Књиге које су вас смориле током читања
Rekli o sajtu
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Ejmen. Svi kenjaju kako je super knjiga, mene je vala smorila. Nije loša, ali je nahvališe svi opasno. Neko reče Prokleta avlija, meni je to odlično. Baš sam zgotivio tu knjigu, iako nisam mnogo čitao od Andrića. Valjda zbog te metafore, a i cela priča mi je skroz ok. :) Smorio me je Bludni sin. Opasno. Ortak mi govorio kako moram obavezno da pročitam, kurac-palac. Ja, koji psujem kao kočijaš, sam se jebeno zgrozio koliko lik psuje. Aj ako bi neko stručniji, tj. onaj koji je više pročitao od gorenavedenog, proba da mi objasni što je on toliko dobar. Jedino što mi je bilo dobro je to što je dosta neobična, ali to je sve. Čuo sam da su mu neke pesme odlične, ali mene to smara da čitam. Uuuuuuu, kako zaboravih Toma Sojera, jebote! Najsmorniji ubedljivo. Koji Rusi, koje pičke materine.
Mene je Remarkova knjiga "Seni u raju", smorila. Da li je neko čitao "Doktor Živago" od Pasternaka? Mnoge smara, meni je odlična.
Не, уопште. Али, сконтај ко је издавач књиге, ЛОЛ.
http://www.dodaj.rs/f/3D/CN/4l5aBYhK/diyjesus01.jpg
Јеботе замало да заборавим, Ловац у житу. Сморчина, не капирам зашто се људи толико ложе на њу.
Ерагон..заиста ме је оставио без ријечи као комплицаија свих епско-фантастичних клишеа. Заобиђите.
Да ли је неко читао "Звездану Прашину", писац Нил Гејмен? Какви су вам утисци Мени је на почетку изузетно сморно било, у једном тренутку сам одлучио да престанем..ипак, ишчитао сам.
Ja čitala meni se čini pre više od godinu dana. Smorila mnogo, ali pročitala sam i ja nekako, šta znam, mnogo mi je spetljana, nisam se ni udubila dovoljno dok sam čitala, tako da, ne dopadam.
Ima pun kurac knjiga (isto važi i za slike) što ih je pisao neki absintom urokani zgubidan, sasvim netalentovan, gde se čini da čitava radnja nema smisla niti poenta. A zašto? Odgovor je jednostavan - JER SMISLA NEMA, A JOŠ MANJE KVALITETA. Ali, igrom nekih bačenih kockica, nađe se neki furundžija kritičar, sa šalčićem oko vrata, fensi brčićima i ogromnom blebetavom samouverenošću, isto tako uroljan od apsinta i kojekavih opijata švercovanih iz francuskih kolonija, koji šatro vidi neki smisao. I tu krene da blebeće, vadeći neke ofucane frazetine, buđava poređenja, nazor čupajući smisao iz nekih nakaradnih alegorija i neodrživih pretpostavki... Vremenom se oko slatkorečive budaletine, kao mušice na govno, počne okupljati poneki čitalac, još poneki kritičar, i malo po malo, pokrene se lavina i voila - eto umetničkog dela kome se svi dive, a koje je pisac u prvobitno pisao da odvaljen od absinta, u poslednjem stadijumu očaja, da skupi kintu za još malo absinta, pokoju trećerazrednu kurvu i četvrt crnog hleba. I posle stotinjak i više godina, gledaš u ta ista kubističko-nadrealna govna i ti. Pitaš se, zajedno sa par desetina miliona ljudi, šta nije uredu sa tobom pa em i ne kapiraš, em ti to delo izgleda kao mega proserčina, što esencijalno i jeste. E, tu se nađe opet neka reinkarnacija u vidu grupe hipstera i furundžija koji bacajući mega-svrš na "umetninu" da dodaju još nadrealniji element svoj toj priči, još više zbunjujući i tebe i tih nekoliko desetina miliona ljudi diveći se tom govnetu. I jebiga, smoriš se, prećutno priznaš da si verovatno glup, a nisi, podereš ćevape, odeš sa rajom na pivu, odustaneš jer te ionako boli kurac za takve stvari, pošto se ionako boriš da sklopiš kraj sa krajem, vratiš ratu kredita za stan koji još dvadeset godina neće biti tvoj, suzdržavaš se da ne prebiješ na mrtvo ime debelog privatnika kod koga crnčiš za 300 evra.... A govno koje je sklepao neki uroljani klošar dok je hipstera i furundžija, dakle dok je sveta i veka, ostaje i dalje umetnina....
лоло који кобјасн
koreni od dobriše ćosića, ubedljivo. ajd što je knjiga uber imbecilna, već što imaš osećaj kao da ti je jebeni oktopod oko vrata koliko davi, jedva sam se oporavio. vreme smerti je isto šit koji realno mnogo smara, ali mi je bilo interesantno tražiti klasične ćosićevštine distorzije i mitolođije u njima
seobe su mi isto bile smor, kolko se sećam
bilo kakav vid proze od bukovskog me davi. razumem ja da neko to voli, raznih je ukusa pa tako ima i šit ukusa koji vole šit prozu.
e da, ana karenjina me općenito nije smorila ali onaj deo sa ljevinom i izborima ISSE KRISTE JEEOTE
to je taj tip ljudi koji.. nebitno
Отело.
Ромео и Јулија.
Хамлет.
Сан љетне ноћи.
Ричард трећи.
Ово су све средњошколске лектире, па ти види. Моја наставница је имала фетиш према средњовјековним драмама поготов Шекспиру.
Како знаш да неко мора да буде деген да би читао Шекспира, ако га сâм никад ниси читао? Верујем да не знаш ни о чему се ради у поменутим делима, а камоли нешто више од тога, нпр. како и зашто су настала, ко је био тај ко их је створио, у чему се огледа њихова вредност итд.
Фасцинантно.
Људи попут тебе су разлог због ког постоје кич и шунд. Сад бих ти објаснио због чега је то тако, али сумњам да би ишта схватио како треба. Вероватно би и моје објашњење извулгаризовао.
Rat i mir, tom prvi, nisam stigao dalje od stote stranice, previše likova, previše opisivanja svega a radnja stoji u mjestu. Samo za dokone sa puno puuunooo vremena i za hardkor drogoše. Vjerujem da su se takve knjige prije više čitale, al u današnje vrijeme, pored interneta, telefona, ajpeda, televizora, konzoli, White Sensation party-ja? Zajebi.
ovo je istina, meni je njegova priča Žena na kamenu jedna od najljepših stvari koje sam pročitala u životu, dok su me njegovi romani jako smorili
Увод у право, Социологија права, Правна информатика...
Hahaha, i meni. Čudno je kako je u toj priči uspeo tako verno da dočara unutrašnje konflikte te žene. Jako mi se dopada priča "Most na žepi", a odlična je i " Priča o kmetu Simanu". I obavezno pročitaj njegovu priču "Zlostavljanje", ako nisi do sada. :-)
Seobe, brate... mada cesto mi se desava de me knjiga smori prvi put, ali kad je opet uzmem u ruke pa pocnem da prevrcem strane, potpuno promenim misljenje... ali za seobe sam siguran, nema spasa.
Proces
Dnevnik o Čarnojeviću
Domaće autore ni ne pokušavam da čitam.
sta je domace a sta strano je dosta diskutabilno pitanje
Capline pretpostavljam da ti čitaš neke filozofe, al ono, štagod te radi ( u književnom smislu), znaš ti na šta sam mislio. :) Mada kapiram da su isti kurac ka strani ka domaći, s tim što je stranih više lošijih autora, iz prostog razloga što ih ima više.
Autostoperski vodič kroz galaksiju - nisam dovršio;
Buka i bijes - nisam dovršio;
Čarobni brijeg - jedva;
Tihi Don - nisam;
Predeo oslikan čajem - jedva;
Antigona - jedva;
Evgenije Onjegin - jedva;
Ima ih još, al postujem ovde samo da bih opet malo pljunuo smrdljivog lovca u žitu: pu Holdene, najedeš se govana!
Nego, jel neko čitao Mobi Dika? Pade mi na um to da nosim na godišnji, a nigdje da nađem verziju za odrasle... Valja li to? Da se ne cimam bezveze ako je šit...