Najbolesniji snovi
Rekli o sajtu
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Jebač će sanja da ga jebu glooovatari. lololololo
MIŠA TUMBAS PAMPRČI VANDIMENZIONALNO!!
Jednoč sam sanjo da me ljuta guja ujela i ja joj vratio. Vozimo se nas dvoje u hitnu, gleda ona mene i plače.
Koji trip jebote. A jadna zmia, mukica :(
Сањам ја да сам на некој згради (као моја кућа, само с много више спратова), а около гомила неких људи, неки скачу с једне куће на трамболину, па кад одскоче, тако се проспу на земљу и повређују се. Све неки метеж, ларма, гомила неких искривљених ликова, нешто. Неки лик што је ишао са мном, залепи му се крпељ за ногу и ја вичем на њега да не дозволи, да ће му пренети болест. Он опуштенција нека, узме пијавицу из неке баре и њоме скине крпеља и онда баци пијавицу на мене, и ту га ја отерам у курац! После наиђем на нека два лика, не знам ко су, али знам да сам нешто близак с њима. Узмемо ми наше морфове (Моћни ренџери) и кренемо да идемо том терасом, јер имамо неку мисију. И онда ја покушавам да се трансформишем у Ренџера, али неће нешто и мене хвата паника, а још се уср'о од висине! И онда шетам по јако уској тераси која се простире километрима и има рупе, а висока у пичку материну! И онда крену неке ствари да пропадају кроз те рупе на тераси, ја паничим јебено. И дође тај други лик и каже да није ни чудо што морфови не раде, нисмо их дуго користили. И ту ме баба зове да печемо паприке.
Овог лета сањао, као, возим црну новију сеат ибицу кроз Кнез Михајлову а на сувозачевом месту ортак и свирам и машем оним људима што туда шетају да се склоне у фазону " шта који курац шетају на сред улице?" После неког времена стадох поред једног локала и отишао цвицанглама да сечем врхове од гомиле каблова за телефон, јер су ми требали за буксну...
Пре пар јутра сањао два ортака како играју тенис. Голи. И ките има ландарају, пролазници гледају, а ја се смејем и вриштим од смеха.
На гробљу смо, ја и мама, у црном, на татин смо гроб отишле, али не видим да чинимо ишта сем што стојимо. Али гроб није на месту на ком јесте, измештен је. Те зиме тата је први сахрањен на новом гробљу, а у сну је скроз позади, чак на месту можда једног гроба дечка који се убио, ишо је у моју школу. Но, дакле измештен је. Позади. И нема других гробова сем његовог. И још једног који је паралелно с њим - с наше десне стране. Ћутимо и ја окрећем главу на ту страну.
Видим два непозната лица - једно је мала девојчица, око 6, 7 година, не разабирем да ли плаче - али је језив сваки звук који долази одатле. Гледам их. Она је у црвеној хаљиници, има светлу косу повезану у реп, али лице једва да је назирем и иако мутно никако не могу рећи да је то неко кога знам. Дакле потпуно непознате фаце, ја иначе лица не заборављам. Никад. Имена да, лица никад. Друга особа је њена мајка - плавокоса жена, коса јој је као вуна, али у благим неким локнама, њено лице видим јасно у моменту кад се она окреће да ми нешто неразумљиво промрмља с непријатељским изразом на лицу. Није ни мршава ни дебела, онако, жена средњих година. Да мало боље цртам могла би да их нацртам колико сам им јасно видела црте. Али су потпуно непознате. Никад их нисам срела. Сигурна сам.
И у једном трену, ја се измакнем ка десно, истурим главу онако као ној да видим чији је то гроб и ко је на споменику, и видим лице - такође непознато, плаве очи, не сасвим оштре црте, и видим мантију, али не црну, већ свечану. Гроб је свештеников. И у том моменту схвативши то ја изговорим ''Свештеник.'' И жена ме погледа.
У међувремену ту њих две стално нешто чепркају око гроба, стављају неко цвеће па га померају, обилазе, те слике ми нису баш најјасније. А гроб - није покривен, нема мермерне плоче, него спомен и одозго земља.
Наједном жена се савија и почиње да пиришка по земљи, не видим да ли копа, загриба, шта ли, али нешто муља, и одједном узима малу за руку и беже! Иду, али све као да беже и осврће се жена, ја гледам њу, она мене право у очи, мала се не осврће, реп јој само линдара у даљини.
И ја прилазим гробу и само наједном видим из земље како се промаља нека сенка, заправо извире костур. Али није свеж ни распаднут него стар, веома стар и није цео, као да је оштећен, чак није ни бео него као бронзан, на лобањи су некакве квржце као остаци паљевине, и само узвикнем ''Спаљен је!'' или ''Он је себе покушао да спали, изгорео је!'' тако нешто, томе слично, не могу баш прецизно да се сетим и ту се будим.
Поглед оне жене ми не избија из мозга
То је од прошле недеље, а прексиноћ сањам своју ногу, од колена на доле - носим сандалу са цирконима и драгим камењем и неко (не видим ко је под црним плаштом) каже ми да ми нога вреди милионе долара и одсече је, јер не успева да ми скине сандалу. Кад сам се пробудила нога од колена на доле ми је била утрнула ... ма јбм се у главу луду :ППП
Sunce ti, nema meni spavanja večeras..
Једном сам сањао како маказма чупам неко цревце изгледа истог као и кичмена мождина, из свог расцветаног колена.
Ou dok sam gledala Dosije X redovno sam vadila ta crevca iz delova tela pincetom, bila su siva i ljigava, mrdaju kao pijavice
Сећам се једног сна од пре много година.
Био сам у селу и знам да је нешто било око дедине смрти и сахране. И док сви изјављују саучешће и све то појављује се нека мала, ружна, дебела баба са марамом на глави. И ја је гледам и плашим се. После неког времена ја не могу да издржим и испред моје куће у селу, где су се људи окупили, кренем да се дерем "ђаволе! ти си, ђаво!" И она у том тренутку скине мараму. Изгледала је као да је ћелава али је заправо уместо ћеле имала виме које је ишло у назад. У том тренутку се мени око врата појавио крст. Никад га нисам видео. Био је златан, велики, са мотивом распећа и са словима ИС ХС, повезан кајлом и сав обавијен неким зеленим биљем, личило је на лијане. И ја као да сам знао шта требао да радим ухватим крст и покажем ка њој и почнем да вичем гласом пуним беса и плача "ИШ, СОТОНО! БЕЖИ, СОТОНО ЂАВОЛЕ, ОДЛАЗИ!". У том тренутку кртс поче да светли и светлост удари у бабу и она поче да вришти. После сам се пробудио.
Triperski. Baš ful strava san Cole. Mada, ja ih ne volim - čitav dan mi posle sjeban, jer su teški - toliko su jasne slike da jedva uspem da se probudim i vratim u realnost.
Аууу ал сте се расписали... Ја више имам шкк снове, а ови ваши већ одговарају наслову теме.
Знам нашта мислиш. Поготову када су такве теме. Једном сам сањао да деда прича са мном иако је мртав, и овако и сну, али је то као нормално. А једном сам сањао да причам са покојним рођеним братом кога никад нисам видео. Баш оставе утисак...
Зато највише волим да сањам неке сексуалне, и они оставе утисак. Најбољи је био кад сам јебо циганку негде у Венецији.
Ја обио Југа и таман да га упалим, а он се чује к'о дизел и погледам напред, а оно хауба од Мерцедеса.
Као на пример кадасам сањао да сам срео девојку са великим псом, женком иначе и притом сам и ја шетао свог исто тако гломазног кучкара. И ми се ту зготивимо, девојку први пут видео у животу(сећам се да се звала Милица,таконешто) и ја јој ту обећам да ћу јој довести свог кера да се спари са њеним, мееђутим, морао сам прво да одем до свемирског брода где ме жгадија пријавила за реметење јавног реда и мира. Нашао сам се унутар тог брода у стелт мисији да одфикарим једном доктору око, избегнем чуваре и прислоним његову рожњачу на сензор да би ме пустио напоље. Пробудио се док сам бежао војника који су ме гањали...
Evo ovo sam poslao drugarici malopre, mrzi me da menjam.
Ee sanjam ti ja ovako
Idem ja sa drugovima nekim svojim iz osnovne
U nekoj uličici
I naletimo na neke likove
I iz čista mira povade svi pištolje i počnu da pucaju
I mene u nogu pogode i nosi me drug
Naletimo na još neke
I on mi kaže da bežim
I ja pobegnem
I sledeća scena ja kod tebe u kući nekoj
Ogromnoj
Staklenoj
Baš lepa kuća bila
I ja došao sa drugom nekim drugim tu
I sakrivamo se od ovih
I tu tvoja keva
Baba
Sestra
Ćale
E da, ćale ti je neki pandur u snu
I sve u svemu prolaze dani
Ja i ti se povatamo par puta
Strasno onako
I dolaze ti likovi posle
I pucnjava, ludilo, pičke materine
Zapale ti kuću
Ovi tvoji ostanu unutra
I bežimo ti, ja i taj moj drug
Naletimo na onog od ranije što me nosio
On ode svojim putem
I mi stignemo do vodopada nekog
I uskočimo nas troje
Ovi misle da smo umrli
I puste nas
I od tada se nisi pojavljivala više
Ja i ovaj negde u Austrougarskoj
Uzeli druga imena
I zove me mama i kaže mi kad ćeš kući, treba da ručaš
I eto.
Auuu, pa ti nećeš jebati od tolike priče...