Приче о духовима, ванземаљцима и сл.
Rekli o sajtu
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Дојајно Леприконе. Дужи пост нисам видео, а свакако ни прочитао у животу. лололо
Екстра је прича, мислим да има ту доста старословенске митологије, испитај мало.
А како се то те паранормалне активности дешавају само по селима? М?
Ziv sam se sasro
pisala bih no niko mi ne bi verovo jer misle da sam ćoman,kme!
Ta tvoja bakica skoro 3 metra, jel i ona ima rogove i plazi se?
А Леприкону као верујемо?
иамо у оба села!
Хахахаха, дувај га енеми :Д иначе, контам да има срања и по градовима, само што су људи сујевернији по селима јбг
Мислим да није само то што су сујевернији, него по селима кад је мрак онда је стварно мрак и кад је тишина онда је стварно тишина. Као да добијеш бланко атмосферу па пустиш мозак да измишља. У граду увек имаш нешто, саобраћај, улична светла итд итд.
Skošimiš, kandidat za vladiku.
a ne nego je sedeo cele noći i razmišljao šta da kenja po forumu na ovu temu,samo je prepričao neke stvari sad da li je istina ili nije to me savršeno bola paja a trebalo bi i tebe.
Џизс крајст, зајебавао сам се. Шта је бре са вама људи ноћас на форуму...
Govna
taj rad
Фала Богу код мене тога нема да куцнем у дрво.
Покојни деда са кевине стране ми је имао 13 браће и сестара. Сви су умрли од неке епидемије, тифус мешчини, само он преживио а најмлађи био. Узела га нека најбогатија жена у селу да га чува, и преживи. Елем, сахране ту браћу и сестре одмах поред куће, и то укопају јаму и убаце их, без попа без ичега, јебига тешка времена била. Е сад, врати се мој деда ту, подигне кућу, и каже мајка а и баба да су га ноћу из те рупе гласови дозивали, да се чуло јецање, плакање и вриска од тог мјеста. Кад је умро деда и моја кева је пар пута чула плакање у глуво доба ноћи. Елем на мјесту гдје је та рупа била трава никад израсла није, али никад.
Umro meni djed negdje 91-ve. Mjesec dana kasnije dolaze nam stric, strina i jos troje, četvoro ljudi, da ne bi kružili odlučiše da pregaze rijeku, bio nešto nizak nivo vode, oko 9 sati uveče, slab mrak, ljeto, uglavnom tvrde da su sreli djeda na sred rijeke. Njegov štap, njegova odjeća, njegovo lice, njegovih 93 godine. Ne progovara on ništa ali im maše, ne mrda sa mjesta. Nisu zastajali , nastavili su istim tempom do kuće i trebalo im je trebalo oko sat vremena da dodju sebi. Strina bi ovo vjerovatno preradila ali stric ne vjerujem, nije sklon izmisljanju, ostale goste ne poznajem. Kapiram da se jednome može učiniti da nešta vidi ali šestoro ljudi ne dobija isto prividjenje a ne ide ni da lažu.
Leprikone, mislio sam da vi kao familija dignete crkvu za spiranje vaših grijeha :D
Devetare, zovite i vi popa i dajte sve što sleduje (7 dana, 40 dana, pola godine i godinu, na godinu koljite i brava). Oslobodite te duše da se ne više ne muče.
Skočko pahomije lolo
Ima toga u mojoj familiji i selu kolko ocete. Koliko god bio uveren da je to imaginacija i da je kriv mozak, opet me strah kad slusam, a znam da ti ljudi ne lažu sigurno.
U mom selu, odakle mi je majka, bilo je nekad na mestu sadašnjih kuća tursko groblje. Par kuća u selu odavno su napuštene, a i dalje lepe na oko, u to doba su se opklade davale na onoga ko sme da prespava. I neki komšija iz sela, ne pije, nije lud, mlad, hrabar čovek, spremi se da zanoći tu. Celo selo zna da je u sred noći trčao selom osedeo skroz. Kaže da slabo kome priča šta je tamo doživeo, ali da od tada nije isti čovek.
Priča druga. Takodje u mom selu, pre 30-40 godina, žene su kod nekih priucenih baba vrsile abortuse, vrlo cesto i u poodmakloj trudnoci, i te "otpatke" zakopavale pod neki most. Tada su ljudi često prolazivši mostićem čuli plač beba, a moj rodjeni ujak se u sve živo kune da je video na sred mostića dete kako plače u sred noći. I sada postoje ljudi koji ne bi prešli taj mostić da im neko da pola Srbije.
Ima jos prica, ovo je iz prve ruke
Јебем ти жено мајку ја нећу заспати вечерас, ајте у курац ви
Ja imam jednu al mozda nije za ovu temu a ne da mi se da otvaram novu
Пиши бре, отварај душу