To su beživotni likovi kojih ima na skoro svakom forumu, a svrha njihovog profila je da popune broj članova na forumu, kako bi delovalo da forum ima posećenost.
Njihov skromni fond rečenica se sastoji od pet do deset reči, a to su obično:
- Tako je
- Tačno tako
- Apsolutno se slažem
- Svaka ti je na mestu
- Nemam šta da dodam
- Potpuno podržavam (ime aktivnog forumaša)...
... i još par manje bitnijih.
Jedino što umeju je da kliknu na "citiraj" i napišu "Slažem se". Na prozivke drugih po tom pitanju uopšte ne reaguju jer, ili ne umeju, ili ih mrzi da se priključe diskusiji, pa samo dižu pritisak aktivnim forumašima.

Generička dobra pička™ (skraćeno GDP™) je zaštićeni patentirani brend raznih modnih i muških časopisa.
U principu je vrlo slično kao GMO hrana, atributi koji se smatraju lepi i poželjni su maksimalno naglašeni na račun suštine.
Kao što neka GMO voćka ili povrćka izgleda krupno i sočno, a kad je zazgrizeš gowno, e pa tako i ovo žensko čeljade izgleda ekstra super lepo na slici, zavodljivog kurva i svetica pogleda, sugestivno poluotvorenih usana, sve je skladno, svi atributi naglašeni a opet je dosadno i neinspirativno do besvesti.
Sve je sterilisano, svaki trag karaktera i harizme uklonjen, svaka sitna nesavršenost koja čini ljudsko biće i daje nagoveštaj ličnosti. Šablon, seriska proizvodnja, vido si jednu vido si ih sve, nigde posebnosti. Ništa što bi zagolicalo maštu, a mlitava mašta znači i mlitav kurac.

Сложени начин да бираним речима помогнете имућном ортаку помодару да одабере ствар из излога која се уствари вама свиђа, да бисте касније могли да је позајмите и курчите се. Још боље ако је још неко укључен у ложану и каже да је, рецимо, видео сличну кул ствар на насловној страни ''Алфа мужјак'' часописа .

U hemiji, naprava koja odvaja materije dva različita agregatna stanja.

U društvenoj interakciji, nešto što sprečava da se svojim sopstvenim rečima anatemišeš iz društva.

Ovo je zapravo jako slaba definicija što sam upravo napisao, napisao sam je zbog primera, a primer je do jaja, videćete. Ali nisam znao u kom kontekstu da ga stavim u definiciju, ili na forum, pisanu formu, kako god. Jer kad bih iznebuha napisao ono što ćete pročitati sad u primeru, to bi značilo da nemam filter. Ne mora baš sve što pomisliš il što ti se desi da izgovoriš. Ali ovako, u formi definicije, ispadneš duhovit.

Srpska old skul seoska slengara za ljudska prava. Izgovara se uz uzdah pomirenja sa tim da je neko, pa, u najmanju ruku, čudan. I pored toga što neko bira popa, a ne popadiju, sa par kilograma viška i izgledom kao u renesansne lepotice, Panteru umesto Žareta i Gocija, Renoa umesto Golfa dvojke, ne treba mu suditi. Svakako, nećeš mu poveriti himen ćerke jedinice, ako je dobar momak, šta te se tiče. Ako sa njim možeš da popiješ gajbaru 'ladnog, najedeš se mezetluka i pocepaš drva, nema brige.

Nije on pička od čoveka, može i on muški da podnese poraz. Samo dok je bio dete, odrastao je u okruženju gde su ljudi više voleli Legolasa nego Gimlija. I za razliku od dvocolaša, nebrušenog dijamanta brđanske genetike, ovaj više podseća na flafičastog Francuza. Druga strana novčića kompetitivno-ambicioznog lika. I njemu je otac penzionisano vojno lice, pokušao da spartanski vaspita sina. Samo što je to u ovom slučaju dovelo do bunta.

Umesto holesterolke, preferira anoreksične spinerke. Ne traži ženu koja će da rađa, nego ženu koja će da bude muško u kući. Voli popit', al' ne voli zagalamit. Pije đus votku i kvalitetna kupovna vina. Ne briše slince o rukav. Daleko je od mrče i preldžije, al' dobro, nije loš momak. Uvek se javlja komšijama. Kad se oseti usamljeno, plače uz pesme Eltona Džona.

Naravno, ne možeš suditi čoveku koji je puk'o k'o fosna. Jebiga izbacila mu sklopka. Nema svrhe da budeš moralista i da ga mrziš zbog toga. On nije ziceraš, može se reći i da je mehk k'o duša. Ali dobro, imao je mogućnost izbora i izabrao je kako je hteo. Sa druge srane, to mu omogućava i da se bolje upakuje. Zna on da u Srbiji nema šta da traži, zato i najčešće ode preko grane, šljaka u struci za solidnu kintu i jebiga, kupi Renoa.

Uglavnom ima neko zajebano ime, jer je trebalo da bude tatin lovac, vojnik, junačina. Ali ovo čeljade, je ipak, na kraju krajeva ispalo naopako. Nije sklon hedonizmu. Sve u svemu, čudno živinče. Mušterija svog života.

- Мајк, шта се дешава?
- Дешифровали смо извештај, господине Мејсон. Шифорван је двоструком шиформ, мора да је нешто веома битно. Изволите.
- Дај. (Чита.)

Поштовани, господине Мејсон
Подносим Вам извештај о мојим последњим открићима.

Иако знам да су моји преци пре 200 година доселили на Земљу са наше колоније, Барнард 5, пре пар година вођен жељом да сазнам све о свом пореклу, утврдио сам да не само да сам имам српске гене, већ да је мој најстарији предак рођен у Винчи пре више од 16 000 година (тачније 14.10.7022. године п.н.е. (1.10. по старом јулијанском календару).

Велика мистерија нестанка Срба, која као и нестанак Атлантиде већ миленијумима изазива велике полемике, натерала ме је да трагам за својим несталим прецима. Овог лета сам по ко зна који пут истраживао на планини Ртањ и јуче сам дошао до невероватног открића. Копајући по остацима једне од колиба наишао сам на ковчег, неку врсту временске капсуле. Писао је датум: 03.08.2517. У ковчегу је био неки старински уређај за чување података. Лако сам га укључио, а на екрану сам почео да читам потпуну ретроспективу догађаја који су довели до нестанка Срба. Укратко, десило се следеће.

Као што знамо, после турбулентног почетка 21. века. Срби су 2041. године, како су тада говорили, коначно уз помоћ Руса и Кинеза ослободили и последњи педаљ, окупираних српских територија и подигли велики зид на граници Карлобаг - Огулин - Карловац - Вировитица ка Европској Унији, као и на Проклетијама ка Албанији. Стварање тадашње Велике Србије је започето по завршетку Трећег светског рата који се завршио 2023. године, у коме за дивно чудо Срби нису учествовали. Иако је због ратног стања била веома тешка ситуација, Срби су се масовно посветили решавању проблема беле куге јер се већини без обзира на несрећне околности константно повећавао нагон за полним односима или како су тада Срби говорили: јебало им се за све. До краја 21. века број Срба је нарастао на 20 милиона, а до почетка 23. века и на 50 милиона. Нажалост, то време је карактерисала потпуна одсутност демократије, тако да су све пристлаице демократије и либералних идеја, тзв. другосрбијанци били потпуно елиминисани, а сваки покушај дестабилизације режима се кажњавао затвором, а неретко и смрћу.

Сигурно се сада питате шта се десило са Србима и зашто су нестали кад су постали суверени владари Балканског полуострва? Срби не би били Срби, да не раде нешто из ината. Негде почетком 23. века, тачније 2207. године, неки Милутин Славковић из Моравграда (град у некадашњој централној Србији), по струци фармацеут, трагао је на планини Ртањ за неким вилинским тартуфима. Копајући на једној падини упао је у јарак. Ништа би било чудно да није нашао нека врата од чудног метала. Додирвнуши их, врата су се сама отворила и ушао је у унутра. Ртањ је уствари био камуфлажа за велики свемирски брод или некакву ванземаљску војну базу у облику пирамиде. У самом средишту се налазио велики просторно-временски портал, тј. тзв. звездана капија. То је било само једно од неколико Теслиних тајних изума којима је некадашња највећа војна сила, САД, дуго трагала. Изененађен открићем, побегао је напоље и сутрадан се вратио са кумом, Милојем Рајићем, електроинжењером из тадашњег Ниша, који је повео још петорицу својих колега. Укључили су портал и прошли кроз њега. Изашли су са друге стране, али више нису били на Земљи већ на некој другој планети која има два сунца и три месеца. Чист ваздух, нетакнута природа, а гравитација и клима идентична Земљиној их је натерала да се трајно са породицама и пријатељима преселе тамо.

Мало по мало, почеле су да круже приче о чудној пећини "где људи нестају". Међутим, све више и више Срба је одлазило на Ртањ и више се није враћало. Срби су почели масовно да се селе на другу планету иако је Србија постала најбогатија земља у Европи. Хтели да за инат, али у тајности свету докажу да су "небески народ".

До почетка 25. века се нагло смањио број становника Србије са 50 на само 8 милиона, а на новој планети је нарастао на чак 70 милиона. Срби су нову планету су назвали Перун, по врховном богу из доба кад су били многобошци. По овим документима, изгледа да су на Перуну користећи благодети Теслиних изума постали веома развијена цивилизација.

Све слабија насељеност Србије је почела да буде велика енигма за све остале државе. Иако је српска привреда и даље била јака, а болести успешно искорењиване, цео свет је интригао све већи број напуштених градова и села у Србији. Срби су дуго чували тајну о порталу, а сваки покушај одавања података странцима (чак и Русима, и Кинезима) се кажњавао смрћу. Међутим, бугарски шпијуни, негде крајем 25. века су ипак успели да сазнају за портал, али су били ухваћени и стрељани. Срби са Перуна су решили да испразне целу унутрашњост Ртња и да униште портал, а преостале Србе евакуишу. То је изазвало опет поделе међу до тада сложним Србима јер одређен број није желео да напусти Земљу. Велики егзодус Срба на другу планету, обелодањена прича о звезданој капији, а мали број преосталих Срба (око три милиона), који су за инат остали, условио је асимилизацију Срба у наредним вековима од стране Бугара, Мађара и пре свега Албанаца којих је тада било 80 милиона. Преостали Срби су дуго ратовали за своју независност. Последња велика битка се десила 2589. године, када су удружене европске снаге, заједно са Русијом и Кином ушле у Србију и дошле до Ртња, али унутар планине нису ништа нашли, осим велике пећине. Већ 2604. године Србија је престала да постоји као независна држава. До 2800. године је нестао и последњи Србин на Земљи.

Од свега остао је само овај ковчег коју Вам доносим наредних дана у Бекам Сити. Познајући Србе, вероватно су из ината већ напустили Перун и населили неку нову планету. Ја сам убеђен да и даље посећују Земљу да виде шта се дешава. Опет за инат нама који још увек живимо овде.

С поштовањем,
Демијан Фридом
У Божиновграду (некадашњи Ниш), 28.06.4789.

Jebeno jeziv prikaz.

Prošao sam desetak različitih lokala u poslednjih nedelju dana. Popijem koje pivo i protera. Uđem u wc i u svakom imam šta da vidim. Rađe bi mi bilo da sam banuo dok se tinejdžeri gaze u kabini. Daske popišne samo tako. Kao da se ljudi trude da svu tečnost iz sebe istresu na nju, a da ništa ne upadne u šolju. Ulepljeno, smrdi jebote! Ne dao ti Bog da sedneš na ono. Dobiješ osip, a da ti dupe ni ne dođe u kontakt sa daskom.

Zašto neko jednostavno ne može obrisati šoraću sa usrane wc šolje? To je bar lako.
Popišao si se po njoj. Pa, majku mu, uzmi papir i ukloni zaostavštinu. Moraš imat' u vidu da će onaj koji dođe sledeći sesti na to tvoje sranje ili će jednostavno skontati da si ti ta stoka koja piša po dasci nemajući ni trunku razumevanja. Sin, ćerka, žena, ortak... na kraju krajeva, sam ćeš sesti kad budeš otišao da sereš za pola sata. (govorim o kućnoj varijanti, jer ima i toga dosta)

Najgore od svega je to što je ta nemarnost prema sređivanju svojih sranja prelazna. Uđe čovek u wc da šora, vidi popišanu dasku, omakne mu se, popiša je i on malo. Zašto da briše kad je neka stoka pre njega napravila isto sranje. U glavi mu- Ajd' ostaviću, sledeći će rešiti probem. Hoće kurac! Uradiće isto što i ti, to će srediti čistačica na početku smene, a sutra će opet biti ista priča.

Da nije takvih ljudi, u svaki toalet bi mogli da uđemo bez imalo gađenja, pa bio on u kafiću, restoranu, školi i slično. Ukoliko ste osoba ženskog pola, eto još većeg problema.

Kažu, to rade ljudi kad su pijani. Nije to nikakvo opravdanje. Ako si u kafiću pijan k'o dupe i možeš da odšetaš do toaleta i popišaš dasku, možeš isto tako da izađeš iz lokala, i popišaš drvo, isti je osećaj.

Ukoliko si baš ti taj koji popišava dasku i ne mari za to, moj ti je savet da probaš da uradiš isto to al' sa velikom nuždom, verovatno ćeš se mnogo bolje osećati posle toga, kao i ostali koji posete istu prostoriju, pičko prljava!
Ukoliko nisi, izvini na ružnim rečima.

Veliki jorkšir ili velika bela svinja je impozantna rasa gica. Još impozantnije je da se u toj rasi svako sto generacija rodi Krmak Bohorov, svinja koja ima snagu još sedam svinja. Krmak Bohorov razbacuje zidane obore, otporan je na kasapske pištolje i malokalibarke, a ako pustite osam kerova na nj, svih osam će dobiti po pičci kerećoj. Neovisno od legla iz kojeg su.

Posedovanje Krmka Bohorovog je dar, jer se on rađa samo u izabranim domaćinskim kućama. Ujedno i prokletstvo, jer je živina praktički neuništiva, što prilično otežava njeno klanje i daljnju konzumaciju.

Можда ти играш кладионицу стално и бачаш паре, али последња утакмица коју си одгледао није била ништа млађа од 2000. године кад су нас Холанђани нагузили 6:1 и кад нам је Клајверт набио четири комада, а Овермарс два, мајку им јебем фашистичку....
Него да се вратимо на тебе, ти си тумор о'ђе.
Дакле, зашто се ти бакћеш тиме уопште? Зашто би се правио да си навијач и да волиш спорт, кад је најспортскије од свега што радиш трчање за аутобусом ујутру?

Кад се до скоро причало о фудбалу тебе је болио курац, одмахивао си руком и срао по коментарисању будалаштине у којој 22 будале трче за једном лоптом, а гле' чуда, јуче је Суарез дао два гола из слободних удараца и ти си одмах потрчао да ставиш слику ЈУЛ НЕВР ВОК АЛОУН! на свим социјалним мрежама и данас нам отвараш главу како је Ливерпул машинерија од екипе и како ти навијаш за њих већ дуги низ година.

Дај бре, то што је неко дао два гола из слободног, није разлог да се навија за тај клуб и да нас смараш како си ти у ствари стари навијач, иди кући, гледај малу невјесту и пушти причу.

И ти...
Никад те нисам видио на било којој утакмици Југославије или Србије и Црне горе, а гле' чуда, од 2006. године си на свакој са својим црвеним обиљежјима и пјеваш ружну химну, пљујући оне за које сам ја навијао.

Највећи подухват репрезентације ти је побиједит' Србију и исписат' на фејсбук да ти душмани пуше курац. Сад се лижеш са Шиптарима и Хрватима, а мрзиш оне који су некад били права репрезентација.
Што више политичких обиљежја и парола, што више мржње према репрезентацији Србије и према свима што навијају за њу, то је право навијање.
За репрезентацију се не навија срцем и душом већ мржњом према другој репрезентацији и исполитизованим усклицима, браво.

Ох, побиједила је Црна Гора, супер, сад иди кући и грли се са Љавером и Ваљбоном и пођите у собу па се гузите и изродите мале хибриде ка' што сте ви.

Поруке интимне природе, тајни сигнали или тајне по природи које су намењене искључиво особи којој су упућене. Приватност се очекује, али се увек не подразумева.

Mojne da palamudiš, ako si Slavoljub. Ćuti i slušaj, pošto od drveta koje raste za budak, ne pravi se violina. Ako već nemaš gram mozga, niti imaš da kažeš bilo šta osim ćivot.

Кулерска и куловска верзија флоскуле "ништа специјално", ендемске провинијенције града Београда и његових притока, у којој се недвосмислено огледа један од многих видова настајања сленга у небеском народу а методом "шишања" оригиналних речи и израза из књижевно прихваћеног вокабулара на неку двојку, евентуално јаког кеца. У свакодневној интеракцији са насумичним саговорницима може имати више функционалних значења...али готово никад и оно буквално.

Ја је, на пример, ђам зато што прелепо одсликава акутни пораст полног органа код свог циничног корисника. Мислим, није да мени лично треба, оно, мој је 20 сантима у стању мировања, ништа спец...

Ili se može nazvati pokušaj spavanja. Šatro spavanje. Radnja koja je u 99,9% slučajeva neuspešna i na kraju završi neobavljena. Al jebiga brale, sam si kriv što nisi učio škole i zaposlio se u gradskoj čitoći.

Dolaziš kući, 7 sati ujutru. Žena na poslu, deca otišla u školu. Jedva ulaziš u stan. Em si umoran ko pas, em pijan jer si malo navratio do kafane na povratku kući. Nekako uspevaš da se dovučeš do kreveta i nadaš se odmoru. Zasluženom odmoru. Ali... Uvek to „ALI“ mora sve da usere. Nećeš se naspavati druže.

Zuuuuuuuuu! Zuuuuuuu! Zuuuuuuuu! Skačeš iz kreveta na koji si legao pre 2 minuta i krećeš u lov na komarce. A njih ko za inat nigde. Tražiš ih 20 minuta, lupaš peškirima po zidovima, ali kurac, nema ih. Jebeš im mamu i sve redom ali ih ne pronalaziš. Jebeš i sebi sve redom zato što nisi kupio mrežice za prozore da ta gamad ne ulazi. Al ipak nekako batališ komarce i odlaziš u krevet jer si sad još umorniji.

Ahhhhhh konačno mir. U vidi Lisa Ann pored bazena i to gola. Blago meni. Saću da te karam Lisa! DING DONGGGGGGGGG!!!!! Kurac ustaješ iz sna u koji si upao pre 5 minuta jer neki majmun zvoni u pola 9 ujutru na vrata. Otvaraš, a ono tvoji "najbolji prijatelji" Jehovini Svedoci. Kulturno im se najebeš mile majke i zalupiš im vrata. Misliš u sebi „konačno mir i mogu da spavam“. Ležeš.

Posle 15 minuta osetiš nešto smrdi. To te digne iz kreveta. Osećaš da nešto gori, miris nekog dima, neke paljevine. ID’ BRE ŽENO U TRI LEPE, NISI ISKLJUČILA ŠPORET!!! Nekako ugasiš tu vatru sam jer ti bilo glupo da za to malo zoveš vatrogasce. I sad još umorniji od svog tog trčanja levo-desno padaš u krevet.

Ležiš tako al kurac.......... sad ne možeš da zaspiš. I taman krenu oči da ti se sklapaju kad ono napolju čuješ neki udes. Kola se skucala u banderu. Sirene policijskih i kola hitne pomoći na sve strane. TINU-NINU! JEBEM LI TI MATER SAD SI NAŠO DA SE SKUCAŠ, I TO BAŠ PRED MOJOM ZGRADOM!- psuješ ga sa terase. I odeš da spavaš. Sad ti je već jasno da nećeš ni spavati jer je već 12 sati. Krećeš u poslednji pokušaj.

Ležeš i kroz glavu ti prolaze sve slike ovih jutarnjih dešavanja. Psuješ ih sve redom. Al odjednom ih više ne vidiš. Zasp’o si. Bum! Otvaraju se vrata i deca banjavaju u stan, kao lopovi u banku u holivudskim filmovima. Gotova škola tata!!! Sav nervozan lupaš se u glavu jer nećeš da se dereš na decu i ustaješ iz kreveta. Ništa od spavanja, sad je definitivno.

Deca odlaze u svoju sobu da rade domaći i igraju kompjuter, a ti izlaziš na terasu i urlikom Tarzana progovaraš: JEBEM TI TREĆU SMENU!!!

Fraza broj jedan na svim internet-pacenickim temama. Koji god forum da postoji ubrzo se otvori tema:"Kako smuvati devojku" u kojoj je ova fraza neizbezna. Zatim sledi 5-6 komentara likova sa nadimcima tipa WoW-Pro i sl. koji glase:"Pa ovo nije lose, moracu da pokusam". Posle toga slede 3-4 otreznjujuca i vracamo-vas-u-stvarni-svet komentara od zenske populacije sa savetima"Samo budi ono sto jesi i bice sve u redu. Naravno, moras malo da budes i duhovit kako bi devojci skrenuo paznju". Zatim sledi ushiceni odgovor WoW-ovca:"Jao bas ti hvala, nisam bio ovoliko uzbudjen od kad sam onomad kupio mnogo nadrkani mac za samo 400 golda!!".
Naravoucenije: Izbegavajte ovaj prilaz po svaku cenu! Osim ako ste Fernando Colunga, ili ja.

Najnovija hip generacija mladih. Prvo su bili Hipici, pa hip-hoperi pa sad hipsteri. Inače su hip generacije prepoznatljive po svojoj nesličnosti sa bilo čime što se događa u svetu. Naime, hipsteri. Ako ih pitate bilo šta što podrazumeva 1 ili 2 odgovora koja bi dala većina i 1 odgovor koji je nelogičan, odgovoriće vam nešto sasvim četvrto. Omiljena kuća Hogvortsa im je Hufflepuff, omiljeni bend im ima 15 viewa na youtube-u (od čega je 14 njihovih). Uglavnom nemaju facebook, oni koji ga imaju postaju mainstream hipsteri i ispadaju iz tog imaginarnog kruga. Draži im je flickr, twitter, reddit, pa čak i piczo koji je umro pre 8 godina. Bave se alternativnim oblikom umetnosti i imaju svoj forum/blog. Ne deklarišu se kao hipsteri jer to ne bi bilo tru, već ih možete prepoznati po abnormalnom (ali blagom) hejtu prema celoj okolini.

Čestitanje Božića preko Mesindžera, Vibera, Vacapa, raznim sličicama i gifovima s božićnim motivima (Badnjak, sveće, Hram Sv. Save, Jelka itd), uz obaveznu pesmicu tipa:

"Ispred kuće bagrem sedi,
Srećan božić blago dedi."

ili

"Neka Isus sa nebesa
Dadne tebi Mercedesa."

Obično svake godine curkuliše 5-6 različitih motiva. Od ujaka stigne Hram Sv. Save, njega pošalješ Babi, Babin badnjak proslediš Ujaku, Tetkinu Jelku ostaviš da pošalješ kao odgovor Strini.

Fenomen je nastao nakon Masivne migracije pravoslavnog Srblja starijeg od 40 godina na Fejsbuk i ostale društvene mreže. (Circa 2014. god posle Hrista).

Božić Specijal 2019

Grupe dece unutar odeljenja koje se grupišu po igricama koje igraju. Skoro svako današnje odeljenje ih ima. Najčešće se mogu naći u završnim razredima osnovne škole, u svim razredima srednje škole i na nekim fakultetima. Neki od najpopularnijih su WOW-eri, Counter-aši, Call of duty-eri i slični. Svi imaju svoje jezike koji se u mnogim rečima preklapaju, ali, ipak se razlikuju dovoljno da se klanovi međusobno ne mogu razumeti. Često se reči poklapaju sa rečima koje koriste forum-manijaci. Često dolazi do prepirki između klanova koja je igrica bolja. Za vreme velikih odmora se klanovi iz različitih odeljenja skupljaju na nekom mestu i razmenjuju iskustva i dogovaraju se o budućim poduhvatima.

Međunarodna studentska himna koja se izvodi pri svečanoj dodeli diploma.
Naši napredni omladinci već u šestom osnovne, horski, jednoglasno i sa dignitetom dostojnim svete arhijerejske liturgije, pa čak i Ivane Žigon lično, pevaju kao mladi drozdovi i znaju napamet sve reči, ne bi li rastresli zemljište za klice svoje akademske budućnosti i imali 5 iz muzičkog.
(To što će za 15 godina jedina muzika koju će čuti na odbrani svog krvavo izvojevanog diplomskog rada biti polifona obrada kompozicije Za Elizu, koja dopire sa mentorove Nokije i opominje da treba skratiti priču i izneti iće i piće već jednom, to sa ovim nema veze.)
Pesma se zapravo zove De Brevitate Vitae (O kratkoći života) i nastala je tako što su se biskupi igrali Nadovezivanje reči da prekrate dan.

Илити, живот и прикљученија младог искомплексираног дебелог гмаза.

Први контакт са нелегалним супстанцама сам имао још деведесдевете, тада шестогодишњак, кад је стриц Фејка побегао на ноћ са Косова, као војник, да пренесе џакове, како су нама клинцима тада рекли, пшенице за козе које је мој ћале пазарио пар месеци раније. Оће курац. Срушише ови из нато-а мост у Бивољу, тетка увати клинце и дође код нас на село. Гелендери од моста кокнули осморо људи, па се јадна уплашила. Њен клинац, Филип, мој идол из младости, после 2 дана нањушио пшеницу. У ствари, курац пшеницу, чиста шиптарка, 2 џака, донео Фејка. 3 дана нисмо он и ја излазили из штале, бога питај колко се ту попушило. Е знаш онај осећај после дувке кад си гладан ко фудбалер Звезде? Е, баш тако сам ја почео да се гојим.

Ништа, заташкала се та прича некако.

Онда сам у седмом основне открио чари интернета преко телефона. Набасао на неки чет и тамо блејао нонстоп. Имале су посебне собе и једино што сам радио је врбовао рибе (имао јебачки ник "Snoop Dogg 1984") навлачио их у приватне собе и тамо разваљивао Славишу од дркања. Дрко сам по 15 пута на дан. Тад је било лакше, нема лепљиве, смрдљиве, слане сперме, не мораш да переш руке, само удри док не направиш отворену рану на кожици. После не можеш ни да га држиш док пишаш колко боли, али то су слатке муке.

Елем, да не скрећем са теме, на том чету упознам Дајану из Бача. Јебеш ти мени мајку ако сам ја тад знао шта је и где је Бач. Контао сам да је негде у Аустроугарској, макар због њеног акцента. Да, причали смо. Трајало је то месецима. Прво смо почели да шаљемо смс-ове, па ммс-ове, она мени послала њену слику, ја њој послао слику Милоша Каличанина, рекла да сам сладак, послала слику дојке, назвао сам је једно вече, фиксним, назвао друго вече, направио огроман рачун, ћале ми јебо мајку милосну. Избаронисао сам је да се зовем Филип, да сам из Крушевца и да имам бенд. Ликуша се примила. Имали смо сајбер секс свако јебено вече, телефоном, у то време сам и добио јебену сперму, па сам редовно лепио по телефонском именику.

Елем, позове мене Дајана један викенд код ње. Ја наравно, рекао да имам ауто, искукао од Мимице паре, узео карту и отишао у јебену Војводину. Тамо на станици, она мене чека. Ја сконтам да је она, није ме лагала, јесте као на слици, анђео, дивна дојка, криви зуби. Размишљам се дал да приђем, ил да побегнем са станице, међутим, јебо мајку, први пут у јебеном Новом Саду, где да идем који курац. Приђем ја и признам шта и како. Само што ликуша није заплакала од муке кад ме је видела. Међутим, ајд, кад сам се већ цимао, да кунтам код ње 2 дана, да не испадне да сам својима само сјебао кинту.

Ошли ми за јебени Бач (недо бог никоме, ја жалим људе који живе онде, какво говно од места, брука), нигде планине, нигде брда, нигде јебеног брега, ПА ГДЕ СЕ САНКАТЕ ПИЧКА ВАМ МАТЕРИНА МАЂАРСКА БРЕ??? Нема везе, то вече дошли неки њени ортаци, сви по 5, 6 година старији од мене, студенти јебени, ја мали, дебео, седим у ћошку, одваљен после другог пива. Приђе она мени, каже, јел си радио некад есид? Наравно да јесам курво, зар ти изгледам као неко ко није радио есид. Е баш сам тако изгледао.

И дан данас рачунам као први пољубац кад је картончић прешо са њеног језика на мој. И дан данас памтим колко ми је јебено набрекнуо овај доле и како је срце почело да лупа ненормално и да ми расте притисак. Јајашца су ми овлажила као да сам их у Расину умочио. Најбоље од свега је што се нисам онесвестио. Есид је био до јаја. Остало је историја. Отишли смо у њену собу, први пут сам видео сису уживо. Први пут сам сисао брадавицу, а да није била од моје кеве. Све је било први пут. И до јаја је било. Осећао сам се као деки_аод у оној његовој баронској причи кад је наводно креснуо 2 ликуше у Новом Саду.

Немам више контакт са Дајаном. Отишао за јебену Европу, а ни дан данас је нисам заборавио. Ако има некога из Бача на сајту ( мукица ), и ако зна Дајану, плава, ћале јој држи кафић поред куће, има добру сису и криве зубе, нека ми јави, дукате дајем.

Од свих годишњих доба највише волим лето зато што је тада летњи распуст.

Ове године летњи распуст је најдуже трајао. Да, тек сам завршио први разред, али сам тако чуо од старије деце. Овај распуст је трајао дуже због неког чике кога стално приказују на телевизији уместо цртаћа. Мислим да се зове Милош или Слоба. Углавном, његова жена увек носи неки цвет у коси. Као некаква циганка, увек моја баба добаци. Тај чика се посвађао са неким другим чиком и онда је други чика наредио да нас гађају бомбама из авиона. А мене баш брига, у мом малом граду није пала ниједна бомба, тако да нисам имао разлога за бригу и распуст сам провео у игри и шали. Осим једне бомбе која је пала у шуму мог комшије, али није експлодирала. Након тога он је од ње направио корито за свиње. Каже да се не баци.
Током лета, ми, деца из краја смо се скупљали на школском игралишту како бисмо се јурили, правили смицалице девојчицама и играли рата. Кад могу одрасли, зашто не бисмо могли и ми? Највише сам волео да посматрам девојчице док пишке у мраку. То је једном приметила дебела Радмила и пријавила мојој мајци која ме је извоштила прутом. Тата ме је само потапшао по рамену са одобравањем. Сутрадан сам Радмили припретио да ћу јој убити мачку ако још једном нешто каже. Отада више није долазила на наша мала окупљања на игралишту.
Заувек ће ми остати у сећању и један страшан догађај од ког ми се следила крв у жилама. Пошто је свако вече нестајала струја, обично сам ишао раније на спавање ако не бих отишао на игралиште. Једно вече нисам могао да заспим и гледао сам у небо надајући се да ће наши погодити неки зликовачки авион. Одједном, бела светлост је запалила небески свод. -У-с-р-а- уплашио сам се као никад до тада. Мислио сам да смрт долази по мене и да је та бела светлост светлост из Раја као у оним серијама што мајка гледа где сви плачу. Готово, убише ме, као да ме није ни било. Срце ми је стало и нисам могао ни да се померим. На моје изненађење, опет је у соби била тама. Кад ја погледо, читав сам и немам крила и онај круг изнад главе као у цртаћима. Тад је мајка ушла са свећом у собу и рекла да је то само нека сигилална ракета или тако нешто и да она није опасна. Мојој срећи није било краја, био сам одушевљен јер нисам погинуо као какав Косовар.

Од колевке па до гроба најлепши је летњи распуст! Једва чекам да нас опет бомбардују!