Konstruktivnija verzija onog ''ja mu dam prst, on 'oće celu šaku'', kad neko pretera u svojoj pohlepi i preterivanju, naravno korišćenja tuđih dobara, koja su naravno slađa od tvojih ličnih, i onda dok ti to skontaš, zajeb'o te taj već odavno ..
Šta je ćale? Štas' besan, ko leptir na sijalicu ? Aj vamo da popijemo po špricer!
Mani me špricera i svega, dao sam prošle nedelje Rajku dole u selo kazan da ispeče onu njegovu lozu, i odem jutros kod deda Štifle da vidim 'oće da proda onu frezu njegovu, kad Paja kakilo pored pustio Krajišnike, uteram mu s' dupeta, i peku rakiju na naš kazan!
ja odem do Rajka, 'di je moj kazan leb mu jebem, on kaže tu je, sam' ga je ostavio kod Paje, kao treb'o mu na dan, ovaj će ga pojesti, jebala ga Drina njegova!!
Ne vredi, pustiš seljaka u wc, on ti pojede sapun!! Od sad ima da držim kazan u predsoblju!!Paz' da nećeš ćale, i ovako ti keva ne da više da pečeš rakiju,od kad ste ti i teča onomad pijani prosuli po' bureta komine u dvorište, smrdelo je do svetog Nikole, pa mi prodaješ muda za bubrege kako nemaš vremena, i bolj' što se kazan šeta po selu!!
Štas' kaz'o derane ? Pa ti već misliš da si jači od mene? Aj beži u štalu, da ti ne bi gurno ovu flašu poprečke usta!!
Recept za tortu margarinušu:
Ispeći koru sa orajima da bude što deblja,istopiti 6 pakovanja margarina
pa dodati jednu glavu šećera,preliti koru sa margarin filom,ukrasiti
šlagom od belanaca i jesti.Prijatno
Zakonom zabraniti pravljenje istih,i sprečiti skrnavljenje tako
svetog slatkiša,kao što je torta.Seoska slava.Ponudi nas jedna fina gospodja od teta Milankinog muža jetrva,
e pa od jetrve teta Milanke šurnjaja ili sestra od Milankinog stica,ili jebem li ga koja je,uglavnom ta fina vremešna gospodja nam uz kafu iseče i po parče
torte,taman se obradovah,mislim se sad će da padne neka Švarcvald,Reforma
ili Kinder nadrkana torta,kad ne lezi vraže na cvetnoj tacni iznesoše tortu,koja ne obećava mnogo...
Šta je tu je mislim se torta ko torta,od jednog parčeta neće mi biti ništa.
Prvi zalogaj i eksplozija nezadovoljstva i neukusa se lagano širila mojom
usnom dupljom.
Jedenje torte margarinuše ima efekat kao jedenje šest žumanaca od kuvanih jaja odjednom,suvo ti u ustima,muljaš zalogaj po zalogaj ne mozeš da dišeš od suvoće u ustima,svaki progutan zalogaj moraš da zaliješ vodom da se ne bi udavio.Kora debela 25 cm-a puna oraja još je domacica stavila i koje zrno suvog groždja,da poboljša ukus.
Jedem ja tortu,jede ona mene,agonija je trajala podosta vremena,sreca sto je
bokal vode bio ispred mene.Junačka je borba to bila.
Iz kurtoazije prema domaćici pojedoh celo parče,jedva.Sledeci put se pravim na dijabetičara.
Završio si faks. Sada si akademski građanin, ovo je novi početak za tebe, počinje novi život.
Lagano uviđaš kako te svi gledaju sa nekom dozom poštovanja i prezira u istom trenutku. U početku počinješ da zanemaruješ takve ljude, kada ih sretneš na ulici samo ih pozdraviš, iskezečiš se akademski taman toliko da nije prostački i nastaviš dalje. Kada ti u radnji vraćaju kusur obavezno pokušavaju da te zajebu ako ih provališ onda je to štos, kao žele da vide da l' paziš na sve, da li su te istrenirali na faksu za život, i te fore... Ulicom kada šetaš svi te zovu doktore, profesore, menadžeru, direktore, inžinjeru... sprdaju se sa tobom, svi znaju da se zoveš MIlan, Dušan, Ranko, Marko... al' nekako im je drago da te zezaju jer si drugačiji od drugih. Odeš do biroa a tamo haos. Shvataš poentu narodne izreke: "Uči sine školu da sutra ne bi radio." Sada to razumeš, već dve godine čekaš posao i gledaš kako ovi sa privatnog fakulteta odmah dobijaju državne poslove u javnim preduzećima ili državnim institucijama. Počinješ da pucaš, pa tako s vremena na vreme i ti tu diplomu gledaš sa prezirom. Roditelji pizde što nisi našao posao, baba čeka praunuka pa da umre, stric kaže da je na njivi budućnost, cura te tera da idete na stan a ti? Tebe niko ništa nije pitao, sve je nakako protiv tebe, haotično, premlad si da uradiš nešto a prestar da promeniš sve oko sebe.
Polako počinješ da piješ, trgneš tako s vremena na vreme koje pivo ispred radnje kad kreneš po hleb ili uzmeš unuče za poneti. To unuče kreće lagano da raste, pa posle par meseci na tvom stolu je neizbežan rekvizit flaša od litre, obložena pur penom, koja je prefarbana bojom drveta sa slikom Svetog Nikole. Lakše ti je kad piješ i psuješ Boga.
A godine lete. Na svom licu pronalaziš potvrdu i pečat vremena, al’ šta da radiš, život ide dalje a ti moraš nekako s njim. Cura te je već odavno ostavila, udala se za nekog žandarma i konačno otišla na stan. Sva sreća pa ti je baba umrla pre njenog odlaska, ko zna koja bi frka bila da se to nije desilo, neka joj je laka crna zemlja. Tvoji su se već pomirili sa činjenicom da ćeš do kraja njihovog a verovatno i svog života ostati u porodičnoj kući, i u svom rodnom mestu. Jednom, eventualno dva puta nedeljno odeš do biblioteke i šah kluba, voliš da dereš penzose u šahu, nekada odigraš belu u pare i popiješ vinjak uz kafu.
Prošlo je dvadeset godina, promenio si dioprtiju, imaš problema sa prostatom, pluća te bole od suvog duvana a ni jetra nije u najboljem stanju. Radiš u nekoj firmici kao običan radnik za 250 jura mesečno, svi te zovu Duško, Rajli, Maki... neki ljudi se čude kada im kažeš da si doktor, profesor, menadžer, inžinjer... Skoro je stigao mladi inžinjer na praksu, svi ga podjebavaju i zovu direktore, i ti to radiš, sada shvataš da ti to ulepšava dan, kada jebeš onog iznad sebe a on ne zna šta da radi već se samo akademski kezeči. Znaš da u penziju nećeš otići i da ćeš ostati mudri samac do kraja života, sve ti je jasno, godine učenja i mučenja su prošle kraj tebe al’ vredelo je i za to živeti. Sada imaš nešto para da vikendom odeš s kolegama u zezanje, zimi ili leti u banju. Konačno se dobro osećaš, jedino što ti smeta je to, što i dalje živiš s matorcima.
Turc. sudija.
Ostatak iz doba vladavine Turaka na ovim prostorima, pravi multipraktik. Osoba koja istovremeno i tuži i sudi. Garant efikasnog sudstva i brzog rešavanja predmeta.
- Otvaram ovo ročište. Predsedavajući sudija, J. Mitić, to jest ja, u slučaju protiv Petra Medića. Tužilac, J. Mitić, to jest ja.
- Čekajte, pa kako sad to, dve funkcije?! Nije li to sukob interesa?
- Ovako, dobili smo kritiku od EU da nam je sudstvo sporo i neefikasno, te stoga smo morali da preduzmemo mere da to popravimo. Ovo je jedna od njih. Uz to, postižemo i značajne uštede jer ne plaćamo dva čoveka. Što se drugog pitanja tiče, ja kao predsedavajući sudija na prigovor tužioca donosim odluku da ovde nema sukoba interesa jer je sve u skladu sa zakonom i uredbama vlade Republike Srbije. Pa, da počnemo.
- Aha. Pa ovako... Od dokaza imam...
- Odbacuju se svi dokazi izneti od strane optuženog kao neverodostojni na veštačenje glavnog forenzičara, to jest mene.
- Uh... Da skratimo. Koliko će sve ovo da me košta?
- Vidi, ako insistiraš na sudskom procesu, tu ima puno papirologije i peripetija te će biti skuplje. E sad, ako se dogovorimo k'o ljudi, ja odbacim predmet pa to rešimo van suda, može biti i brže i jeftinije. Izbegavamo poreze i takse. Naravno, ako rešiš posle da me zavrneš, kontaktiraću glavnog tužioca...
- ... to jest Vas...
- ... tako je, vi'š kako brzo kapiraš... a on će glavnog inspektora, to jest mog sina, i onda može svašta da ispadne.
- Uh, al' ste efikasni, odmah sve rešismo dogovorom.
- Hehehe, ne zovu me džaba Sudija Dred.
Najčešće umeju da ispadnu i najgore namere u isto vreme. Obično znak da ste dotakli dno, ili makar izazvali blagu sumnju u vaš budući uspešan život od strane radoznalog prijatelja, roda rođenog ili komšinice koji, kao i svako drugi ko zna kako se zovete ima svako pravo da vam se meša u sve sfere života. Ipak vam je on komšija, srpski komšija, zna se šta to znači.
-E, ćao. Kako si?
-Hehe, evo, hihi, dobro sam, draga, hihi, nego, hihi, baš mi je drago što si došla kod nas.
-Reko' aj' da se iscimam, pošto ti je tooooliko značilo da dođem... Tu ste samo vas dvoje?
-Jao, hihi, pa, hm, jao, hehe, znaš, doveo je i Marko jednog, hihi, prijatelja, mislili smo da nam sutra vas dvoje pravite društvo, znaš ono, ručkić, kolačići, i to, i moj mukica se složio, ipak je sutra Dan Zaljubljenih, a šta kažeš?
-E, idem ja kući.
-MOLIM?
-Idem ja kući.
-PA JA TO IZ NAJBOLJE NAMERE, HTELA SAM DA TI POMOGNEM DA NAĐEŠ SVOG KONJA NA BELOM PRINCU!
-Naravno, naravno, i to nema nikakve veze sa činjenicom da je popust pedeset posto ako didu zajedno dva zaljubljena para.
-Kako možeš tako nešto da pomisliš?
-Ajde, bre, mala, kako se zoveš, pusti njih, lepo se najedemo, ja sam zato i pristao.
-E, ja slavim Svetog Trifuna, pa ti navrati na klopu kod mene, a? namig
______________________________________________________________________
-Sine, ja ti iz najbolje namere kažem dustaneš od tog kompa, sada kada si doktorirao, šest meseci kasnije nego što sam ti zacrtala, inače, uzmeš da se zaposliš, kreneš da zarađuješ i da mi podariš tri unučeta, jednu devojčicu i dva dečaka blizanca, i da kreneš da ideš na one Milevine prijeme gde dolazi njena ćerka Ana-Marija Ikodinović-Anđelković Venclović što završava francuski.
-Biće.
Često se dešava da roditelji svoju decu porede sa drugom decom i to najčešće u slučajevima kada misle da njihva deca nisu dovoljno uspešna.
Žene porede svoje muževe sa muževima svojih drugarica.
Sva ta poređenja navodno imaju cilj da osobu koja se poredi navedu ili motivišu da bude bolja poput one sa kojom se poredi. Kad osoba sa kojom se poredi napravi neku glupost roditelji, a i žene zaboravljaju na poređenje.
Mama dobio sam trojku.
A šta je Dragan dobio?
Peticu
Kako ti nisi mogao dobiti peticu, vidiš kako je Dragan uspešan. Ugledaj se malo na njega.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Mama dobio sam ukor.
Molim? Kako to sunce li ti tvoje balavo!
I Dragan je.
Šta Dragan, nemoj da mi se tu porediš sa njim znaš!----------------------------------------------------------------------------------------------------
Dragi danas nam je godišnjica.
Jao draga skroz sam zaboravio. Toliko obaveza i problema da mi nije ni na kraj pameti.
Neka, tako mi i treba. Dok smo se zabavljali bio si pažljiv. Kupovao mi cveće i kad ne treba, kad sam očekivala da ćeš me voditi na ćevape. Zvao me svakih pola sata, išao na živce, a sada mi se javiš samo da ti vidim na teletekstu šta je uradio neki tim iz treće arapske lige. Marš đubre jedno. Kako sve moje drugarice imaju normalne muževe. Eno Jovanka, onaj njen Petar je zlato. Svaki dan joj nešto kupuje, izvodi je na večere. Ugledaj se malo na njega.
----------------------------------------------------------------------------------------------------Draga kupio sam ti zlatnu ogrlicu.
Srećo otkud ti pare za to. Ne mogu da verujem.
Pa pitao sam Petra otkud njemu pare za sve to pošto prodaje jaja na pijaci i reče mi da je prodao neke stvari iz kuće, burmu i tako to.Šta si ti prodao nesrećo?!
Pa burmu i auto. Sad imamo i za večeru.
Marš.
Šta je sad, pa tako je i Petar.
Jebo te Petar.
Ljudi pored kojih svakodnevno prolazimo.
Oni su samo deo naše svakodnevnice, deo rutine.
Većina na njih ni ne gleda kao na živa bića, već kao na otpadak društva, deo sumornog predela grada ili autobusa.
Danas sam imala dosta čudan susret sa jednim prosjakom. Nikad se zapravo nisam čudnije osećala pričajući sa nepoznatim prolaznikom (a sretala sam apsolutno svakakve ljude).
Sedim sa drugaricama na klupi i glasno se smejemo pošto provaljujemo da nas sve tri Hram Svetog Save asocira na apokalipsu, tj. da imamo trip da će nešto da se desi kad tu sedimo.
U svoj toj čudnoj atmosferi, prolazi prosjak pored nas, zastaje i kreće da imitira naš smeh.
Starac, potpuno povijen i prljav, deluje kao da je izgubio svaku trunku razuma.
Krećem da pričam sa njim, čisto da bih ga oterala. Pričamo o toplom danu, on nas propituje. Slučajno krenemo da pričamo o muzici.
U tom trenutku čovek sasvim promeni ponašanje i kreće sasvim normalno sa nama da priča o bendovima.
Ja:"Vi ste bili muzičar?"
On."Bilo sam...Bubnjeve sam svirao i pevao sam."
Kreće da peva neke tipične srpske pesme i glas mu uopšte ne zvuči loše.
U tom trenutku shvatila sam da ljudima tako malo treba da se srozaju u govna.
Jednog trenutka si razuman, drugog trenutka te niko ne smatra razumnim.
Okreneš se oko sebe i vidiš da svi prosjaci drže neki instrument i da utehu nalaze u muzici...Ili žive svirajući.
I taj čovek je verovatno bio neko i nešto. Možda je napravio gomilu grešaka ili se tako zadesilo, ali činjenica je da se pojavila iskrica u njemu kada je o muzici pričao, svestan je i zna.
Zapitala sam se samo kakav je osećaj, biti razuman, a biti bačen u takvo beznađe.
Da, film kao paket informacija i lek, jer oni ne znaju gde je Srbija. Glupi su k`o kurac. A oni malobrojni koji ipak znaju tu istinu vrednu poput Svetog Grala ne veruju da tamo ima struje i interneta. Oni su totalni idioti ... jer suštinski je važno znati gde je to mesto, kao što je važno pokloniti se činjenici da se tamo Moravac igra na trofaznu struju. Ej, trofaznu! Ko ovo ne zna osuđen je na večiti i nadrealni dalijevski odraz prazne lobanje i zgrčene facijalne muskulature u trenutku samospoznaje sopstvene praznine.
Za vremenske putnike na delu geografske slagalice čiji se oblik ameboidno menja svakih par deceneja ostaće večita i mučna misterija kako to ONI ne uspevaju da u taj svoj jedan neuron konačno uteraju te naše koordinate i napokon nas učine različitim od Mesopotamije a samim tim i beskrajno srećnim. Zadovoljstvu kraja ne bi bilo kada bi nam barem njih stotinak miliona sa razumevanjem udelilo taj čudesni, ali precizno usmereni, cajper na globusu ili geografskoj karti.
Izgleda da se to neće desiti na večitu žalost stanovnika balkanske sante leda. Nikada se nije ni moglo desiti jer isprva ni oni sami nisu znali gde se tačno nalaze u trenutku kada su pokvasili prljave gaće vodom s`one strane Atlantika. Od tada, vreme je postalo skuplje od novca a avanturisanju nije bilo kraja. Bazalo se i tumaralo. Nasumično i sporadično metastaziralo. Krajnje čudnim talentom za kolateralne aktivnosti istrebljivao se narod pod opštim, i što je najtužnije potpuno pogrešnim, imenom. Snagom i upornošću termita prešlo se na glodanje svega što stoji na, ili spava u, Zemlji. Sve je moralo biti pretvoreno u zelenu novčanicu, čelik i beton. A tada, upalili su svetlo koje je obasjalo Svet. Prvi koji su se užasnuli svog odraza na tom svetlu su naravno bile baš te autohtone lučonoše, ali to ih nije obeshrabrilo niti zbunilo. Ne da su nastavili dalje, već su i pojačali tempo. I dok su oni pojačavali tempo bez imalo bola u kurcu za pitanje tajanstvene lokacije Serbosopotamije ...
... balkanski jahači ameboidnih državica takođe nisu osećali bol u kurcu za otvorene kaverne Doka Holideja, bostonsku čajanku, građansko-bratoubilački rat, raspevana crno-bela polja pamuka ili nešto poput pitanja da li Bik stoji, sedi ili je počeo da visi. Teško da je išta od toga čak i zavirilo ispod šajkače. Naravno, ovo ne znači da je ispod šajkače bilo baš sve ravno. Pitanja kao što su: može li Sultan da jebe, ima li šta da jebe, kada će da jebe, i ono najvažnije KOGA će bre da jebe su bila od životne važnosti i prioriteta. Pa kome je onda moglo da bude važno pitanje tamo nekih ajduka koji i posle Mitrovdana ugrožavaju Poni Ekspres i time krše pravila sezonskog pljačkanja.
Izgleda da se iskreno i opravdano nisu poznavali. Svako sa svojim brigama i u svom vilajetu.
Kao i uvek, kroz vreme se putovalo dalje. I to spontano.
Nisu saznali gde je Mesoposerbija, ali su nastavili da cepaju svemirska prostranstva, prevrću zemljinu utrobu, slažu gene u genome kao lego kocke, troše svetske zalihe zelene boje, izmišljaju novo božanstvo, veru, naciju i dekadenciju. Konačno, snimili su audio-video zapise svojih, ponekad jadno teških a ponekad komično lagodnih, života. Spakovalli su te zapise u prigodne kapsule i ponudili ih kao lek. Konzumiralo se na veliko bez razmišljanja o posledicama. Zapis se naime raspakivao u mozgovima konzumenata i pre ili kasnije sukobljavao sa dinosaurskim stereotipima. Neosporno, obostrana greška.
Konzumentima nije baš jasno zbog čega su uzimali kapsule i sada se trude se da ih izbace iz sebe ili da nekako prebrišu zapise. Bezuspešno. Postale su deo koda. Proizvođačima kapsula takođe nije stalo da pomognu konzumentima jer ni oni nisu sigurni gde su ih sve distribuirali i ko ih je sve progutao. Jednostavno, teško pamte oblike ameboidnih teritorija, a na kraju i zabole ih kurac da se lome oko toga.
Drevna amazonska plemena još uvek, i to uspešno, izbegavaju kontakte sa modernim čovekom. Žive po pravilima starim ... pa jebeš li ga koliko, ali veoma starim. Premeštaju se i žive u uznemiravajućem strahu da će ih jednog dana pronaći i preseći im cev kojom su do sada putovali kroz vreme. Kažu, biće to kraj sreće, sveta i vremena. Da, kada oni saznaju da neko ne zna gde se nalazi njihov svet oni su srećni, a za tog nekog kažu da je vrlo mudar čovek. Valjda zbog toga što kada želiš da nekog nađeš ti to stvarno i uradiš i to bez velikih teškoća.
Keva svih nauka. Kakva matematika, kakva istorija, filozofija je majka, otac, strina, ujak, brat, sestra apsolutno svih nauka...
Matematika - Visoka filozofija. Proces dokazivanja da je 1=1 na najneshvatljivije i najkomplikovanije moguce nacine.
Fizika - Sestra filozofije; Toliko stvari koje nisu potrebne nikome, toliko tvrdjenja na koje u zivotu pomisliti niko nece, a jos pored toga mnogo filozofiraju sa onim nazivima. (Linearno Harmonijski Oscilator - kuglica okacena na lastis)
Hemija - Sokratova filozofija. Stare, nezapisane, nedokazane tvrdnje o nekim hemikalijama koje niko video nije, a kamoli pokusao da napravi u poslednjih 300 godina. Tek su dokazane na papiru, poput nase fudbalske reprezentacije.
Istorija - Filozofija o tome ko je uticao na ishod ogromnih ratova. (preokret prvog srpskog ustanka u srpsku korist bila je neverovatna odbrana petorice srpskih vojnika od 500 turskih... ...i tako je propao prvi srpski ustanak)
Geografija - Prevazilazi zvanje filozofije. Ovo je teska baronija. Pokusava da dokaze postojanje svake planine proucavanjem pomeranja zemljista pre nekoliko milijardi godina, a procesi su trajali milionima godina. (Planina Avala je bila zapravo deo Kilimandzara, pa se milionima godina premestala na sever, stvorivsi Rudnik, Kosmaj i Kopaonik. A onda je na njenom mestu izbila vulkanska kupa)
Muzicko - Filozofija koja se ne bavi vise raspoznavanjem instrumenata, nazalost, nego prepoznavanjem emocija u kompozicijama. (Ovde mozete cuti harmoniju ushicenosti i zanosa njegovog, dok ce kasnije pisati samo za mracne i zalosne instrumente)
Likovno - Ah, steta sto jos nismo radili modernu umetnost (blejis u crni kvadrat 2x2 i otkrijes biografiju umetnika). Inace likovno predstavlja filozofiranje o svakom mogucem detalju sa neke slike, skulpture, koje inace nikad ne bismo primetili, a mnogi ni na casu ne primete. (Ovde vidite kako svetlo izbija iz necije ruke koja se ni ne vidi, ali ona poziva Svetog Mateja ka nebu. Vidite tu jabuku koja implicira da je svetlost iz ruke Bozije, a ovo grozdje na stolu govori da je pored Mateje sedeo Isus)
Biologija - Licno, meni najzanimljivija filozofija. Lako se dokazuje, s obzirom na to kako se ljudi kolju i pustaju Kineze da preuzmu vlast nad ovom planetom. Biologija proucava sve ono sto nece uticati na nas nesto bitno, ali ako se to poremeti, a sanse su 101% da nece, onda sve ode dodjavola. (Srce je impozantan sklop u nasem telu, poput mozga, koje druge zivotinje nemaju. Nase srce ima 4 zaliska, koji propustaju krv, pumpajuci je usput. Ali ako se jedan otkine, onda ce srce eksplodirati...
...Mozak je inace supalj, a sastoji se od sive mase. Medjutim, kora velikog mozga kontrolise sve funkcije naseg tela, sem nekih perifernih koje kontrolise mali mozak. A bez malog mozga ne bismo mogli da zivimo jer da se on otkaci, i veliki bi umro)
"...Tada se kalcijum izbacuje, kaci se na njega troponin, a magnezijum izlazi iz miofibrila."
"Profesorka, to znaci da mi treba da pijemo kalcijum ili magnezijum?"
"Pa ako se kalcijum oslobodi i udje u miofibrile, a magnezijum izlazi, to znaci da... Umm... Ma sta ce vam ti steroidi deco?"
Specifičan vid nagazne mine, koji se ne koristi u vojne svrhe, svako ume da je napravi i može biti ljudskog ili životinjskog porekla.
U većini slučajeva ne cilja se da baš posebno zacrtana osoba na'ebe od njenog efekta, nego uglavnom stradaju nedužni, osim u jako retkim slučajevima, ali tada je potrebno dobro isplanirati napad, jer nije baš lako navesti određenu osobu da ugazi u nju.
Efekti ove mine su psiho-fizički, s tim da je fizički ipak primarni, a sastoji se iz izuzetnog smrada kombinovanog sa psihičkim efektima, to jest prvobitnim šokom kada stopalo ugazi u gnjecavi sastav mine, pa zatim besom koji se javlja prema nepoznatom mineru, dok je krajnji efekat užasan smor dok se razmazana materija čisti sa đona patike.
Da, verovatno ste pogodili, u pitanju je govno.
- Eno ih, tamo kod česme. Vidi al' su dobre.
- Uf, stvarno nas je usralo da pristanu da se nađu sa nama. Ajmo brže.
- NE!
- Šta je bilo brate?
- Au, ne verujem.
- Šta je bre čoveče?
- Ladno sam naišao na razmaznu minu.
- U sred Kneza!?
- Ladno. Mamu mu jebem u pičku seljačku, ubio bi ga sada da znam ko je.
- Ali stalno ti brate nagaziš kad ne gledaš. Prošle godine si nagazio u centru Zemuna kod Meka, pa si ono nagazio kod Hrama, pa na ekskurziji kod Akropolja. Tebe baš hoće gde nikoga neće.
- I čime sada da očistim to?
- Nemam pojma, ali ja ću da im priđem, ti beži to negde da očistiš i čekamo te ovde.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ljudi saznao sam ko nam je isekao koš noćas.
- Ko, govori?
- Pera matori, Marijin ćale. Znaš da je stalno vikao sa terase kada igramo.
- Majmun matori. Moramo nešto da mu uradimo za to.
- Pa za početak da mu postavimo razmaznu minu večeras.
- Dobro, trebaju nam novine, upaljač i govno. Ja ću doneti novine, ti Sale imaš upaljač, a ti Đole moraš da mu se iskenjaš na otirač, prekrijemo novinama, zapalimo, zvonimo i to je to.
- A što uvek ja da kenjam kada je neka takva akcija?
- Zato što si se dobrovoljno iskenjao Sari u čizmu u osnovnoj, pa si se iskenjao sam od sebe onom Zdravku iz igraonice u kuvalo i zato što jedini non-stop kenjaš napolju.
- Dobro, ali planirao sam to da prestanem, sada sam stariji i ozbiljniji.
- Još samo ovaj put.
- Ajde.
1) Nedefinisano psiho-fizičko stanje u kojem se može naći jedan homo-sapiens.
2) Kvalitativan opis rendom odrađenog posla najšireg spektra.
Uglavnom, floskula koja se možda najbolje dâ prevesti sa "Nije loše, al' bi moglo i gore". Uz Božiju intervenciju, razume se...
- Brate, što ne piješ to pivo, jebote?
- Ma, pusti, nije mi do toga...
- Pa, šta ti je, koji moj?! 'Si bolestan ili šta?
- Ne znam, brate, ali se poslednjih nekoliko dana osećam nekako čudno. Ni tamo, ni 'vamo - što se kaže...
- Je l' se nešto dogodilo ili...
- NEĆU DA PRIČAM O TOME!
- Dobro, jebote, ko ti drma kavez!?...
- E, momci...
- E, tebreks, šta ima?
- Ništa. Eto, blejao do malopre sa Džonijem, cirkali vops, 'nači, lik se smorio k'o pihtije za Svetog Nikolu, zamračio ceo komšiluk jebeni!
- Nije ni čudo posle onog što smo mu uradili Krle i ja, xexe...
- Slušam...
- Pa, ništa. Znaš onu ribu iz Borče što je kar'o pre par nedelja...? Elem, nas dvojica ga naložili da je zakačila, if ju nou vot aj min. Kao - njena sestra rekla svojoj drugarici a ta ide sa mojom na džez balet...
- Ali tvoja sestra ne ide na jebeni džez bal...
- Upravo. Onda sam ga ja ubeđiv'o da možda i nije tako loše da mlad postane matorac, a ovaj ovde ga je zvao i ložio da klinku treba da ubiju a onda zakopaju negde u Surčinu...
- I koja je poenta svega toga?
- Kako "koja je poenta", brate? Pa, majndfak, zezanje, ovo-ono...
- Zezanje? Pre nego što je otišao, rek'o mi da mora dide nešto da završi. Vi ste jebeni debili!-------------------------------------------------------------------------------------------------
- I, sine? Kako je bilo na jubilarnom 16-om ispitu iz Anatomije?
- Pa, ono, ćale - ni tamo, ni 'vamo. Nešto sam znao, nešto nisam...
- 'Sti, bre, položio ili ne?!
- Ne.
- Pa, tako reci, Sunce mu poljubim, nemoj da ti majka za džaba tortu pravi!
Neodređenih godina: od 20 do 95, već prema vremenu i času toga dana, čudnog oblačja na sebi, šalova u boji Brojgelovog lova zimi: dakle, crno, smeđe i bež u kremastim slivanjima, boja kose isto tako od pepeljasto rđaste do zagasito riđe ili u tonovima lana i žitnih polja potamnelih zlata. Ima minđuše i tako neki nakit dostojanstven, primirena na neko vreme u luci ovog siromašnog grada lancima starine na sebi i aplikacijama koje imaju, naravno, neko svoje značenje: vidiš, moj dragi kočijašu i stolni peharniku, ta drvena narukvica, to je od kruške iz vrta Momčila Nastasijevića, ona je triput gorena i triput na vrhu Rtnja vetrena, a to tu, taj broš, medaljon i poklopac od jogurta, to ti je od kompoziotra Triše Kaclerovića, naše starine beležnika i larpurlartora, kompozitora čuvenog Preludija za Nićifora Foku treći stav, peta brzina; time je on naime ujutru palio cigaretu upravljajući to sočivo prema suncu, modrom i narandžastom, svešteniku ždralu, ukotvljenom i blagomirujućem.
Ušo si u antikvarnicu i teo da pazariš neku polovnu knjigu ali odustani jer nećeš uspeti, ona će ti uzeti to ispred nosa, jer zna kučka šta vredi pali se na Bruna Šulca, Remizova i Marsela Prusta: tebi ostaje Istorija srpsko-albanskih odnosa prema zapisima iz bugarske skupštine od 1923-1933, cena 17 dinara, sa popustom, oslobođeno od pdva.
Lepuškasti primerci antikva kučke obično imaju tršavu kosu: to mora iz nekog razloga, ne znam što, jebljive su, krupne i sočne, mada postoji i bezsisa varijanta, ali ništa to ne smeta kad se upali faros na stamenom pirgu Beščasnika. Mirišu na stare knjige i na lampe poprskane ružnim mirisom i često u mračnim noćima svetleće abažure nose kao suknju a ispod im svetli urasla sitničarnica među zagasitim paperjem. S jeseni se mitare i oblače u svetle no nešto isprane boje i lete na jug kako bi prisustvovale Simpozijumu antikva kučki . Tamo obeduju sat s zlatnim lancem, njive blagorodne i u karuce pregnute čilaše. Milorad Pavić je arbitar i stojnomernik, kapsulator i paralelopipedni majstor trećeg stepena koji meri vreme i ko može najviše da pojede, to čini složenim meahnizmima: pomuću klepsidre, šnjornih morskih komparacija i zvukom otkivanja kose Tolstojove.
Pobedilac (ukoliko je muško) provodi noć sa vrhovnom sivom čapljom kojoj preti opasnost od otrkovenja ali uzmeš li joj tokom noći pero posle godinu dana možeš, tri put dunuvši u njega i triput prešavši njime preko uda svojego uspravljenogo, da štetu i nasladu činiš sa vilom od čaplje premetnutom.
Pobedilac (ukoliko je žensko) ima tu čast da bude pretvorena u sivu čaplju na neko vreme, otprilike godinu dana.
Ako očekujete neku smešnu parodiju na gore navedenu ličnost, ovde je pravo vreme da odustanete od daljeg čitanja, jer sledi studiozna kritika upućena na račun gorepomenutog govnara, koji oslikava sve ono protiv čega se kao pojedinac borim: globalizaciju, propagandu, iluzornost, rasipnost i eksploataciju.
Odakle da krenem... najbolje od sredine.
Ne... ipak od počeka, da... u početku stvorih nebo i zemlju... ne, ne, to je neka druga priča, pardon.
Priča počinje sa vrlo lepim običajem poznatim kao ''Oci'' i ''Materice'', dva, za decu, vrlo posebna dana, koja padaju negde oko Nove godine, Božića, i koji se grubo rečeno sastoje u davanju poklona deci, uz određene ritualne radnje...
Dakle nikakav Božić Bata, nikakav Deda Mraz...
A odkud oni tu?
Na to pitanje, daće nam odgovor Sveti Nikola, hrišćanski vladika, koji je po predanju, svu svoju imovinu, razdelio sirotinji.
U čast tog njegovog gesta, hrišćanska crkva je ohrabrivala sveže hristijanizovane pagane, da svoje običaje darivanja (poput naših oca i materica), vežu za ovog svetitelja, čiji praznik pak pada, tu negde oko Božića.
I to je bilo lepo i krasno, ali tamo kod njih. U Srbiji, tada uveliko pod Osmanlijama, nije se baš puno pridavalo značaja tome, i narod je nastavio sa tradicijom oca i materica, koja se ponegde očuvala i do danas.
Šta se dalje dešava? Rasipni i zaludni Jevropljani i Ameriganci, zaboravljajući svoja hrišćanska učenja, i sazdavajući nove komercijalne mitove, lagano transformišu Svetog Nikolu (sa sve njegovom crvenom kardinalskom odeždom) u Santa Clausa (Mikulás, Sinterklaas), da bi današnji svetski poznat oblik stekao kao zaštitno lice kompanije Koka-kole.
Znači Božić Bata je isto što i američki Santa?
Ne... pogrešno.
Zapravo i nije toliko pogrešno. U vreme nastanka Božić Bate, mi smo već bili svoja država, i počinjali smo da pratimo svetske trendove.
jedan od njih bilo je i stvaranje fikcionalnog lika, koji će donositi radost u domove zavejane snegom.
Božić Bata je pogrešna interpretacija od ''Božić bata'' (bata, od batati - trupati, zvučno koračati), gde se Božić (mali Bog, bogić), personifikuje, i na pragu stresa sneg sa nogu (bata), spremajući se da uđe u kuću, sa namerom da je pozlati, i podari čeljadima bogznašta.
Božić Bata se zamišljao kao mlado momče, u gunju, sa šubarom, i platnenim džakom o ramenu...
Bio je aktuelan do drugog rata, nakon koga ga zamenjuje Deda Mraz.
E sad... ko je u stvari Deda Mraz.
Pravi Deda Mraz, bio je slovensko božanstvo zime i mraza, često zloćudan i nemilosrdan (tepali su mu deda, da ga umilostive), a priča se i da je voleo da zamrzava ljude koje bi u putu (sa neke žurke) stigao mrak. Znao je, naravno, itekako i da nagradi poštenje i dobrotu, a bio je i milostiv prema maloj deci, možda jer je i sam imao unuku Snežinku (Snegoručku).
Verovanje u Deda Mraza, pagansko božanstvo, zadržalo se kod Slovena u manje-više hristijanizovanom obliku do pred drugi rat nevezano za Božić ili Novu godinu,, kada je, po uzoru na zapad, komercijalizovan.
Nakon rata, sa širenjem komunističke ideje o štetnosti religijskih verovanja po narodne mase, Božić Bata i Sveti Nikola su postali nepoželjni, pa ih je zamenio sovjetizirani lik starog slovenskog božanstva Deda Mraza.
Nakon svađe sa SSSRom, u SFRJ, ideja Deda Mraza je zadržana, ali je pod uticajem zapada, slika Sovjetskog Deda Mraza, poprimila izgled Koka-kolinog Santa Clousa, a zadržala Deda Mrazovo ime.
Devedesetih godina, nakon buđenja nacionalizma i ponovnog otkrivanja Boga, jugoslovenski narodi se vraćaju starim običajima, pa oživljavaju likove Božić Bate (Djede Božićnjaka, kod braće Hrvata), ali zadržavajući, tada već svetski poznat lik debeloguzog bradatog mutanta.
''Ne verujte Deda Mrazu, ni kad poklone donosi''...
Rodio se mali Atila u kuću Rašovića, inače najjačeg prezimena u Kuče. To kad nosiš, Rašović prezime, ka' da si obavezan da budeš neka mudanta od čovjeka. No, Atila kao mali ispoljavaše talenat za neku tobože umjetnost, klesa je krše pa ih onda umaka obično u krv od divljači te mu otac i braća ulove i crta po selu na kuće seljana (prvi grafiti u istoriji Crne Gore).
No to se ne sviđaše svakome jer ako si Rašović moraš bit lovac i ako 3 vuka ne doneseš na trpezu mrš spavaj napolje. Rašovići nijesu mogli tolerisati da im njihova mlada nada crta i svakakve nekakve stvari radi koje se kose sa njihovim zakonima a Atila se baš bijaše usavršio u crtanju te je ima svoj pribor od 4 vrste krša i 3 boje (krv crvena, baljega kafena i guma koju zapali crna). I da bi mu sve to bilo pri ruci da kad mu pane neka ideja na pamet, uzeo je bio od majke haljinu sa masu džepova i sav srećan svaki dan dođe iz škole presvuče se u svoje radno "odijelo" i trči po selu.
Jednog dana naleti na neke bikonje iz škole. Čim se stvori pred njima oni počeše da ga gore pričom tipa "ahahaa haahah majku ti u pičku jebemo" pa onda "ti nisi Rašović no sigurno Drekalović pikice mala". Ignorisa' ih je on vazda no omače se nekome liku pa mu reče "Viđi te derpe si original bruko" i tu se u glavi Atili malom pali sijalica tj čitav luster mu se pali i on vadi krše svoje klete i tu na mjestu radi masakriranje likova a takav bijes u pokretima, takvo zlo u očima Rašovići iz Kuča ne viđoše niko više mu ne smijaše pomenut kako ne valja švarat po kuća. I prođe tu par godina naime, sve normalno, Atila svaki dan švrlja, seljani u noć kreč pa ofarbaju a sjutri dan on opet i tako u krug no jednog dana kako je crta 4-S na vrata od komšije prilazi mu neki ciganin sa pričom "alo momak, alo momak vidim divno krečiš oli da ti dam sad nešto da iz najjače počneš šibat crteže?" Atila nevin ka što jeste pristade te mu ovaj cigo dade neki prah moga bi se zaklet da je brašno upita Atila "Krealju reči mi odma što je ovo ete prikačih za onu lozu gore kakvo je ovo brašno ili šećer što je ovo?" Ganci vidno uplašen ciknu "Predragi sine to sam ja donio iz svetog New Now grada, neki fini momci studenti mislim filozofskog dadoše mi vele evo ti malo daj nekom mladom talentu da se našiba da postane nešto od njega u tu učmalu Crnu Goru aj aj bez mene probaj pa mi reči ada evo prva ruka na kuću evo lizni!"
Atila zaveden liznu malo.
šou
komedija
drama
horor
sve u jedno
Uzima Atila svoje krše zabija ih ciganinu u oči onda mu kida glavu i crta sa njim po kući
remek dela današnjih dana no brzo ga prestade da radi ta bijela smjesa a on šćijaše još prekumi babu da mu da koji dinar da ojde do Podgorice da nađe nečega da se šibne da proživi opet događaj od momenta kad mu baba ne šćede dat on joj tu kida glavu i iz njedara uzima pare.
Siđe on u Podgoricu zaslijepi ga svetlo velegrada klabing klabing zezanje do bola svaku noć uživancija penetriranje kučki no ne mogaše nać niđe malo bijelog da se našiba i jedno jutro kako se vrća iz obližnjeg kluba sasu mu 3 metka u čelo nepoznata osoba.
To bi bilo to.
Dokaz da nije vazno koliko covek dugo zivi, nego koliko ucini.
Covek cije metafore lete po kosmosu u buducnosti i vrebaju da se za nekoga zakace.
1. Svest o ogranicenim mogucnostima - Ne mogu ja da budem kriv za to sto se dva vrapca tuku u prasini.
2. Dizanje plata u javnom sektoru - Mene ljudi optuzuju kao da sam ja protiv dizanja plata, ne ja kazem ako pustis casu, ona ce da se razbije jer to je zakon gravitacije, nisam ga ja izmislio.
3. Uticaj Kosova na drzavnost Srbije - To vam je kao bela smrt, u snegu ste, mislite da vam je lepo, a u stvari postepeno umirete i onda morate da se probudite i da kazete sebi, cekaj ja se nalazim u opasnosti. Kosovo je i dalje opasnost za Srpsku drzavnost i to je rana kroz koju moze da nam protekne i poslednja kap krvi i mi tu ranu moramo da zatvorimo na odredjeni nacin.
4. Opis kako ce se deca provoditi na letnjim kampovima ( u fazonu roditelji mogu biti bezbedni ako decu tamo ostave ) - Nema alkohola, nema droge, nema seksa, nema nicega.
5. Poredjenje njega i Kostunice - Citam u novinama premijer je hiperaktivan, pa sa stanovista puza i kornjaca je hiperaktivna.
6. Kako privuci investitore u Srbiju ( kako se ozeniti/udati ) - Mi tu mladu moramo da nasminkamo da malo lepse izgleda. I moramo ubediti mladozenju da nije sve u lepoti da postoji nesto sto je se zove karakter, da postoji nesto sto se zove dugorocna stabilnost.
7. O demokratama i Demokratskoj stranci - Simbol Svetog Djordja koji ubija azdahu ima veze i sa nama i sa nasom strankom. Jer, ako pogledate ikonu, Sveti Djordje ubija azdahu uz jednu odlucnost i lakocu. On ne okleva, ne ocekuje aplauz, on radi ono sto mora da se uradi. To je velika pouka za sve nas.
8. O Vojislavu Seselju i govoru mrznje - Posle se ljudi stide i kazu ja glaso za Seselja, ne, da dovedemo do toga da ni on sam ne glasa za sebe, da se i on postidi.
9. O isporucenju Milosevica - Morali smo to da uradimo tajno inace bi ljudi kampovali ispred i predstavljali svetsko cudo.
10. O svojoj frizuri - Dvaput mesecno idem kod frizera, moja frizura zavisi od njegovog raspolozenja.
Prvi put su se upoznali u jaslicama, ona se rogovima sapela od lanac te izložila pozamašno vime njegovom telećem pogledu. Od tog trenutka za njega je postojala samo ona. Iako je sam bio crno-beli zavoleo je i crveno-belu zbog nje. Rumenka. Rumenka. RUUUUUUMenka. Često je u zvezdano nebo mukao njeno ime.
Sudbina ih je zajebala, tako da su se posle jedne robnonovčane razmene našli sa dve strane komšijske ograde. Retko su se viđali. Zime je provodio u čežnji za toplim prolećnim danima kad bi ga izveli na livadu. Tada je mogao uživati u njenom hodu po zelenom tepihu kao po mesečini, njihanju njenog velikog vimena koje ga je poput klatna hipnotisalo tako da bi po ceo dan njegov pogled bio fiksiran na nju zbog čega bi gladan uveče pošao na počinak. Ali, zime su duge i dosadne, pa je želju za Rumenkom ubijao povremenim tarenjem o postelju od slame, uz krike ispuštajući tople telesne sokove, za koje bi deca pomislila da je mleko, a da je Rudonja u stvari Šarulja, te bi u nedostatku starije osobe koja bi ih upozorila probala da izmuzu još malo.
Zima je prošla. Krenula je ispaša. Jedva je čekao da je vidi dok njeno lice umiva rosna trava, a njeno vime podapiru listovi deteline. Došao je dan! Ugledao ju je! Osmeh s lica mu je naprasno pao! Bio je tužan, besan, tužan, besan, tužan, besan i tako u nedogled dok mu se gorčina skupljala od kopita do rogova, od nozdrva do repa - BILA JE STEONA! Gledao ju je dugo dok mu se kalcijum topio u rogovima, dok je silovina iz njegovih mošnji išečezavala u vrtlogu patnje i tuge za voljenom kurvom. Da li je veterinar pitao se! Ne, sigurno je neki Ferdinand jebem mu sunce krvavo, probošču ga, mislio je! Bio je slomljen! Pomišljao je na samoprobadanje!
Prilazio ju je pokušavajući da dođe sebi. Želio je znati ko je otac njenog nerođenog teleta. Ko je taj čije dijete ona sada nosi? Ko?!
Nije morao da je pita. Sama mu je odmukala njegovo ime... To jedino ime koje nije želio čuti - Ratko Nesalomivi.
"Ratko?! Onaj Ratko što lani odgrize kurčinu biku Milisavu kad ga zateče ispred tora?" progovori drhtavim glasom na kratko zaboravivši na svoju prijeđašnju muku... ova je bila veća.
Ona je potvrdnu klimnula glavom i okrenula se a zatim odlučno ali ipak sa nekim prizvukom tuge muknula: "Da. Nemoj da ga tražiš. Nemoj pokušavati da se osvetiš. Na tom putu te čeka samo smrt."
U tom trenutku vidio je kako jedna krupna suza pada iz njenog oka na travu. Tu suzu je primjetio prije njenih bujnih vima iako su se tako lijepo presijavale na proljećnom suncu. Toliko ju je volio heroj ove priče.
I jednako koliko ju je volio, mrzio je prokletog Ratka. Mrzio ga je iz dna slijepog crijeva. Mrzio ga je toliko da ga je cijelo tijelo bolilo od grča. Želio je pobjeći od tog bola na neki način iako je znao da je jedini osveta. Osveta za koju on nije bio sposoban ali je njegova moralna dužnost bila da je sprovede ili da umre pokušavajući u toj namjeri.
U tom trenutku shvati da i dalje zuri u ljubav svog života. Vime su joj podrhtavale od tihih jecaja koje nije želila da on čuje... Eh, te ogromne vime su je odale.
"Hej," muknu on: "Ponovo ćemo biti zajedno, na ovom ili onom svijetu tako mi oba roga i svih pet nogu."
Odgovor se ovog puta začu u vidu jecaja. Ona je trčala i jecala. Trčala je što dalje od njega da je ne vidi takvu.
"Ratko nesalomivi" promuknu sebi u bradu: "Još ćemo se mi ćerati!" a zatim se i sam okrenu i uputi negdje u smjeru zalazećeg sunca.
Rudonja se vratio u štalu, nije mu bilo nidočega čak je i slama izgledala hladno i odbojno.
Te noći odlučio je da promijeni svoju sudbinu i da postane krojač svoje sreće.
Uz prigušeno svetlo fenjera počeo je da priziva duh Petra Kočića jer duboko u sebi znao je da je korida jedina ispravna stvar i jedini način da povrati svoju neprežaljenu ljubav.
Silueta brkatog starca ukazala se nadomak Rudonjinih jasala i smirenim glasom koji je odzvanjao mudrošću počeo je da obučava Rudonju. Noć je prošla brže nego inače i mladi borac ispunjen svežim znanjem i neopisivom snagom pošao je ka Manjači. Rosa i hladni jutarnji zrak iskristalisao je njegove misli i napokon je znao da će njegova romansa imati srećan završetak. Dok je hodao po livadi rosnoj u glavi su se mešale slike divne prošlosti i slike Ratka nesalomivog u lokvi krvi. Poslednji put pogledao je ka Rumenkinoj štali, zatim ispustio glasan krik i pošao da rogovima postane krojač svoje sreće.
Užarena žuta lopta izvirala je iza brda. Pogledavši dole, imala je šta i da vidi: užurbani tok reke aktivnih učesnika borbi u ispijanju basnoslovnih količina alkohola, slobodnih umova koji dolaze sami, bez žena i dece, da bi na miru mogli da uživaju u borbi bikova. Skup je iz minuta u minut rastao, zajedno sa strepnjom, - jer danas je veliki dan; danas se odlučuje ko će ponosno sedeti na tronu, ko će travu sa terena Vimbldona za doručak jesti!
I tu, u svojoj svlačionici, Rudonja svoje rogove šiljio je od dolomitni krečnjak što viri iz manjačke ilovače... pognute glave, jer tako mora, nabrijava svoj um, pa podigne glavu ka nebu, poljubi kopitu i usmeri je ka gore i tiho prozbori: Jebaću ti mamicu, Nesalomivi!
Šeba Baja Mali peva kao pod tušem, Petar Kočić se prevrće u grobu, ruke koje svakodnevno izvuku po kubik balvana uz šumu naginju plastične čaše, ispijaju pola litra piva u dva gutljaja i galame za još; domaćini skupa udaraju eksere 20ke u ogradu, da razjareni bikovi ne bi pecane srušili... oseti se napetost, čuje se galama, sve smrdi na znoj!
Borbe do finala nisu bile nešto posebno napete. Prva dva nosioca, Rudonja i Ratko Nesalomivi lako su se domogli finala. Dobro, ne toliko lako - Ratka je mogao sprečiti Leo, potpuno ćelavi bik u vlasništvu Dragana Tarlaća, proslavljenog košarkaškog asa. Rastužio je Ratka svojom jadnom i bednom pojavom, i dok je ovaj cvilio i plakao, Leo se odvažio da mu klizećim startom otme ravnotežu ali Ratko je, očekivano, izbegao srami pokušaj i poslao je Lea u obližnju mesnicu na tranžiranje.
Oko ograde Marakana, ona brazilska, krcata! Nema mesta da se ćik baci, scena je izuzetno smešna: brižni pušači liče na kolovođe jer su im desne ruke podignute u vazduh. Zajebanosti situacije doprinosi prašina koju Ratkove kopite dižu u Pervolom oprano nebo, džentlmensko rikanje starih bikova iz VIP lože govori da je ovo posebno, da u ovoj borbi ima nešto. Istina je to, dobri moj čitaoče: Oni se ne bore za presto, oni se bore za šetnje sa potomcima koji ne mogu ružni ispasti zahvaljujući lepoti nežnih crta lica krave Rumenke.
Milorad Dodik daje znak rukom - borba može da počne!
Ples Rudonje oko Ratka izmamio je aplauze dama sa Manjače koje su u manjini. Pleše kao Aska oko vuka, Ratko se okreće, hvata ga vrtoglavica i staje, smiruje telo, ovakva taktika njegovog protivnika mu nije bila na kraj pameti, preostaje mu jedino da se zaleti na njega ali ne može, vrtoglavica ga drži i dalje, i evo je, prolazi... zaleti se Ratko i promaši, zavrati se, promašuje ga i drugi put i napokon shvata da do nije pravi način... smiruje se, te laganim korakom prilazi Rudonje koji, ne čekavši da mu se noge oslobode, prihvati ponudu protivnika za borbu rogovima; nasloniše kljove svojih glava jedne na druge i krenuše zamahivati glavam levo - desno, jednako snažno i jednako koncentrisano, jer jedna greška vodi ka padu na tlo!
Dodik glođe batak, priča na telefon i boli ga kurac, Kočić radi kao ventilator, točilice za pivo podsećaju na kazina u Las Vegasu.
I evo ga, neko je leđima na tlu! Oh, pa to je Rudonja! Ratko ga gleda odozgo, osmehuje se, zadovoljan je jer drži situaciju u svojim rogovima, pa se budala zamisli o tome šta će sve da radi kada postane glavni, i to Rudonja primeti, hitro i snažno odgurnu Ratka od sebe, diže se na zadnje noge i odalami ga kopitom u pleksus.
Ovo je čekao godinama. Ne pobedu, nego apsolutnu nadmoć nad protivnikom; on sada zna kako da se ponaša, šta da uradi, zna put! Ratko je na prašnjavoj zemlji bez trunke trave, gleda u napukli rog Rudonje i provodi vreme u opravdanom strahu; naš heroj, džentlmen veliki, osmotri publiku koja kipti, čeka na završni udarac i uslišuje njihove molitve - prvo poljubi Ratka u glavu, te mu zabi rok u oko pa ga uzvuče, obrisa krv Ratkovim jezikom, pomisli na Rumenku za koju zna da ga čeka i preseče grkljan Ratkov svojim šiljatim rogom.
Publika je u transu, luduje, plastične čaše lete u nebo, imamo novog vladara! Vladara koji je ispunio svoj dečački san, vladara koji zna kako da voli, vladara kojeg sada kurac boli, vladara koji će slaviti ovaj dan!
Na drugom kraju livade jedno tek rođeno tele čulo je da mu je otac junački poginuo i počelo da kuje svoju osvetu...
Majndfak plejs blistavog uma.
Mesto gde i glup čovek može da porazgovara sa akademikom, gde folk pevač Š kategorije puni Marakanu peti dan zaredom, mesto gde i Nik Vujičić može da pravi zvezdu na plaži... mesto gde je i otrov lek... pojzeeeeeeeeeeeeen!
Petar Pan je izašao na terasu. Deseti sprat. Da, tu je ona, čeka ga.
- Mm, jesi li za žalfiju dečače?
- Ti si već zapalila, ne čekaš, hehe.
- Ajmo u Nedođiju, leba ti. :maše krilima: Večeras sam ja avion, može? Ja vozim.
- Idemooooooooooo...
Plave REBOOK papuče su skliznule... ker Žuća neprestano laje i oće dotkine lanac kol'ko mu krivo što i on ne može da leti sa njima. A ova ga još i dotatno podjebava.Kakve su fešte pravili na nebu, to je trebalo videti. Kaki kurac ruski migevi i američki kobci... Nedođija je bila samo nji'ova.
TRAS!!! TRAS!!! Padoše na pod. Pogodio ih neki.
- Petre ti li si?
- Vendi??? Zvončice moja. Pa, pa, šta ćeš ti tu? Što se ofarba u plavo?
- Ovde mogu da budem kakva hoću, odnosno prava JA. Ja tu pripadam. Paaa, što šta se izmenilo otkako si me ostavio. I šta ćeš, morala sam da se udam, sećaš se, ja sam ipak poštena žena i visoko moralna ličnost...
- U koga, pizda li ti materina?
- Za Kapetana Kuku.
- I da mu menjaš ruku?
- Perice, nije trenutak da me tako duboko intelektualno pritiskaš retrospekcijom kroz prizmu dogođaja... uzmi, vodi me odavde, povedite me sa vama... počnimo ponovo ispočetka...
Dobra vila je uhvatila Petra za ruke.
- Idemo, riba mnogo smara a i nešto nas čudno gleda onaj krokodil.
- I to što kažeš. :pope se na leđa drugarici: Vendi ti si drolja, svaka fufa od tebe je boljaaaaaaaa... KIIIBAMO ODAVDE!!!
- DRŽ IH LEONE, TRČI, sisu li mu jebem bezobraznu!
Jeftini kanditorski proizvodi čiji rok upotrebe prevazilazi rok trajanja (ponekad i do 2 godine u zavisnosti od vrste i proizvođača). Ono što je zanimljivo u vezi ovih proizvoda jeste da se oni u većini slučajeva ne konzumiraju već, neutvrđenim ritualima primopredaje, kruže između porodica i osoba od interesa na razičitim svečanostima tipa slave i rođendana kao znak pažnje. Međutim glavni razlog je niska hranljiva vrednost, u nekim slučajevima nejestivost i generalno odvratan ukus. U slučaju da neka neupućena osoba ipak otvori gore pomenuti proizvod , isti će ostati u zdelici sledećih 3 meseca, "da se gosti posluže".
-Slava (drugi dan)
Mlađi brat : " UUUuuu vidi kol'ka je bombonjera što nam je kuma Gospava donela. Metar duga.
Keva : Ne otvaraj to...
Mlađi brat : "Al' samo da probam jednu!"
Keva : "AMA NE OTVARAJ! Šta piše iza jel iz Turske. Aaaa znala sam. Ccc. Pa bolje da mi je dala tih 30 dinara. Neka neka, dobiće ona ove praline sledeće godine na Svetog Nikolu.-Rođendan (dan posle)
Sestra : E 'el mogu da probam ove praline. Jesi ovo dobio za rođendan.
Ja : Ne, to stoji od slave. Nemoj dzabe da otvaraš, gov** k'o gov**. Žali bože para što su dali na to.
Sestra : Ma ja ću ipak da probam.
/otvara kutiju i jede/
Sestra : Ovo okolo kao da je tamna čokolada, doduše, nekako nema nikakav ukus...
Ja : Aha, tamna čokolada, da, čekaj da dođeš do sredine.
Sestra : Uf šta je ovo zeleno kiselo ... raspada se u ustima .. kao pesak ... fuj...
Ja: Gov** , rekoh ti.Osamdeset i tri (83) dana od rođendana:
Otac : Bacaj više ova gov** sa stola , stoje ovde pola godine, vidi, nešto se belo uhvatilo po njima, buđ neka! Ivana, BACAJ OVO ODMA...!
Sestra : Koliko se sećam pisalo je na ambalaži da je to belo kristalizacija šećera i maslaca usled temperaturnih varijacija, i da je savršeno bezbedno za konzumiranje.
Otac : KRISTALIZACIJA KRASNIH K*RACA, bacaj ovo , 'oćeš da se neko otruje!
Keva : Neka čoveče , šta ti je, nek stoji , kad dođu gosti da se počaste.
Sve ce vam, pa i one najgore stvari u zivotu, jednom biti od koristi. Zato treba da budete svima zahvalni, cak i onima koje ocima ne mozete da vidite.
Zelim da se izvinim majstor Mici, vozacu autobuske linije 31 koji mi je svaki dan godinama unazad truckao zivce od Hrama Svetog Save do Terazija i za koga sam uvek imala koju pogrdnu rec klateci se uz sipku i spustajuci se do samog dna kad on naglo prikoci. Govorila sam da se ponasa kao da vozi krompire i jos svasta nesto, ali definicija ne treba da sadrzi vulgarnosti.
Ali, posle izvesnog vremena meni je dosadila moja profesorska frizura i pocela sam da trazim novi posao. "Kakve veze to ima?", reci cete. Ali ima, ima mnogo veze.
U podzemnom prolazu videla sam oglas da jedan splav trazi "zabavljacicu u nocnoj smeni", za koju je nocnica (tako se valjda zove dnevnica u nocnoj smeni) 20e. Resila sam da okusam srecu i izgradim novu karijeru, jer sam ja, naravno, jako zabavna, iako se to ni ne nazire u ovoj definiciji.
Bilo je na audiciji mnogo devojaka, i sve su bile lepe, atraktivne i plave. Sve o cemu su pricale bila mi je potpuna nepoznanica. Sve su se naravno na audiciju dovezle lepim taksi vozilima, ja sam ostala verna svom GSP-u.
Onda sam videla nesto sto mi je bilo jako poznato, sa cim sam se, tako reci, svakodnevno susretala- sipku.
A na radiju je bila poznata pesma "Miki, Miki, Mico", moja ruka preko sipke i odmah se setih majstor Mice i kocenja. Zalelujah kukovima u ritmu kocenja, a i muzika se nije mnogo razlikovala. Odmah su me izabrali. Sada imam uspesnu karijeru nocne zabavljacice i na masteru sam iz "nocnog marketinga" na Mega Trendu. Zauvek cu biti zahvalna majstor Mici sto je tako bitno uticao na moj zivot i moje obrazovanje.
Kao i svaka umetnost, i ova takođe zahteva oko za nijanse širokog sprektra naizgled identičnih životnih boja. Potreban je prstohvat mudrosti kako bi se podvig započeo i uspešno priveo kraju, a rezultat bio na nivou očekivanog. Hiljade godina vežbanja i prenošenja znanja sa kolena na koleno izdvajaju one koji umeju od onih koji mrljave. Pokušavaju i ti drugi, nije da ne pokušavaju, ali im nekako ne ide. Vešte ruke majstora odlično razlikuju metod desna ruka, levi džep, što im daje veliku prednost pri baratanju ovom granom mehanike. Onaj ko to ne ume, zauvek ostaje samo seme neke prelepe biljke, zasađene negde u pustinjama Sjenice i Tutina, koje iako se redovno zaliva, nikada neće nići, što zbog sudbine, što zbog sopstvene uzane svesti nesposobne da napreduje ka laguni uspeha.
Lokalna opština. Upada gegula sa punim šakama para, i viče na sav glas.
gegula: Dobar dan, ja došo. De precednik opštine, ja dono pare. Reko mi čoek, kae skupiš pet iljada evri i precednik ti zaposli sina. Evo ja prodo šes junadi i dono pare. De mu je kancelarija?
Oko četrdesetak ljudi koji čekaju ispred šaltera gledaju i krste se. Obezbeđenje odvodi čoveka. Jedan mladić gleda za gegulom i lagano se smeška.
Naslov u novinama: "Čovek uhapšen zbog pokušaja mita".
--------------------------------------------------------------------------------------Negde u tamnim vilajetima Rakovice.
Mićin sin završava Pravo. Mića zove Jovu. Jovo kontaktira Stefana. Stefke povlači veze iz srednje škole i zove Mlađu. Mlađo javlja Igoru šta je u pitanju. Igor zove Jovu da pita koliko je čovek pouzdan, Jovo potvrđuje da je Mićo čovek za igru. Igor i Jovo odlaze kod Rada koji zna Petra. Petar zove Ivana da se nađu na starom mestu radi "nekog dogovora". Utvrđuju detalje i šalju podatke Milanu. Milan pretražuje imenik i nalazi tog Marka koji mu duguje uslugu. Marko, Stefan I Jovo se nalaze kod Mateje u vezi "Mićinog problema" i polemišu. Jedino rešenje je Zoran i zakazuju sastanak sa njim u kafani "Jankov sokak". Taman su seli, kada kao slučajno nailazi Mićo. Pije kafu sa njima, priča nešto nevezano o fudbalu, brzo odlazi ali ostavlja belu kovertu na Zoranovom stolu. Sutradan Mićin sin Peđa dobija posao u opštini. Trećeg dana od zasnivanja radnog odnosa Peđa se smeškao promatrajući kako obezbeđenje izvodi neku budalu što je vikala tu po holu...
