mentule?
- Žemo, žemo.
Raditi potpuno uzaludan posao,nešto što nema apsolutno nikakvu svrhu.
1:Srećan ti dan zaljubljenih!!!Kupio sam ti samo cveće i parfem,nisam bio siguran šta bi ti želela...pa sam mislio da prošetamo malo,da idemo negde na klopu?
2:Dečko,imam i muža i švalera,jedva postižem njih dvojicu,što bezveze pucaš pare kad nećeš da dobiješ ništa.Nosiš,bre, drva u šumu...
.
.
.
!:Ajde,ustaj,brate,vodim te na žurku...
2:Ej,nemoj da bude ko ona prošla,nigde pičke nije bilo!Celo veče sa sedeo s tobom,a pivo možemo da pijemo i ovde...mojne nosimo drva u šumu,tebra!
Hartija koja je u sekundi promenila vrednost iz dragocene u bezvrednu.
- E jebem ti Brondby da ti jebem Brondby! Sto godina nisu dali gol,sad su našli!! Ode tiket za soma jura, sad mogu dupe da obrišem sa njim.
----------------------------------------------------------------
- Ali ne razumem, to su akcije u državnim firmama, pa mora da vrede bar nešto, majku mu?!
- Gospodine, da vam objasnim to ovako, možete dupe da obrišete sa njima.
Marka gaća koje mi tetka redovno kupuje za slavu.
- Ma tetka, niste trebali da se trošite!
- Ma nije skupo, blago tetki.
- Ma vidim, tetka.
Super stvar, ne neophodno seksualno.
-Kupio sam burek, za ručak da ima.
-Uh digne mi se kurac samo što namirišem!
Isto sranje, skuplje pakovanje.
DObar dan, imate li grabulje?
Ima, 300 dinara.
A jel su Slovenačke?
Aaa, one su 700.
E njih ću.------------
Dobar dan, imate li drva za potpalu u džakčićima?
Ima, 100 dinara ova domaća iz Smedereva i imamo Slovenačka za 400 dinara.
Ma da ne sitničarimo sad, daćete mi ta Slovenačka....
Kad devojka natera dečka da "obriše" iz svoje memorije sve fotke i kontakte sa svim bivšim ribama, rodbinom i drugarima.
- Brate, šta je to s Đoletom? Prođe pored mene pre neki dan s ribom i skrenu pogled ko mačku zgaženu da je ugled'o?
- Niščuo?! Resetovala ga ona mala na fabrička podešavanja. Sad zna samo adrese i brojeve solarijuma i pedikira na koje razvozi nju i njene ortakinje. Počeli smo da ga zovemo Đole Žute stranice.
