Žargonski naziv za pretke današnjih srpskih porodica, koji behu rođeni između, približno 1850.-te i 1875.-te godine 19.-og stoleća, koji behu čitav svoj vek, pošteni, pametni i vispreni seljani, iako ponekad, na svoju ruku, behu dobre gazde svojih domaćinstava i uzorni očevi svojih seoskih porodičnih zadruga...

Ti ljudi behu upamćeni od strane svoje okoline, društva, ali i od potomaka, jer dobar deo njih je doživeo neku starost,
kao velike drugarčine, mangupi, boemi i sve u svemu, kao vispreni, dobri i veliki ljudi...
Oni behu pripadnici starije i srednje generacije vojnika Velikog rata i očevi srednje i mlade generacije hrabrih srpskih boraca iz Velikog rata (1914-1918)...

Pored svih gore navedenih podataka i odlika o precima poznatim kao ,,ludi Milojko, znatan deo njih se više puta ženio, imao više dece, ali i ljubavnica, ili nešto od ovoga, što doprinosi njegovoj muževnosti i reputaciji muškarčine...

Prema nekom pravilu, svaka srpska porodica ima nekog svog pretka, ,,ludog Milojka'', koji je bio starija ili srednja generacija ratnika I Svetskog rata...
Ukoliko neka porodica ne bi imala pretka - ,,Milojka'', onda bi imala dedu, koji beše mladić u vreme Vel. rata, koji bi bio prva generacija od ,,ludog Milojka'' i delimično nadomestio nedostatak ,,pretka Milojka''...
Generacije ratnika iz Vel. rata: stara (rođeni tokom perioda 1850.-1868.),
srednja (1869.-1879.) i
mlada (1880.-1900.).

Fenomen ,,ludog Milojka'', popularizovan je najpre u srpskoj humorističkoj mini-seriji ,,Ljubav na seoski način'' (1970.) i kasnije u filmovima ,,Žikina dinastija'' (1985.) i ,,Žikina dinastija II'' (1986.), u kojima se čuveni predak glavnih junaka, spominje...

Biti svjestan koliko si šupalj je jedan od najgadnijih kompleksa koje neko sebi može nabiti.

Takvi ljudi su svjesni svoga neznanja, te zaviseći od osobe do osobe, obično spadaju u dvije kategorije; tihi šupci koji ganjaju svoju nafaku te generalno ne predstavljaju neku opasnost po druge, i agresivni šupci koji čovjeku ispod njih mogu napraviti pakao od života.

Prva manje opasna kategorija mogu biti recimo manji poduzetnici ili niži poslušnici raznih stranaka.

Ipak opasnija verzija istih su oni koji kroz malo rada, uvlačenja u guzicu i na kraju štele postanu direktori većih firmi, ministri ili profesori.

Kad postanu profesori, naročito, institucija im obično dadne da predaju neki relativno lagan predmet ali za isti postave tobože tako visoke uvjete da studenti njihov predmet znaju padati po nekoliko puta, a kao direktori često imaju nenormalno visoka očekivanja za preduzeće iako ni sami nisu sigurni šta trebaju da rade na svom poslu jer njihovi "podanici" su ti koji završe 99% posla.

Skoro svi smo susreli bar jednu ovakvu osobu u životu, negdje, nekad. Njihov glavni problem je što su gladni priznanja i poštovanja jer ga u ranijem periodu života nisu dobili i sada žele da isto nadoknade u neviđenoj mjeri. Kao što gladan čovjek u očaju počne da primjenjuje silu jer je gladan hljeba i počne da krade, ovi moralni jadnici gladni priznanja i poštovanja istim instiktom počnu primjenjivati silu i strahopoštovanje da bi ostvarili svoje ciljeve, te velika većina ljudi osim totalnih psihopata samo se potrude da završe svojni nužni zadatak kod njih i pobjegnu što brže da je moguće.

Najgora stvar što se može desiti sa njima (a ovakvih balvana ima i na zapadu) je ako neko ovakav pročita Makijavelijevo dijelo "Princ" te nakon istog se ufura da je on u stvari žrtva i nehsvaćeni "intelektualac" i da svi ostali zaslužuju takav tretman od njega jer svi ljudi su šupci i on je daleko superiorniji od njih.

Mada njihova vladavina može potrajati, vrijeme je pokazalo da skoro svi takvi kad-tad glavom udare od zid. Ovo se obično desi kad nalete na nekoga daleko opasnijeg i nerijetko poštenijeg od njih, jer što kažu u Hrvatskoj: "Ni Bog silu ne voli!"

Očekivano konačno pristanište jednog (uspelog) emotivnog krstarenja u koje se, u najfrekventnijem broju slučajeva, uplovljava na način sličan onom jednog prekookeanskog broda u svoju ciljnu luku: mali remorker ga vuče ili gura, dok je ovaj izvesno vremena pre već pogasio sve svoje motore. Au, jebote, koja metaforčuga, najeb'o sam ako ova moja pročit...

Još jedna u nizu vicoidnih dosetki na stanje smora u kojem se može naći jedan ili više ljudskih primeraka. Dosada koja možda nije u rangu sa onom jednog jebača na Vukajliji ali se definitivno kolje sa onom jednog badnjaka u Novom Pazaru. Elem, kako je Slava iz naslova strogo propisani POSAN hepening ( mada to ni najmanje ne sprečava neke savremene i samoprozvane vernike da svojim isto tako savremenim gostima posluže jebeno prase za doručak ), nedvosmislena je aluzija na duhovno stanje subjekta koji, poput sirotih pihtija iz naslova, ni sâm ne zna koje se pičke materine tu uopšte i nalazi. Doduše, prave sad i njih posne, od nekakvog makrobiotičkog kurca, šaznam...

To su oni likovi koji čekaju da izadje neka nova pesma koja ce da bude što gledanija i onda počnu da izbacuju svoje glupe komentare.

1.vrsta-Ja nisam odavde
Komentar koji je stvarno bez ikakvog smisla,ali obično slede mnogobrojni lajkovi,što je i bio cilj.To je relativno nov fazon,potiče od prokletih amera, i obično glasi:
"I'm from Libia,and that's a great song!
Ma salim se, iz Nisa sam."

2.vrsta-Trejd sa bogom
Klasično bogohuljenje, obično se postavlja na pesmama Lejdi Gage, Dzastina Bibera i Dare Bubamare.Uvek se traže stare zvezde poput Elvisa,Bitlsa,Brus Lija u zamenu za ove novokomponovane.Naravno posle toga slede mnogobrojni uzvratni kometnari poput: "Bravo kralju,ako si im rekao!"

3.vrsta-Thumbs up likovi
To vam je klasično ubijanje vremena i čisto ostavljanje komentara jer nemate šta pametnije da napišete.Može se navesti bilo koji razlog od toga lajkuj ako misliš da "ova andrea ima dobru sisu,ako misliš da guetta treba da se ošiša,ako misliš da vam se smučio petak od ove pesme" itd primera.Obicno se pisu malim slovima,bez razmaka,jer tako izgleda vise kul.

4.vrsta-Hejteri
Nema mnogo priče oko njih.Udju na neku pesmu,vide da ima više lajkova od dislajkova i namerno kliknu dislajk.Neki se čak i pohvale time u komentaru.Tu spadaju i oni sa komentarima: " Bože izgubio sam 4:32 minuta svog života! ",a u njih spadaju i Biberovi hejteri,koji možda zasluzju cak i posebnu vrstu,jer ih je zaista mnogo.

5.vrsta-Gangsteri
E to su vec zajebani likovi,i njihovi komentari su jako dugi,ali i smešni.Kada su se pojavili bili su donekle i interesantni,ali vremenom sve dosadniji i dosadniji:
-Ej mama daj mi pištolj i 34 metka.
-Ju sine,pa sto?
-Da roknem ove likove sto su udarili dislajk.
-Auuu,ide i mama s tobom.
Tu spada i ona grupa koja je veoma retka,ali je bilo i takvih komentara vezanih za onu "Lajk-Dislajk" crtu:
-Hejteri hvala što ste lajkovali,sada ova crta izgleda kao dzoint koji gori.

5.vrsta-Kulijana
Oni si oni najnormalniji i ima ih i najviše.Udju da odslušaju pesmu,bace neki koment ili hejt ako im se pesma svidi ili ne svidi i nastave da kuliraju.Ne zanimaju ih druga misljenja ili odgovori na njihove komentare,vec jednostavno igraju svoju igru.

Ako je tačna ona da je Treći kanal 1989. godine bio kao Marsovska televizija, onda je BK sredinom mračnih 90ih bio sa druge galaksije.
Velikom ironijom, kanal su pokrenuli ljudi bez mnogo ličnog ukusa, Karići, ali koji su u tom istorijskom trenutku bili spremni da izdvoje lovu za program koji je bio potpuno različit u odnosu na 90% tadašnjih medija (dodatna ironija je to što je TV "Pink", današnji simbol povlađivanja najnižim strastima, osnovao bivši urbani dečko i roker).
Televiziju je vodio Aleksandar Tijanić, isti onaj koji je kasnije od RTS-a napravio ciganmalu, što samo govori da profesionalci shodno volji finansijera mogu da urade sve što im gazde zatraže.
Program je bio uređen po modelu najmodernijih zapadnih kolažnih televizija, uglavnom se kao uzor spominje RTL. Ipak, iako je sve bilo po nekom uzoru, ništa nije bilo copy/paste kao ovaj današnji program.
Imali su odličan jutarnji program, sinhronizovane crtaće (čak i neke kvalitetne koji se do tada nisu drugde prikazivali, poput Alfreda i Sandokana), relativno neutralan informativni program (jer su Karići sa svojim komšijom Slobom bili u fazonu primirja- "ne diramo mi tebe, ne diraš ti nas"), odlične serije i filmove, dobre kolažne emisije- kako strane, tako i domaće, fenomenalan sportski program, ali i solidan vanredni program za vreme bombardovanja.
Kad pomenuh bombardovanje, baš negde u to vreme je počelo i posrtanje ove televizije: malo zato što im je NATO razjebao mrežu predajnika, malo zato što su shvatili da im je pametnije da izaberu stranu u predstojećem sukobu Slobe sa opozicijom- te su Karići izabrali Slobu. Kardinalna greška od koje ih nije spasilo ni to što su se već 5. oktobra prefarbali (za razliku od "Pinka", koji još nije stradao, jer je svakim novim vlastima potreban).
Ipak, ova TV je sebi potpisala nekrolog kada je pater familias odlučio da se kandiduje na izborima. Naravno, BK je koristio kao svoje glavno oružje i uspeo da napabirči petinu glasova. Sa jedne strane iznenađujuće mnogo za jednog tajkuna, sa druge strane nedovoljno za vlast i sasvim dovoljno da mu se Dinkara osveti ukidanjem dozvole za emitovanje.
Vredan kadar se razbežao po drugim stanicama, a onih nekoliko što nisu danas imaju svoj Jutjub kanal.

Moram priznati veoma poseban tip muškaraca.

Naravno, za posebne muškarce idu i posebne reklame, a ovaj tip reklama je stvarno najkompleksniji koji postoji. Znam da ne deluje tako kada se gledaju, čak i deluju potpuno glupavo, što i jeste tačno, ali jedine su reklame koje idu u dva pravca koristeći dva tipa muškaraca i to nikada u isto vreme.

Prvi tip je onaj isti kul muškarac koji se pojavljuje u svim reklamama. Savršene građe, nit' deb'o, nit' mršav, neuredno-uredna frizura, kežual garderoba neutralne boje i sigurno je neki menadžer u pitanju. Savršen muškarac. Ali džaba. Čovek je jedan potpuni, jebeni papučar i to u rangu Duška Karleuše, ako ne i gori.
Umesto negde da odzuji malo sa ortacima i opusti se uz pivce ili fudbalicu, on traži po radnji koji je najbolji deterdžent, omekšivač i tako neka slična sranja, jer je navatao potpuno beskorisnu ribu koja n'ume da opere svoju haljinu. I to ne juri samo da je opere, nego i da miriše na neke maline, kupine, aloe vera, kurac-palac ruzmarine, da bi ga ona potapšala po leđima, a onda otišla negde da pijanči sa drugaricama ostavljajući mu kući i majicu da joj opere kada mu već ide od ruke. Šonja.

Drugi je možda i gori od njega jer nije u pitanju šonja. A ne. U pitanju je jedan potpuno retardirani pripadnik našeg jačeg, ali ne lepšeg pola, koji tokom cele reklame deluje kao da je tek sa četrdeset naučio da veže pertle i to samo u čvor.
Obično je stariji od onog prvog tipa, malo okrug'o, proćelav i kada progovori, glas podseća na onog sa supermen majicom iz Gunisa ili ako ne znate za njega, onda podseća na glas Roberta iz serije Svi vole Rejmonda. Kreten.
U stanju je da se isfleka sa bilo čim što mu padne šaka, u bilo kojoj situaciji i onda kao debil otrči do žene da joj pokaže fleku sa nekom jadnom facom koju složi, a ona ga pogleda kao zaostalu osobu i uzme njegovu majicu da je opere, mazeći ga po glavi kao kuče. Na kraju mu pokaže da fleke nema, on pomiriše majicu i izjavi onda neki totalni idiotizam od kog se smeju svi u prostoriji, uglavnom deca ili neka komšinica.

Čudi me da ih do sada nisu uparili u nekoj reklami radi jačeg efekta.

Opis posledice i uzroka efekta leptira u savremenom svijetu, u ljudskoj režiji.

Dosao je na sajt slucajno,pretrazivao je neke gluposti na guglu.Onda je video da na tom sajtu , Vukajliji , postoji neko takmicenje u pisanju kratktih tekstova,definicija.Odmah mu je na pamet pala skola i skolski primeri definicija.medjutim kada je malo poceo da cita ostale kako pisu , video je da to zapravo nije to to i da mozes da pises skoro sta hoces.Mladog surfera namernika je zainteresovala ideja oko takmicenja i on se registrovao kako bi se oprobao.Medjutim bas tog dana mu se desio maler da na tastaturu isipa neki sok pa je posledica toga bila disfunkionalnost nekih tastera i silom prilika njegovo danasnje ime po kojem ga svi poznaju.Napisao je jednu definiciju posle nekoliko dana , cist sleng ,ono sto je u osnovi bila ideja sajta.Nestrpljivo je cekao rezultate glasanja za svoju definiciju.Medjutim , glasovi su padali retko kao sneg u maju."U cemu ja to gresim" pomisli se on i nastavi samo da posmatra.Kada je video da nema pravila poceo je dosta aktivnije da pise.Pisao je sve i svasta.Njegov stil jos uvek nije bio sazreo, i zato su ga drugi prezirali i zeleli da ga oteraju , jer njima nije bio potreban jos jedan zalutali novajlija koji ce da prosipa gluposti.Naravno da nije mogao da im se suprotstavi, bio je sam a njih mnogo.Jednog dana u prelistavanju sajta otkrio je rang listu popularnosti.Ono sto je video napravilo je prekretnicu u njegovom bivstvovanju na sajtu.Video je njega,grandioznog sampiona , rang CAK NORIS , bio je jedini svoje vrste , svi ostali su bili samo Vukajlija Hall of Fame ,imao je preko 7 000 poena.Rekao je sebi "i ja cu tu biti jednog dana".Poceo je da pise sve vise i vise definicija,prosek im je bio mali,ali njemu to nije bilo vazno , vazno mu je bilo samo da napise sve sto mu je iole bilo zanimljivo , shvatao je to kao doprinos sajtu.Mnogi su ga osporavali, jedan metalac se posebno okomio na njega.Ali on je i dalje ostao tu.Polako,vremenom , poceo je da ostavlja iza sebe mnoge druge autore, probijao se kroz masu anonimusa.Na red za preticanje su poceli da dolaze i redovni posetioci sajta,doduse manje aktivni.S tim uspesima pocele su da dolaze i prve pohvale, pozitivni komentari.Ubrzo je pronasao svoj karakteristicni stil koji su mnogi zavoleli.Poceo je da gazi i dokazane autore,sve vise se probijao na gore, ka vrhu.Postao je relativno poznat.Jednog dana neko mu je u komentaru rekao "bravo majstore , za nas mlade ti si car".I tako je to trajalo.Anomaliju na vukajliji su i dalje osporavali ,ali ona je rasla i dalje.Sada vec iskusni autor je dobio prvu definiciju dana.Sada je vec prestigao i neke legende sajta i dosao u sam vrh zbivanja.Definicije dana je dobijao sporadicno i retko , svega cetiri ili tri, ni on vise nije znao.Na dalje ih dugo vreme uopste i nikada vise nije imao.Ali i dalje je rastao.Vremenom je dostigao tacku prepoznatljivosti velikog,sada vec uveliko zaboravljenog, sampiona sa pocetka njegove karijere.On je sada tu,ali ga i dalje velika vecina osporava.Medjutim on i dalje raste,jaci je nego ikada, i ako ovako nastavi,postace mit, Frankenstajn Vukajlije.

Ljudi koji se iz raznih razloga parkiraju na vratima u javnom prevozu, zbog čega često izgledaju kao da baš tu zarađuju za hleb. Dolaze u više vrsta.

Ako ne računamo one relativno savremenije zaraze koje se pikaju po igraonicama-crtica-kućama i na konzoli u izboru svojih stotina miliona korisnika, u doba pre nego su se Toki, Street Fighter i legendarni Dino World uopšte ustoličili kao kultni arkadni naslovi u buvarama širom sveta a čitave eone pre nego što si u svoju Amigu morao prvo da naložiš 2 kubika boksita da bi isti uopšte pokrenuo "Legend of Zelda" kamoli nešto ozbiljnije, pored tetrisa definitno najpopularnija virtuelna igra svih vremena...ako ne i duže. Naslov koji je iskrivio kičme i prste milionima svojih fanova, a sve zarad tog "još jednog zalogaja", još jedne kriške voća, još jednog rekorda. Jednostavno programski koncipirana i sa grafičkim performansama prosečnog digitrona iz tog perioda (u inat onima što sad govore "Daaa, brate, ali grafika...", jebala ih ista), jedina poenta Zmijice je bila utoliti njenu nezasitu glad i učiniti je što većom, odnosno dužom, upravljajući njome ka "tačkicama" koje bi se pojavljivale na ekranu. Ako ste bili level pro - a to znači da ste maltene napamet znali gde će se pojaviti sledeći "kvadratić za pojesti" ili, u slučaju mog burazera (Txe Форестер, ako još ima neko da ne zna), unapred u svesci crtali plan putanje svoje gmizavog ljubimca) - mogli ste da dogurate prilično daleko pre nego bi prokleta zmijuštara "ugrizla" samu sebe ili udarila u spoljne zidove tj. barijere u samoj mapi, što bi automatski značilo da morate jebeno sve ispočetka. Ja sam, lično, naj dopadao onu, realno i najgotivniju postavku igre, gde si sa zmijicom mogao da prođeš kroz bilo koju spoljnu liniju mape (ekrana) i nastaviš sa suprotne strane od "tačke ulaska". Fazon, k'o u kosmičku crvotočinu da si ušao, krv ti jebem! Igra se kasnije sa konzole "Tetrisa" preselila i na prve mobilne telefone, a kako je zahtevala neverovatnih 1.3 KB radne memorije i vrtoglavih POLA SVEĆE brzine procesora da bi šljakala bez nekog većeg zabadanja. Popularnost je počela polako da joj opada sa razvojem personalnih računara i oksilri opreme, ali oldskul ljubitelji kvlt virtuelnih igara i dan-danas mogu da je skinu sa neta i pikaju d◯ iznemoglosti, fazon, k'o da nije prošlo 138 godina od šaraga "Banbus" prevoznika i ekskurzije na Goč, hotel "Dobre Vode", znači, ortaka iz klupe ujeo stršljen, 'teo dumre, ja išao sa njim i učiteljicom u Kraljevo u bolnicu, njega pregledaju, mi u čekaoni, a ona će: "Joj, samo da ne umre kao Mileni prošle godine (koleginica iz iste smene)...". Znači, pišanje.

Ne, nije to slavni četverac mutiranih astronauta iz istoimenog filma, koji su kasnije napušili onog likusa što svaka druga klinka i njena stara svršavaju na njega.
Nije, ali i oni spadaju pod ovu grupu.

Fantastična četvorka u širem smislu te riječi jeste default sastav ekipe koja treba da se obračuna sa bilo kojom značajnijom prijetnjom po čovječanstvo ili po čovječanstvo i američkog predsjednika koji se nije stigao sakriti u atomsko sklonište na vrijeme, kako to obično biva.

Ekipa nastupa u relativno stalnom sastavu koji čine glavni lik, jedan snagator, jedan filosofos i jedna dobra riba.
Često umjesto nekog od njih može biti prisutan i neki totalni nelord, mada ta uloga nerijetko može pripasti i samom glavnom liku.

Elem, da pređemo na opis likova.
Glavni lik je od svih njih najvarijabilniji po pitanju fizičkih i psihičkih karakteristika. Može biti sve od mlitavog klinje koji još drka u gaće pa do ratnog veterana sa sve šampionskom facom koji se vucarao po nekim vukojebinama koje ni sam ne može ubosti na karti.
Ono što je zajedničko za sve glavne likove jeste to što su, pogađate, glavni likovi... Dobro, većina ih se još zove i Džek i uglavnom nema roditelje...
(prim. aut: Mislim realno, da ih stvarno ima, sigurno bi se sjetili da ih nazovu da vide šta koji kurac izigravaju neko mudo dok im neke čamuge iznose televizor i frižider iz kuće.)

Snagator je uglavnom Rus ili crnac. Ako je već bijelac, onda je svojevremeno bio olimpijski šampion u rvanju, kamiondžija ili visoki vojni činovnik.
Ako ekipa koristi neko konvencionalno prevozno sredstvo, on je obično vozač istog.

Filosofos je tip koji ima (najčešće) zdravo rivalstvo sa glavnim likom i uglavnom je glas razuma u ekipi. Izbjegava rizične situacije ne zato što nema muda, nego zato što ima za nijansu više mozga od ostatka ekipe (izuzetak je često i snagator koji je nerijetko iznenađujuće inteligentan ali više popustljiv od filosofosa). Uglavnom je potpuni kontrast glavnom liku.
Npr. ako je glavni lik flafičast, ovaj je onda alfa-mužjak ili ako glavni lik džri krst okačen na retrovizoru, onda ovaj ima pentagram...
Ako ekipa koristi neko nekonvencionalno prevozno sredstvo, tipa spejs šatla, on obično upravlja njime.

E sad, dobra žemska... I ona dosta varira.
Može biti mnogo opasna i često sposobnija u obračunima više nego bilo ko drugi iz ekipe. Ako je to slučaj, vjerovatnoća da će imati neku seksi scenu je veća nego da se Milić Vukašinović ili Era Ojdanić u 2014. pojave u bar jednom rijalitiju.
Ipak, može biti i totalni smarač kojeg glavni lik sa ostatakom ekipe uvijek izvlači iz govana i sve tako dok se na kraju filma ne uzmu...
Mada kapiram da i onda vjerovatno smara kad joj auto stane na 20 kilometara od Popovih Drača pa treba da dođe da je šlepa.

Suma sumarum, jako generična postava koja uprkos tome rijetko dosadi. Valjda zato što smo više manje svi u nekoj sličnoj ekipi... samo ne završimo sa dobrim ribama, jelte.

Kod nas se umetnici dele na Estradne i one ostale.Estradni umetnici su lako prepoznatljiva vrsta.Ako se radi o ženskom primerku,u pitanju su silikonska brda i pobrdja,sa što manje odeće,jer šta vrede silikoni od nekoliko hiljada eura,ako ih niko ne vidi u pravom svetlu.Kod muških primeraka je to malo drugačije.Dok su mladji,trude se da prate modne trendove,izgledaju relativno normalno,ali kad napune dovoljan broj godina,onda počinju da liče na ženske primerke,samo sa malo više šminke.Zatežu se,i previše,pa izgledaju kao dobro ispeglana markirana košulja sa letnje rasprodaje.To je slučaj i kod žena,samo što one mnogo ranije menjaju lični opis,da bi mogle da lažu da su poreklom iz bogatog dela Beograda,a da ih ne prepozna deda Milojko koji je živeo pored njih,dok su odrastale u staroj kući,u jednom siromašnom selu Srbije.Šta bi se desilo kada bi,ne daj Bože,neki stari komšija prodao tu priču jednim od najčitanijih novina?! Pa to bi bio kraj njihove karijere,jer u Srbiji nije IN imati siromašno poreklo.
Danas svako može postati estradna zvezda u Srbiji koja puni Arene,Hale sportova i raznorazne hangare.Najvažnije je imati početni kapital,poveću sumu novca,ne bitno kako stečenu,jer ovde niko ne proverava poreklo novca,ako dobro platiš za to.Od davnina,najefikasniji način da se proslavis preko noći jeste da prodaš kravu,snimiš ploču.E sad od kada je došlo ovo moderno doba,pa moraš da snimiš Cd,da platiš studio,da platiš pesme koje kupiš negde pored puta na Ibarskoj Magistrali,treba ti vala dobro uhranjena krava i još manji traktor pride.Ako imaš i kombajn,jedno je zasigurno,moći ćeš i koncert odmah da napraviš pred sto hiljada ljudi,jer ćeš imati para za sve svetleće efekte koje privlače široku narodnu masu.Karta pet stotina dinara,puta sto hiljada ljudi,pa ti vidi.Nećeš se ni setiti krave koja te je odhranila pre nego što si je prodala za šaku slave.E sad ima i onih koji nemaju krave i poljoprivredna dobra,oni moraju malo da se pomuče,zato furaju priču da je trnovit put do zvezda,ali preskoče deo gde su našli prečicu preko tudjeg kreveta nekog Pere,koji zna Lazu,čiji komšija radi na najgledanijoj televiziji,i dok trepneš,eto te u nekom jutarnjem programu,gde uz kafu objašnjavaš i govoriš mladima da treba da slede tvoj primer i prate snove bez obzira na prepreke.Cilj opravdava sredstvo,zato promeni što više kreveta da bi došao do slave.

Komsija je izuzetno rasprostranjena vrsta coveka, a glavno staniste, gde je i naj rasprostranjeniji su mu urbane sredine.
Komsija potice od latinske reci komsikus, sto bi u slobodnom prevodu na naski znacilo dosada, drndalo ili, kako ga neki naucnici prevode-gnjavator.
Komsija se deli na mnogo razlicitih vrsti, ali je svaka prica za sebe, a povezani su samo recju ,,komsija" u svom imenu.

Dakle, sada cu navesti podelu ovog bica:

1. na prvom mestu vidimo Komsu. Komsa je onaj kul lik, koj se uvek javi onim ,,oooooooooo pa de si komsija" ili necim slicnim. U slucaju da Komsa deli zgradu sa vama, on ce vas ne izostavno sresti u liftu ili na stepenicama dok bude isao u srednju skolu, po hleb, ili po pivo.

2. na drugo mesto stavili smo Kokuza. Kokuz je dobio ime po onoj frazi: ,,Frontalni sam kokuz", ili po naski receno: ,,nemam kintu".
Takvi ce veoma cesto traziti stoju, dve stotine, a ukoliko je neki sramezljiviji tip, onda ce traziti 10 dinara(ali vise puta dnevno, tako da vam to dodje isto).

3. Prijateljski nastrojeni komsija je dobio mesto pod brojem tri. To je komsija koj je odavno otisao u penziju i sada cuva unucice dok mu je sin na poslu. On ce se uvek ponuditi da vam drzi vrata od lifta ili da vam pomogne da iznesete neku torbu. Cista je suprotnos Drndi.

4. Drnda se nasao pod cetvrtim u nizu brojeva. Naime, Drnda je onaj nadrndani, matori covek koj kao po pravilu zivi ispod vas.
On ce uvek izlaziti iz stana kada cuje kako neko trci na stepenicama, vikace na vas, cak i ako ste samo slucajno zaskriputali patikom pola metra od njegovih vrata.
On ce vam uvek busiti loptu kad sa frendovima igrate fudbal iza zgrade, na travi koju, jelte, on svojim rukama uzgaja, te ju je prisvojio za sebe.
Ova vrsta coveka nema porodicu(ili se nije ni zenio, ili su ga napustili i otisli u Indiju, Singapur ili suprotni kraj srbije).
Sto se tice plemena, njegova slika sa porodicnim zbunom je relativno izmazana i presvrljana jer se odrekao pola familije zato sto su mu kupili majcu koja nije crne boje ili zato sto doticni ljudi voze auto koj je obojen u neku boju svetliju od boje mraka.

5. Drug. Drug je vas vrsnjak koj je tu u zgradi, obicno je 1 godinu mladji/stariji. Sa njime se druzite od rodjenja i znate tacno na kojim kooridnata mu se nalazi rupa na carapi koju ptekom nosi u skolu.

6. Smarac. To su komsije koje ce uvek imati neki problem sa vama ili vasim daljim rodom te ce vas zato stalno ogovarati ili psovati. Uvek ce im pucati ventil/sporet/vodomer pa ce gasiti struju/vodu u celoj kuci.

7. Tetka. Tetka je tu da bi isla od stana do stana i pila kafu sa prijateljicama. Kad Tetka dodje u vas stan, vasa mama ce morati da se ponasa kulturno i da vas posalje po kafu, posto je u kuci nemate.
Tetka ce ostati u vasem stanu sve dok joj mama ne kazi da mora da uspavljuje vas/ vaseg mladjeg brata(iako imate 14/12 godina) pa zato mora da ide. Tetka ce zatim otici, uz onaj ispitivacki pogled ka haosu koj vam je na terasi.
Tetka ima karakteristican dugacak vrat k'o u zirafe kako bi imala veci pregled terena u stanu u kome se nadje.
Nakon svake posete, tetka ce otici obavezno punog stomaka i to: vase bombonjere koju ste dobili za rodjendan(kome ona nije prisustvoala), rum kasatoom, ratlukom ili vocnom tortom koja je ostala sa rodjendana.

Uvod:
Ljubljenje u obraz je, sad već ne tako nova, vrsta drugarskog pozdravljanja. Od pamtiveka, srpski je bilo ljubiti se tri puta prilikom sretanja dobrog prijatelja s kojim se dugo nismo videli, čestitanja nekome za najraznoraznije stvari, kad nas pogodi pesma, u izlivu emocija izljubiti bližnjeg svog... Ljubio je brat brata, otac sina, drug druga.

Razrada:
Vremenom, javila se potreba nekoj devojci da poljubi svoju najbolju drugaricu svaki put kad je vidi. Trčanje jedna drugoj u zagrljaj vičući "iiiiiiiii pa gde siiiii tiiiiiiii", jer se fala bogu nisu videle od juče popodne kad se završila škola, je postala nova fora. To su videle druge devojke, i htele da i one tako pokažu naklonost svojoj najboljoj drugarici. Logika: Zašto bi njena najbolja drugarica njoj bila bolja nego meni moja? To se onda širilo dok se nije takvo pokazivanje naklonosti ustalilo, bilo da se radi o najboljoj drugarici ili ne. Nama muškima to nije smetalo, jer lezbo akcija je lezbo akcija, pa makar bila i platonska.

Zaplet:
Jednom prilikom, našao se neki momak, koji je inace imao samo drugarice, i koji se osetio toliko izdvojenim iz drustva, da je i on tako počeo sa tim svojim drugaricama da se cmače što su one rado prihvatile jer, brat bratu, i on je bio njihova drugarica. Nama muškima je to prvo bilo čudno al' onda je proradio muški mozak. Eto nama šanse da se kroz taj "blitz-cmok" priblžimo svakoj devojci koju iole poznajemo, a da valja čemu, da je zagrlimo, osetimo kakav parfem nosi, omirisemo kosu, osetimo njen obraz na našem, što je do tad bilo moguće samo ukoliko imamo neku dobru priču, foru ili razlog da joj se na taj način približimo. Oni malo smeliji su to još bolje umeli da koriste, tako što bi šmekerski mogli da jače zagrle devojku, zadrže je duže, ponekad čak i podignu i tako osete jos što-šta, maskirajuci to stavom "baš si legenda i mnogo te gotivim pa nema razloga da ti ovo smeta". To je prihvaćeno do te mere, da je poljubiti devojku u obraz čin koji se vrši već posle dva-tri vidjenja, pod uslovom da su u relativno kratkom periodu. Taj gest se ne odbija, jer bi se to smatralo nekom vrstom nepristojnog ponašanja, mozda čak i uvrede. Ukoliko je u pitanju novo poznanstvo sa devojkom, nije uljudno odbiti poljubac jer time se govori "ne gotivim te iako se već koliko-toliko poznajemo". Ukoliko je to neko duže poznanstvo, kuliranje poljupca mu dodje kao ne staviti smajli u sms (a to se očekuje jer ga uvek stavljamo) i onda nastaje dilema: šta je sad to bilo, kakva je to uvreda počinjena pa da poljubac bude odbijen? I na kraju, ukoliko se radi o poznanstvu starom ko samo vreme, onda nema veze ništa od navedenog jer možemo i za dupe da se 'vatamo pa nikom nista.

Obrt:
Širenje ovog fenomena se tu ne završava. Nastala je nova mutacija: ortak-ortak mutacija ili drugačije poznat "ortak-cmok". Nešto šokantno kad se prvi put pojavilo. Materijal za naslovnu stranu. Pre ove mutacije, situacija je bila: nadju se dva ortaka, dolazi do urlanja nečeg tipa: "GDE SI BRATEEEE MOJ", zamah desne ruke u širokom luku, susret šaka uz gromoglasan odjek od kojeg se zemlja trese, deca plaču, psi zavijaju, i gluvi ga čuju, jer mora da se zna da su to prave baje, i na kraju ide jak zagrljaj uz udaranje u ledja, ko da rebra oće jedan drugom da polome, da bi očigledno bilo da su ko braća i da će najebati bilo ko "mog brata" dira. Nakon mutacije, vidiš iste likove koji pružaju ruku jedan drugom ko da su gospodjice. Razmišljaš u sebi: "Dobro, možda su polupali celu diskoteku pa povredili ruke dok su razbijali nekima tamo lobanje (jebiga, dešava se)". I onda sledi nezamislivo... CMOK!!!! Stanje šoka. Ne veruješ šta vidiš. Zar takve baje da poljube jedan drugog ko drugaricu da ljube!!! Pred tim prizorom bi se svakakav ženski petko osetio ko kolos od muškarca. Pitaš se šta sledeće? Neće valjda takve baje sad da odu u kafanu, napiju se, zagrle i zapevaju "Ima jedna rČma u planini"!? Neće valjda da počnu da praktikuju Nizozemsko kormilo!? Neće valjda tu bratsku ljubav da prenesu na viši nivo!? Zlo i naopako...

Rasplet:
Ulazimo u novu deceniju, novi vek, novi milenijum. Pokazujemo da smo sposobni da održavamo korak sa vremenom, da prihvatimo našu nežniju i ženstvenu stranu, jer u svim časopisima piše da se pravi muškarac ne boji nežnosti. Ako na taj način Džastin Timberlejk i Leni Krevic mažnjavaju sve cice, pa što ne bi i mi pokušali. I, kao i mnoge krupne socijalne promene, i ova postaje prihvaćena od strane jednih, a samo podnošljiva od strane drugih. Onima koju su je prihvatili se smučilo da imaju bolove u grlu od silnog dranja, da ih smaraju panduri za remećenje javnog reda i mira svaki put kad se rukuju ko pravi ortaci, da stalno imaju bolove u ledjima. Mutacija postaje samo varijacija na koju se više ne obraća pažnja.

Zaključak:
Vreme leči sve. Onaj lik što je prvi počeo da ljubi devojke je imao originalnu ideju i idealnu poziciju da je sprovede u delo, ali je to radio iz pogrešnih razloga. Valjalo bi podstaći dalju evoluciju ovog fenomena na npr. maženje kao oblik pozdrava pa, ultimativno, i seks umesto "zdravo" i nadati se da neće doći do nove "ortak-ortak" mutacije, jer po rečima jedne naše voditeljke (samo u njenom slučaju se radilo o komplimentima): "Muškarac treba da ga daje, a ne da ga prima".

1. Smajlići
Ovo su ljudi koji u čitavom životnom veku svog akaunta nisu sklopili više od jedne prosto-proširene rečenice. 95% komunikacije njih i okoline se svodi na :) xD i :P
Nikada nemaju ništa korisno da dodaju na diskusiju ili čak i kada imaju kontekst je jako teško izvući iz =; :)) ^.^ :P

2. Četeri
Ovo je tip ljudi koji je verovatno najaktivniji na Fejsu iako se njihova aktivnost ne vidi sem ako niste uključeni u istu. Ovo su ljudi koji su u stanju provesti 24 sata dnevno dokuckavajući se preko četa. Na profilu izbace po jednu sliku i dva statusa mesečno koji se potom pretvore u čet na komentarima. Ako se nakače na vaš profil očekujte more notifikacija jer oni imaju svetu dužnost da prokomentarišu i započnu raspravu na apsolutno svemu.

3. Status džankiji
Ovo je tip koji izmenja po 50 statusa dnevno. Imaju status za svaku priliku, svaku misao, svaku akciju koju rade. A ako nemaju onda ni statusi tipa "otišao da jede" "vratio se" "ode da sere" nisu neobični. Imaju patološku potrebu da zauzmu 90% svačijeg home pagea i osećaju se nedovoljno i bezvredno ako ne dobiju bar po 20 lajkova na svaki status.

4. Lajk-eri
Ovo su ljudi koji imaju patološku potrebu lajkovati sve. Ali baš SVE. Počevši od svakog statusa i svake slike svih svojih frendova preko svih komentara na svakom statusu i svakoj slici svih svojih frendova pa do svake stranice koja u gornjem desnom ćošku ima dugme LIKE. Osim lajkova njihov trag na FBu je relativno nepostojan jer, zašto komentarisati nešto kada je već lajkovao. Da se lajkovi mogu lajkovati ovi bi i to lajkovali.

5. Gejmeri
Ovi FB koriste za jedno i osnovno. Igranje Flash igara. Znaju svaku Zynginu igru uzduž i popreko, komuniciraju samo sa ljudima koji iste igraju (radi dogovora o iducoj akciji-transakciji ili čemu već) i konstantno vas spamaju requestovima tipa "aj, tebra, pošalji mi ovo, samo klikneš, to je to, treba mi o glavu". Upozorenje: Ako kliknete jednom, nema nazad. Zaglavili ste jer onda i vi igrate gorepomenutu igru i nemate razlog da ne kliknete opet. Eventualno ih možete ponekada sresti na chatu ali ćete brzo uvideti da je konverzacija jednosmerna jer on sa vama nema o čemu da razgovara ako mu nećete prihvatiti request.

6. Esejci
Ovi ljudi imaju nepojmljiv nagon da kucaju. I kucaju i kucaju i kucaju dok jednim komentarom ne obore servere fejsbuka. Ovo su ljudi koji su u stanju prekucati Rat i Mir u roku od 13 sekundi i objaviti to kao komentar. Ako nemaju šta da komentarišu onda pišu PP nekome. U vidu podužeg referata o svim dnevnim, nedeljnim i mesečnim aktivnostima. Lako ih je prepoznati jer su jedini čiji komentari uvek, ali UVEK imaju opciju "Prikaži još".

7. Fotografi
Ove prepoznajete na prvi pogled. Ovo su ljudi koji na svom profilu imaju po 40 albuma fotografija i preko 5000 fotografija po albumima. Oni su tagovani u samo 7324 fotografije. Ovi slikaju i postuju na FB ali baš sve. Počevši od večernjeg izlaska do svog govneta jutro nakon.

8. Mejleri
Ovo su ljudi koji su preozbiljni za FB i ne kontaju poentu svega toga. Otvorili su FB samo iz razloga da mogu da šalju e-mailove (tj PPove) ljudima koje poznaju i prvih mesec dana ih drži gorepomenuto ubeđenje, nakon toga se polako asimiliraju u neku od već pomenutih grupa.

Srbi imaju premnogo izuzetno glupih reči i fraza. Ne znam da li je od osiromašenog uranijuma, specifične kombinacije turskih gena sa našim, ili nas je jednostavno Perun napravio od ovce, al ih ima retardiranih, pa da ga jebeš. I jedini način da se za vreme jednog životnog veka podigne nivo neidiotluka zahteva mnogo vremena, strpljenja, ulaganja i još više gasa i šibica. #nonazi.

Jesen je došla u moj kraj, jebiga. Ptice se cimaju na jug, lisni tepih je prekrio blatnjavu kaldrmu, dok se nebeski vitraž boji olovnim oblacima spremnim da mi skecaju dan. Enter: Đomla. E, sad, Đomla nije običan Đomla, kakvog zamislite kad kažete Đomla. Ne, nije ni Mladen, sin zemlje, domaćin čovek sa dobroćudnim osmehom i punim srcem, koji je počeo da ćelavi još za vreme rudarskog fakulteta i čije bi barem jedno dete MORALO da bude nazvano Džiodud.

Đomla je kul lik. Za sebe, naravno. Prešao je sve živo na svetu što je ikada moglo da bude zanimljivo. Ložio se na hentai, a onda na masne gotičarke, a onda na oba. Ložio se na samuraje, pa na vikinge, kaže za sebe da ume voleti, al su cure kurve, pa ne kapiraju kad im recituješ Balaša i veruje da društvo voli hronično dosadne fejs-komičare sa gorim forama od Ivana Ivanovića. Nosi majice sa V izrezom do pupka, da se vide izdepilirane grudi. Mnogi kažu da je Đomla čudan lik. Ti ljudi su u pravu.
On ne vidi šta je loše u tome da se devojci priđe rečima „Mala, imaš dobre dojkare“, on veruje da je JAKO smešno kad lik padne i kad Šojić traži 5 jajcadi.

No, Đomla prilazi, masna mu kosa leprša na vetru a Humel mu jakna prži zenice koliko odbija Sunčeve zrake KAKO TI USPEVA JEBOTE, NEMA SUNCA, EJ, KAKO MOŽEŠ DA SIJAŠ KO DA TE MUVA ONAJ LIK IZ LAJANJA NA ZVEZDE, PA OVO NIJE HUMANO, ČOVEČE. Đomla prilazi, prešabanska koreografija pozdrava sa određenim likom, koska i zagrljaj sa drugim, okreće svoju bubuljičavu facu ka mojoj malenkosti: „Baki, imaš žvaku?“. Baki. BAKI. BA-KI. Ne, srce, nazovi me kakvim god poganim imenom hoćeš, šoraj mi po familiji od askurđela na ovamo, ali me poštedi svoje zamišljene kuloće. Onog trena kad smo ti i ja tom nivou da mi se možeš obratiti sa "baki", zvanično prestajem da cenim sebe kao živo biće.

Ako je uopšte i bio lud - u šta pomalo sumnjam - bio je lud otkad ga pamtim. Ne znam šta je tačno uzelo danak razumu, služba ili pak sam život, no u svakom slučaju Braca je prilično mlad završio kao penzionisani policajac. Nikada nisam mogao da ga zamislim u uniformi, iz prostog razloga što je, onako dugačak, delovao krajnje smotano i bio vrlo dobrodušan; takav čovek jednostavno nije bio u stanju da bilo kome naudi. Ljudi su ga, s obzirom na to da je bio "lud" doživljavali kao jurodivu budalu i mahom izbegavali. Deci je njegova pojava pričinjavala neobičnu radost, jer su mogla da ga ispituju i zajebavaju do mile volje, uživajući u njegovim iščašenim odgovorima. Bilo kako bilo, s obzirom na to da je živeo sam i mimo sveta, Braca je imao vremena na pretek za svoje neobične hobije i sitne obesti. Neretko se mogao videti kako pred trafikom, sedeći na travi sa drugim klošarima sličnim njemu, ispija pivo i dresira dvatri guščeta ili morke koji su večito išli za njim. Nisam siguran šta je tačno pokušavao da ih nauči, no sećam se da su ga sledile u stopu, jedna za drugom, kao nekakva groteskna, minijaturna jedinica.

Ali bivalo je i drugih stvari. Noću, pri povratku kući, ljudi bi ga zaticali gde sa dve grane, po jednoj u svakoj ruci, stoji i odmenjuje stablo koje se osušilo ili slomilo, i čiji je nedostatak remetio sklad drvoreda. Postoji u tome čak nešto simbolično. No daleko čuvenije od svega bile su njegove provale, jer Braca bi, u povremenim naletima nadahnuća, umeo da provali u radnju i napravi nekakav ispad koji bi se danima posle prepričavao. Inače uvek pristojno odeven, u sakou i košulji, jednom je prilikom provalio u robnu kuću kako bi uzeo plastični češalj i, pošto se očešljao, kako bi delovao što lepše, legao na prugu da ga pregazi voz. Ljudi su ga relativno lako odgovorili od ludosti. Drugi put ispala je sveopšta frka, jer je iz radnje pokupio nekakvu socijalnu salamu kojoj je rok trajanja istekao pre dva meseca a vlasnik je, ne znajući ko je u pitanju, osedeo pri pomisli da bi se neko mogao otrovati. Braca ju je ubacio kod sebe u frižider i jednostavno zaboravio na nju.

No - najupečatljiviji dogadjaj koji pamtim zbio se dok sam čekao bus za školu - spustila se rampa i saobraćaj je čekao da voz udje u stanicu, tridesetak metara udaljenu. Sa druge strane pruge čekala je starica na biciklu; naidje Braca, vide spuštenu rampu i, sa izrazom podsmešljive nadmoći koji imaju ljudi koji vole da podjebavaju (a koji njemu nije bio stran), ozareno dobaci - He he, sad će voz da stane i pusti ženu da prodje. Kakva suluda ideja. Tridesetak ljudi koji su čekali bus na stanici jedva da su i obratili pažnju na budalu; no zaista, nakon desetak sekundi, naidje voz i zakoči pred rampom kako bi žena mogla da nastavi put. Zbunjena i u čudu, ova nekako pregura bicikl preko šina i voz nastavi put stanice koja je ležala tik malo niže. Automobili su za to vreme uredno čekali. Gomila se osvrte i pogleda Bracu, bez reči, no ovaj je delovao dalek i odsutan, kao da se ništa naročito nije dogodilo.

Duga i dosadna definicija zadovoljava dva uslova. Prvi je da je duga. To znači da u njoj ima puno teksta, ali ne samo to: ona je i fizički duga, i to po vertikali. Da bi definicija spadala u ovu kategoriju njena vertikalna dužina mora biti veća od horizontalne. Tj. mora biti viša nego što je šira. A to znači da udaljenost od njene najgornje tačke do najdonje tačke mora biti veća od udaljenosti od njene najljevlje tačke do njene najdesnije tačke. Dakle ta definicija ima oblik uspravno postavljenog pravougaonika. Uzgred budi rečeno pravougaonik je četvorougao kome su svi uglovi pravi, tj. imaju tačno 90 stepeni, odnosno 1/2 * pi radiana, ili tačno sto gradi. E sad, definicija nije duga samo u prostornom smislu, nego i vremenski, njeno čitanje iziskuje utrošak relativno dugog vremenskog intervala. A kao što znamo vrijeme je novac. Dakle, takve definicije su štetne po vaš budžet. A takođe, znamo i to da su ljudi lijeni. A pošto su lijeni, mrzi ih da se posvete bilo kojoj aktivnosti koja iziskuje mnogo vremena. To je vjerovatno zbog toga što imaju kratko trajanje pažnje. Dakle njihova pažnja obično skače sa jedne stvari na drugu, koja im se već u tom trenutku učini zanimljivijom, ili ako hoćemo da se izrazimo kroz internacionalizam, interesantnijom. Ako niste znali, za samo pet minuta čitanja neke duge i dosadne definicije (a i bilo koje druge definicije ( a uostalom i za pet minuta bilo kakve aktivnosti )) svjetski rekorder može da pretrči preko dva kilometra! A to je čak preko 6561 stope! Inače, ako niste znali broj 6561 = 3 na osmu. Dakle osmi korijen iz 6561 je 3! E sad, ta definicija, da bi se mogla zvati dugom i dosadnom definicijom, mora, jelte, biti i dosadna. Nije svaka duga definicija dosadna. Naprotiv, ima i zanimljivih dugih definicija. Po nekim autorima, takve definicije, dakle, zanimljive i duge, su pravi rariteti. Neki se ne slažu, i misle da su duge definicije čak uglavnom zanimljivije od kratkih. Eto vidite, sto ljudi sto ćudi, sto mišljenja. Elem, dakle, moraju da budu dosadne. Što bi braća Englezi rekli BOOOOOORRRRING! Ili, u našem slikovitom slengu: "Brate, te definicije SMMMAAAAAARRRRRRAAAAAAAAAJUUUUUUU!"
E u čemu se dakle sastoji njihova dosadnost, iliti smornost? To je dosta ozbiljno pitanje i ne bi si smjeli dopustiti da ga olako rješimo. Ima tu dosta elemenata dosadnosti, a neki od njih se i donekle međusobno preklapaju. Kao prvo (a prvo uvijek dolazi prije drugog), u takvim definicijama se često određeni elementi, misli ili teze nabrajaju, npr. koriste se izrazi poput: "Kao prvo, kao drugo, kao treće, itd." To kod čitaoca osim dosade izaziva i nadrkanost, jer ih to nabrajanje podsjeća na čitanje bukvice, i oni mogu empatično da saosjećaju autorovu nadrkanost dok je tu definiciju pisao. Ali oni su rijetki, većina ljudi te definicije ni ne pročita. Kao drugo, u tim definicijama, jedne te iste misli se često ponavljaju, drugim riječima, na razne načine, itd. Dakle, uprkos velikoj količini teksta, takve definicije sadrže malo informacija. Drugim riječima, autor mnogo priča (tj. u ovom slučaju piše, a malo kaže - u tome donekle podsjeća na političare, diplomate i demagoge). Kao treće duga i dosadna definicija dosadna je samo čitaocima, ali ne i autoru. On je drži za krajnje zanimljivu, a pošto ima veliki ego on smatra da su njegovi kriterijumi zanimljivosti univerzalni, te da će i ostali tu definiciju da smatraju zanimljivom, uprkos činjenici da se često puta u prošlosti desilo da su mu čitaoci za neke od njegovih ranijih definicija rekli da su dosadne. Kao četvrto, u tim definicijama se ponekad skreće sa glavne teme, pa autor ode u ozbiljan offtopic. Za neupućene, offtopic je termin koji se koristi na internet forumima za postove koji su skrenuli sa teme. Eto vidite vi koliko anglicizama ima u našem jeziku. Ako ovako nastavi uskoro ćemo svi pričati engleski ili bar neki srpsko-engleski koji će biti gori i od srpskog i od engleskog. To će biti neka mućkalica, ali ne Leskovačka. Kad već spomenu LEskovačku mućkalicu, nešto sam ogladnio, a nemate pojma kakve sam ćevape juče jeo. Boli glava, znači, vrh! I to veliku porciju sa još jednom dodatnom lepinjom. Ali ipak sam se malo preždero, što jes, jes. Ne valja toliko jesti, udeblja se čovjek, a može i šećer da dobije, ili srce da mu strada. Kad smo već kod tih boleština, jedan moj drugar iduće sedmice operiše krajnike. To i ne bi bio toliki problem da me o tome ne smara već zadnje dvije sedmice. Ali i bodu ga penicilinom brate previše. Što jes, jes. Mene da su toliko boli ne bi imao na čemu sjediti, a i postao bi otporan na antibiotike, pa bi me onda svaka gnojna angina satrala. Onda bi se i ja morao operisati. Eto vidite, možda baš zato on mora da se operiše jer je od silnih antibiotika koje je primao, oslabio mu je imunološki sistem, i sad fata svaki virus i dobija upale krajnika. No dobro, da se vratim ja dugim i dosadnim definicijama. Kao peto, pošto su te definicije mnogo duge, do kraja pisanja definicije autori često zaborave šta su napisali na početku definicije, pa onda to ponovo pišu, često čak i istim riječima. Kao šesto, (a šesto uvijek dolazi prije sedmog), u takvim definicijama se često određeni elementi, misli ili teze nabrajaju, npr. koriste se izrazi poput: "Kao prvo, kao drugo, kao treće, itd." To kod čitaoca osim dosade izaziva i nadrkanost, jer ih to nabrajanje podsjeća na čitanje bukvice, i oni mogu empatično da saosjećaju autorovu nadrkanost dok je tu definiciju pisao. Ali oni su rijetki, većina ljudi te definicije ni ne pročita. Kao sedmo, i autor definicije često na kraju bude zbunjen i izgubljen i prestane pisati u pola misli, pa i uprkos njihovoj ogromnoj dužini te definicije često ostaju nedorečene. Nederočenost je zeznuta stvar i frustrira čitaoce koji tada kažu:" Jebem li ti mamu, šta si toliko pisao, kad ne znaš šta..." Ma ne znam ni ja.

1.Inteligentni: To su učenici/studenti kojima je logika jača strana. Vole da uče kroz razmišljanje ,upoređivanje, povezivanje, analiziranje... Ne vole teorijske predmete, jer se oni uče napamet („bubaju”),a i u njima se trude da uče na svoj način. Budući da njima dobro idu predmeti sa kojima se ostali muče (matematika i fizika) u odeljenju važe za pametne. Dobri su i u hemiji, ali manje je vole pošto je za nju neophodno i učiti napamet teoriju. Ostali im često traže pomoć i objašnjavanje.U odeljenju ih najčešće ima nekoliko. Profesori uglavnom vide njihov talenat i cene ga.

2.Vredni: To su učenici/studenti koji su spremni da se trude, imaju volju da čitaju gradivo dok ga ne zapamte. Oni su najčešći tip uspešnih učenika/studenata. Nemaju neku specijalnu sposobnost, samo su radni i ambiciozni, njima se ostali obraćaju kada je potrebno ukratko prepričati neku lekciju, javiti se da profesor ne pita nespremne i sl. Pošto su marljivi,najčešće uče konstantno, a ne samo pred neki test, ispit ili odgovaranje. Dobro im idu teorijski predmeti (istorija,biologija,geografija...) i jezici. Profesori ih cene,ali manje nego prve.

3.Preko veze: Ovo su učenici/studenti čiji roditelji lično poznaju veći deo profesorskog kolektiva, ili nekog uticajnog odatle (npr.direktora). Da ne bude zabune,oni nisu nužno lenji,glupi i sl, ali realno je da će dobiti visoku ocenu bez obzira da li su je zaslužili. S obzirom da je jedan deo njih nesposoban za život jer su im roditelji sve dali na tacni, neki od njih nakon završene škole/fakulteta izvuku deblji kraj u daljem školovanju i životu.

4.Srećni: Oni nemaju jako izraženo ništa od prethodnog (što ne znači da nemaju ništa), ali se okolnosti često tako nameste da dobro prođu. Npr.kad ne nauče profesor ih ne pita (a trebalo je), nauče mali procenat potrebnog gradiva i baš to bude na testu ili odgovaranju, dobiju visoku ocenu jer je profesor dobro raspoložen, čuju odgovor od nekog drugog, ne urade domaći i to ne bude pregledano... Oni nisu tako česti,ali većina odeljenja ima najmanje 1-2 ovakva.

5.Snalažljivi: Samo ime sve kaže, oni se nekako uvek snađu.Bilo da prepišu od nekoga na testu tako da ne budu primećeni, naprave kvalitetne puškice i pametno ih sakriju, sažmu 10 strana domaćeg na 5 i to prepišu za mali odmor, čitaju iz knjige ili sveske dok odgovaraju tako da profesor to ne vidi, nađu nekoga ko želi i može da im pomogne u razumevanju gradiva ili pisanju domaćeg,suptilno se našale sa profesorom da ga odobrovolje i dopadnu mu se... Oni su zapravo inteligentni kao i prvi tip, ali se mnogo manje trude i svoj intelekt drugačije koriste.Najbolje prolaze u životu.

6.Kampanjci: Oni se trude samo pred neki test, ispit ili odgovaranje. Mogu imati više prethodnih karakteristika ili manje,ali generalno najgore im idu fizika i matematika jer su to predmeti kod kojih kampanjsko učenje najslabije funkcioniše (izuzev ako nisu talentovani). Relativno su česti. Ukoliko je škola/fakulet na koji idu zahtevan, kada se približi ocenjivanje neretko ovakav stil učenja dovodi do celodnevnog sedenja nad knjigom, neprospavanih noći, stresa, besa...

7.Zainteresovani: Iako su vrlo retki, ima takvih koje nauka jednostavno zanima, vole da uče i stiču nova znanja, krasi ih radoznalost.

8.Mito: To su oni čiji imućni roditelji materijalnim sretstvima žele da im obezbede diplomu i visoke ocene. Zbog ubrzanog načina života i postojanja interneta (mogućnosti da se inforamacije publikuju), ovaj tip je danas mnogo ređi nego nekada kada su ovakvi bili vukovci, studenti sa najvišim ocenama na fakultetu i sl.

9.Kombinacija: Uspešni mogu biti i oni koji nemaju ništa od ovog u jakom intenzitetu,nego više toga po malo.Ako neko ima sve ovo izraženo zajedno,to je svetsko čudo!