moja šwicarska je davno bila i prošla dragi moj pirdluu
haha priznajte ljudi da ste ga pritisli kako bi me sto eksplicitnije odbio
Šmokiko tvoje tek dolazi!
Nemoj da odustaješ od sebe i svojih potreba Šmokljo.
Šmole, mi verujemo u tebe, neka ti bude makar dojčland ako neće šwica.
vukajlija:
https://pbs.twimg.com/media/FM9ElY0XoAUxtIV?format=jpg&name=large
jbt koja ste zadruga. ne ova moderna nego ona seoska. ustvari ne zadruga nego klupica ispred.
a ovo za dete u tebi sto si okacio, meni najbolje to opisano, da svako ima to dete, ali nije kod svakog istih godina. obicno je zaustavljeno u razvoju u trenutku kad je to pravo dete moralo da odraste iz nekog razloga, da oseti stvari koje ne moze da razume.
ako je kao malo odraslo, celog zivota taj covek pokusava da zadovolji majku i oca, ili ko god postane zamena za to, plasi se odgovornosti, ne voli da odlucuje, trazi da mu neko kaze sta da radi, plasi se mraka (nepoznatog), kad je sam itditd
ako je malo vece, onda je tinejdzer, celog zivota pokusava da bude poseban, svoj, pisa uz vetar na sve, nista mu ne valja, hteo bi da bude u centru paznje ali da ne radi za to itditd
ako odraslo sa tobom, onda skliznes u depresiju ili neku zavisnost ako ne uspes da se pomiris sa tim da to dete vise ne postoji, da ne postoji precica da se ponovo aktivira, i da moras da nadjes nacina da zivis sa tim.
(tomo, dodaj i ovo na listu)
Podsjeti me Melk na jedan moj san. Pišem često svoje snove, i to unazad 10 godina. Zapanjujuće je koliko sna možemo da zaboravimo ako ga ne upišemo neposredno nakon budjenja. Najaktivniji period mi je vikendom izjutra kad imam više volje da pišem san nakon buđenja i kada ga se više sjećam u odnosu na kad se probudim u sred noći. Ima dosta benefita od bar pokušavanja tumačenja svojih snova. No nebitno sad to, to je druga priča.
Taj san mi je bio prvi i jedini do sad lucidan ili polu-lucidan, nijesam sigurna za te detalje, od prije 6-7 godina. Bilo je ljeto i to veče sam zaspala u dnevnoj sobi. I majka je zaspala u dnevnoj sobi, na drugom krevetu. Sva svijetla su ugašena, osim svijetla sa terase koja se nalazi sa druge strane zida gdje je krevet na kom sam zaspala. Do dnevne sobe je kuhinja i ona je naspram mog kreveta, dakle vidim je sa kreveta. U nastavku kuhinje desno gledajući sa mog kreveta je još jedna prostorija koja se sa kreveta ne vidi, ali tu je. Dakle sve ovo je realna scena.
San: Čujem jaku eksploziju i prasak iz pravca prostorije koju ne vidim, u nastavku kuhinje. Ne prejaku. Svjetlost je kao ona koju proizvede munja u blizini, kao i zvučni efekat. Pomislim da je grom udario u kuću i uspravim se na krevetu, sjedim. Dakle već u ovom momentu sam svjesna da sanjam. Vidim majku na krevetu pored koja spava okrenuta ledjima. Ja sjedim na krevetu i gledam u pravcu kuhinje. I dalje je svuda mrak, jedina svjetlost je sa terase. Odjednom iz smjera prostorije koju ne vidim u kuhinju utrčava dijete koje pjeva i igra. I trči lijevo-desno u toj igri i pjesmi. Mislim da je sve to pratila neka muzika, nijesam sigurna za taj detalj. U jednom momentu staje i okreće se ka meni, gleda me. Par trenutaka me gleda i krene da trči put mene, brzo. I ''uskoči'' u mene, nakon čega se budim.
Dusan Shmo Vlahovic
Šmolunga
The Zlatan of Bor
ovo pisem melkoru...
Kad se rodimo svi smo mi emotivno isti: nesposobni da vidimo bilo sta osim sebe i sopstvenih potreba. Onda odrastamo i ucimo stvari, ali vremenom godinama delovi nas ostaju zaglavljeni tu gde su, i vremenom istrosis dobar deo svoje mogucnosti da se menjas i tu si gde si. Ti ostaci tvog razvoja predstavljaju tvoj karakter i tvoj tip mentalne zaostalosti.
Ako si iznad nivoa koji se racuna u "normalno", guras se napred, dok ne dodjes u godine kad moras da pazis sam sebe, i kazu "ok, sad si normalan odraso covek" idi jebi se. Pri cemu to normalno zavisi od onog ko te razvijao, tako da moze da varira. Mora samo da se uklopi u neke drustvene norme. Ali to uopste nema veze sa tim koliko je covek zaista emotivno odraso.
Zanimljivo je sto emotivno zaostajes u razvoju ne u stvarima u kojima si los nego u stvarima koje ti drustvo kaze da si dobar. zato i kazem ovo, kad dete odraste, ono ostane tu gde je. bukvalno sistem nagrade nekog ponasanja.
tako da to je to, uprosceno moze da se kaze da zavrsimo na 3 nivoa - prvi je da si srecan ako te prihvate roditelji, dobijes dobre ocene i dobro si dete, drugi je da budes veciti buntovnik, i srecan u drustvu sa slicnim osobama, ljubavi itd, i treci je paradoksalno depresija i besmislo.
i ta depresija je generalno bolest modernog doba, jer nam nacin zivota u zadnjih 100 god dozvoljava da odrastemo. pre nije moglo, dok dodjes do toga, umres.
bla bla bla
snovi su kes, djubre, kukies koje morak odbacuje dok se formatira tokom noci. nemoj da te neko laze da nesto znace... prvo, verovanje u takve stvari je paganija i antihriscansko, drugo gubljenje vremena.
bombas, kad bi mogo da iskenja svoje traume, nesigurnosti, strahove i ostale mentalne retardiranosti, iskenjao bi govno gustine crne rupe.
Сваке ноћи у мом сну џамије у пламену
Mislim da u životu nisam sanjao džamiju
Toma je tvoja švicarska, znači last chance, ovo te bog testira, ne propuštaj šansu, zovi na ćepi