Kocka
Rekli o sajtu
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Danas radili mi iz sociologije kockanje, zavisnost od toga i slično. I sad, javio se da tu lekciju spremi i nama ispredaje lik koji nije naučio dve rečenice za četiri godine gimnazije. I ispredavao je sasvim solidno.. Da bi pri kraju predavanja rekao da se prijavio da to ispredaje jer je i sam kockar, i to teški. I onda mu mi postavljali razna pitanja, od toga koliko daje, koliko dobija, da li može da se odvikne.. I on reče da ne može, bavi se time već pet godina i postaje sve gore, daje pare, gubi živce itd, ali ne može da živi bez poker aparata.
Najgore od svega, što takvih u malom mestu poput mog ima dosta. Jedno je videti kockara koji ima preko četrdeset, uz to je i alkoholičar, i sve u svemu propao, a sasvim drugo kad lik ima osamnaest godina, u jeku snage, sportista, pred njim budućnost, porodica, a on pare od užine daje na poker aparate ili rulet ili šta već i trči za nama i pozajmljuje stalno....To su teški slučajevi..
Ali ne treba zanemariti ni lakše. Šta je sa čini mi se 90% muškaraca koje poznajem koji jednostavno ne mogu, a da ne uplate tiket (ako ništa, pogledajte posećenost teme Kladionia na ovom sajtu).. I nervozni su kad ide ta utakmica, i imaju retardirane napade besa kad ih sjebe jedan gol...
I niko od njih da shvati da je ceo taj sistem osmišljen da uzima novac, a ne da ga daje..
I pitanje je upravo, je li moguće da se čovek odvikne od toga.. I zašto niko od njih ne prepoznaje svoj problem i ne pokuša da učini nešto povodom svoje zavisnosti?
Kapiram da nisam baš lepo opisala, ne zamerite, ne spavah sinoć, al' eto, čini mi se da nema ovakva tema...
http://thisisgettingold.net/wp-content/uploads/2011/08/LeaveBritneyAlone.jpg
Ostavite kockare na miru!
Зависи колико је ко заглибио. Клаџа јесте коцка, али оно, ко трава. Можеш ти после траве да пређеш на хероин, ал 90% људи то не уради. И са клаџе мош да пређеш на рулете, покере, продајеш стан да би обрнуо паре, вратио дугове и тако то, ал' 90% људи то ипак не уради.
А за доказане коцкаре...
САМО ЛОПАТА! лололо
Mnogi učeni ljudi nisu pronikli u te odgovore, nećemo ni mi..... To je tako. Ali i neuk i učen se slažu u jednoj stvari - kocka je đavolja rabota.
Туко оне воћкице, нема се пара па баталио :)
Сад тучем клаџу 5-6 пута у мјесецу и то је то :)
http://www.youtube.com/watch?v=UpLqb2D3C8s
zato sto je to teska bolest.
teza i od droge i od cigareta i od raka.
probao sam ja vise puta da se skinem, na suvo, onako sam sa sobom.
i onda budem miran mesec, dva, tri...
i opet isto, istrovalim sve iz dzepova, sve sa racuna, sve sto mogu da pozajmim, uzmem od ortaka, sestre....za dan, dva sjebem ono sto mi treba da zaradim godinu, dve.
al pacino u nekom filmu kaze da smo mi kockari rodjeni felericni, da smo skloni samodestrukciji da bi osetili da smo zivi.
da se osetis zivim jer si rodjen felerican ili si postao felerican, nista te ne ispunjava, nista te ne usrecuje, nista te ne ispunjava.
ni pare, jer da te pare ispunjavaju uzeo bi lovu kad dobijas ili bi je cuvao kad je imas.
ali ne ti ne igras zbog novca nego da se osetis zivim.
onaj trenutak kad izadjes iz kazina bez dinara i kazes sebi "ziv sam, zaradicu tu lovu opet, ziv sam" to je trenutak za koji igras.
Bolest, teška bolest, po nekom mom mišljenju gore od horsa. Čitao negde da se prilikom gubitka u mozgu luči neki hormon koji je višestruko jači od endorfina pa samim tim ima i jače dejstvo što znači lepše je kad gubiš nego kad dobijaš na nesvesnom nivou. Ne znam, taj porok me nikad nije privlačio ali sam video jako puno nesreće zbog kocke. Zlo i naopako, gore od narkomanije definitivno.
I ja sam skoro na faxu slusao predavanje nekog naseg lika na temu Kockanja,a u okviru Ted.Belgrade.
Kao sto si rekla, ceo sistem je koncipiran da se kinta pukne (ovde mislim samo na aparate, rulet, i tako to, kladza je druga prica posto postoji ljudski faktor).
Glavna stvar kod kockanja je osecaj dobitka, ali ono sto kockare iznova vraca u kockarnice jeste iscekivanje dobitka. Jebiga, to je droga. Usadjeno je u mozak (ne od rodjenja nego negde iz detinjstva) da te zvuk one isplate na nekom aparatu cini srecnim. U filmovima su nas tome naucili i sta ti ja znam..
Isto tako ti se od zvuka otvaranja limenke odjednom pije koca i tako te price..
U svakom slucaju, bolest zavisnosti kao i svaka druga.
Moze biti kladza profitabilna (licno znam coveka koji se zaposlio pre mozda godinu,dve a do tad je ziveo iskljucivo od kladze , i mesecno uzimao i po 3,4 prosecne plate),ali samo ukoliko je neko toliko stabilna licnost i moze da se iskontrolise u onim situacijama kad proradi kockarska sujeta.
Ovo. Ono najzanimljivije je to da se osjećaš srećnijim kad izgubiš pare. Ja, sreća, ne kockam više.
http://www.youtube.com/watch?v=zW-ZqutogB4
То ће бити овај филм, донекле сам се препознао у томе што је Ал рекао.
Нисам никад ишао на рулет и апарате, али зато кладионица... Понедељак, игра се 5 утакмица тог дана, а ја одиграм 3 тикета на тих 5 утакмица. О викендима да не причам. Живео и дисао кладионицу.
Мало сам се одвикао када сам био у војсци, а комплет сам се ратосиљао тога када сам се запослио. Сада, када год планирам да потрошим или бацим паре на неку будалаштину која ми ништа не значи, помислим прво колико времена треба да проведем на послу (ако бих рекао да радим - лагао бих :)) да бих зарадио толико, и обично ме прође жеља. Сада уплатим тикет једном у два месеца, чисто навијачки, и обавезно на Брешин - никада ме нису продали.
Ni kockari ne znaju odgovor na ovo pitanje.
http://www.youtube.com/watch?v=_MAc32DG60c
Da li moze da prestane? Moze, ako mu je iq iznad 40...
možda ne ispunjava da imaš novac, al ispunjava da ga zarađuješ, i nema neke suštinske razlike, jer si svoj život podredio novcu na tako jadan način. takođe i jako jadan način da se osetiš živim, daleko više bi se živim osetio da izjebeš neku kurvu ili odeš na paraglajding il se potučeš s nekim pa posle odete na pivo. ako te već uzbuđuje rizik, postoje i mnogo rizičnije stvari na svetu
(ne kažem konkretno sad javio-u il nekom s teme već uopšte)
Знам лика, одличан момак, лепо васпитан, родитељи доктори. Навукао се на рулет и упропастио све, доста су имућни били, пар станова, кућа...сад живе као подстанари.
Небитна, мало си помешала ствари, велика већина људи игра кладионицу спортски, 50-100дин и то је то, мали али баш мали број се навуче. Разлика је што у кладионици уплатиш тикет и чекаш цео дан, некад и два да видиш да ли си прошао или не, кад паднеш, јбг, прошло коло..чекаш друго.
Код рулета и сличних ствари, можеш да губиш до бесвести, све док имаш задњу банку у џепу.
Може да се престане, али се послије тога углавном прелази на неко друго, "мање" зло. Ако неко има проблем са коцком, а има вишка пара, нек се јави мени путем поруке, ја ћу да му помогнем својим методама.
fight club much?
Naučno je dokazano da je zavist prema kockanju jača od one prema opijatima.