Ahahaj ovaj šmo je nacionalno blago. Ali treba ga novcanicu staviti od 10k sad kad izadje zbog devalvacije
e u kurac ja sam htela prva da se nasmejem
hahaha smoklja i mali mujo imaju pripremljene linkove za svaku jebenu situaciju, to jos nisam vidio
Ne smej se nego mu podaj picke. Tu si mu neki grupi celo vreme, htela ne htela kod decaka ce se javiti ponad, a to nije lepo. Imam njegov kontakt telefon ako zelis da mu podašm
Melkore malo više sanjaj taj roman. :D
Zapata ne budi srećo nagao, dešavaju se ko zna možda divne stvari, budi suptilan. Ne kvari čaroliju. Znači i Šmo je u viber grupi, najzad..
Ovo je odlično... Tako da je sada moje. :D
Kombinacija Lenija i Kaprija.
Inače mene intrigira san. Većina nas nešto želi od dece u nama. Velika greška što želimo da odrastu.
Lepri, taj bi ti bio omiljeni :D
Buahhahahahah
P.S.
Treba decu u nama pustiti na miru. I da izađu češće napolje, i da se zaigraju. Svet bi bio lepši.
Inače hahahhaha tek sad klikćem na link da vidim knjigu, wow, ala sam intuitivna.
Uzmi i piši knjigu. Dosta si čitao. Veruj mi.
nadam se da smou nije neprijatno
Ne moze njemu biti neprijatno, psihicki najjaci covek ovde
oki
Izgleda da je to realno. I najuzdržaniji.
Šmo ajde odvaži se, na korak si do trijumfa
Uspeo sam malopre, sasvim slučajno i iznenada, da rastumačim jedan san od pre gotovo devet godina. Čitam naime
https://www.laguna.rs/n4291_knjiga_dete_u_tebi_mora_da_pronadje_svoj_zavicaj_laguna.html
izuzetno je dobra i vredi, jako, mada deluje kao limunada - nije, ni najmanje.
Naime našao sam se bio u nekakvoj sobi, sa prolazom, i gomilom vrata naslonjenih na zid koja su se morala postaviti na šarke kako bi se izašlo napolje. Stavio sam jedna, otvorio ih, i našao se usred nekakve visoke, raspale zgrade koja je pretrpela nekakvu pošast i katastrofu i ostala pusta, ogoljenih, razbijenih zidova - jednom rečju ruševina. I u njoj je stajalo dete, možda od 5-6 godina, svo u modricama i ogrebotinama, preplašeno, izbezumljeno, u nekakvim prljavim ritama. I osetim stravičnu žalost i pridjem da ga pomilujem i vidim kako da mu pomognem - i kako sam pružio ruku da mu stavim na glavu, uzeo ju je sasvim mirno, piljeći u mene nekakvim vučjim očima i rekao strašnim, dubokim i neprirodnim glasom - tebe sam čekao. I zario mi zube u vene iznad dlana i krenuo da pije krv, polako, ne skidajući pogleda s mog lica. Nisam mogao ni da se pomerim ni da se proderem, krik mi je zapeo u grlu i stajao sam paralisan, bespomoćan i osećao kako mi topla krv napušta telo. o je jedan od najstrašnijih snova koje sam ikada sanjao; sad kad sam ga se setio naježio sam se i vratio se u njega, kao da mi je sve to i dalje pred očima.
Knjiga, naime, govori kako je svaki čovek sačinjen od odraslog, i deteta svetlosti i senke. To dete senke su uobličile traume, strahovi, zazori, kinjenja, batine...I ono jednako živi u tebi, potisnuto, i pravi sranja iz pozadine jer kao i svako drugo dete hoće da ga zapaze i vole. Sad kad vratim vreme unazad to je bukvalno to, ta ruševina od zgrade je bio moj život tada, a ja nemoćan pred tim detetom koje je rukovodilo mojim osećanjima, postupcima, odlukama, odnosima, stavovima...I bukvalno mi pilo krv, a krv je život, duša...Eto. Morao sam negde da podelim.