Poezija je skup majstorski uvijenjh pomija u foliju nitkovskih fraza. Samo nitkovi je vole, samo pravi nitkovi je i stvaraju. Kao žanr ne bi trebala postojati inače jer nikome nije potrebna, kao mrtav jezik.
A tebi leče rane te pijane noći
Konobar, dok ne svane, piće neka toči
Popiješ ti za veče sve što zaradiš
Čulo se kô kalaši da ti budala si
Čulo se kô kalaši da ti budala si
Ma, čulo se kô kalaši to da ti budala si
Čulo se kô kalaši da ti budala si
Ma, čulo se kô kalaši to da ti budala si
Ma znaju te svuda, sve gazde iz kluba
Uvek praviš dug, ma praviš, praviš
Hej glavo luda, što tol'ko lutaš?
Vrati se na jug, ma vrati, vrati
pomislis li nekad moj rodjeni brate,
koga avi kune u ove kasne sate,
koga sada kune gospa od noci,
njene teske muke, ocel ikad proci,
svi smo vazda odje od pomoci bili,
kada zeman dosa', kintu uplatili,
i opet bi sve isto dajem vam na znanje,
navrati avi opet, na forumu je sranje
Ову сам пјесму ја написао на крају основне школе, 2002. године, прије него што ћу се уписати у гимназију:
Гимназија, то је лудило,
и не знам шта ћу ја од првог септембра,
како ћу издржати све те професоре,
да ли ће ме спопадати жестоке цуре,
да ли ћу полудјети ја од учења,
од бубања и грувања.
У основној се још дурати могло,
у основној је још све било лако,
оцјене су биле супер, а учио нисам ништа,
раја баш је била страва,
ма све је болан било потаман,
ха, ха, ха, ха, ха, ха, ха!
Причала је Обренка, своје причице,
нећете отворити врата Гимназије,
сад кад смо отворили, све је готово,
предстоје ми зезнуте, чет'ри године.
(Глас Славнићке у позадини: А јесте луудиии! Ахахахахаха...
глас Обренке у позадини: Даћу ја вама двице....)
Гимназија, то је лудило,
не знам шта ћу ја, од првог септембра,
како ћу издржати све те професоре,
биће макар лијепо уз жестоке цуре,
да ли ћу полудјети, ја од учења,
од бубања и грувања.
Ma joj ovo je meni vrlo krindž, čak mi je bilo krindž i tad kad sam pisao. Ali imao sam viška slobodnog vremena... Eto uglavnom tako sam na kraju osnovne zamišljao gimnaziju.
P.S. Sad mi je interesantno jer sam iskopao iz naftalina.
Dobro dr. Vuk, nemojte se srditi
Totali ti si stvarno na nekoj ludoj žurci u svojoj glavi.
Poezija je skup majstorski uvijenjh pomija u foliju nitkovskih fraza. Samo nitkovi je vole, samo pravi nitkovi je i stvaraju. Kao žanr ne bi trebala postojati inače jer nikome nije potrebna, kao mrtav jezik.
Dobra
cepaj
https://imgflip.com/i/80ekfv
don quijote -
Feniks
Ništa ne može da traje, lepo
Kasnije ili pre to postaje pep'o
U kovčeg prvi kucam ekser ja
Tamo su od krila mojih perja
Krila moja, što ne leteste dugo
Żivota lepog neizvozana prugo
Pepelu dragi,
da od tebe posta feniks pravi,
Ja ću ti vatre dati iskre svetle
da moja duša bolna ozdravi
Anheli u srce tvoje žar metle.
Sve što je lepo da bude taman,
da san lepi ostane dosanjan.
Moja ljubav - Jovan Dučić
Sva je moja duša ispunjena tobom,
kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
kao večni pokret nevidljivim dobom.
I tako beskrajna, i silna, i kobna,
tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
svugde si prisutna, svemu istodobna.
Kad pobele zvezde, u suton, kad lugom,
rađaš se u meni kao sunce noći,
i u mome telu drhtiš u samoći,
raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
Na tvom tamnom moru lepote i kobi
, celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene
– ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.
Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
i moj glas je eho tvog ćutanja. Ja te
ni ne vidim gde si, a sve duge sate
od tebe su moje oči zasenjene.
SKORO
SUDE MI
KNIGU PISE VITEZ RODA MOGA
U DALEKOJ ZEMLJI OKOVAN
PA JE SALJE SVOJOJ VIJERNOJ LJUBI
POD ZIDINE GRADA BIJELOGA
EJ LJUBE MOJA MOGA OKA VILO
IDU DANI ODE GODINA
EJ DA UZA ME NIJE TVOJE TILO
I DA SU ME BRACA IZDALA
SUDE MI, ZATO STO SVOJE VOLIM
VOLIM NAJVISE,
STO SAM BRANIO MOJE NAJDRAZE
SUDE MI, DUSMANI MOJE LJUBE
ALI NE ZNAJU,
DA JE ISTINA VODA DUBOKA
EJ DJECO MILA VITE GRANE MOJE
POSLUSAJTE STO VAM GOVORIM
EJ KO NE LJUBI I NE CUVA SVOJE
BOZJEG LICA NECE VIDJETI
SUDE MI, ZATO STO SVOJE VOLIM
VOLIM NAJVISE,
STO SAM BRANIO MOJE NAJDRAZE
SUDE MI, DUSMANI MOJE LJUBE
ALI NE ZNAJU,
DA JE ISTINA VODA DUBOKA
MIROSLAV ŠKORO BE LIKE
Poezija od koje sam dobio trbušnjake smejući se
https://youtu.be/rxiNDpoeJbw?si=mdTV-jarf7efiIIR
Konobar, dok ne svane, piće neka toči
Popiješ ti za veče sve što zaradiš
Čulo se kô kalaši da ti budala si
Čulo se kô kalaši da ti budala si
Ma, čulo se kô kalaši to da ti budala si
Čulo se kô kalaši da ti budala si
Ma, čulo se kô kalaši to da ti budala si
Ma znaju te svuda, sve gazde iz kluba
Uvek praviš dug, ma praviš, praviš
Hej glavo luda, što tol'ko lutaš?
Vrati se na jug, ma vrati, vrati
pomislis li nekad moj rodjeni brate,
koga avi kune u ove kasne sate,
koga sada kune gospa od noci,
njene teske muke, ocel ikad proci,
svi smo vazda odje od pomoci bili,
kada zeman dosa', kintu uplatili,
i opet bi sve isto dajem vam na znanje,
navrati avi opet, na forumu je sranje
Ову сам пјесму ја написао на крају основне школе, 2002. године, прије него што ћу се уписати у гимназију:
и не знам шта ћу ја од првог септембра,
како ћу издржати све те професоре,
да ли ће ме спопадати жестоке цуре,
да ли ћу полудјети ја од учења,
од бубања и грувања.
У основној се још дурати могло,
у основној је још све било лако,
оцјене су биле супер, а учио нисам ништа,
раја баш је била страва,
ма све је болан било потаман,
ха, ха, ха, ха, ха, ха, ха!
Причала је Обренка, своје причице,
нећете отворити врата Гимназије,
сад кад смо отворили, све је готово,
предстоје ми зезнуте, чет'ри године.
(Глас Славнићке у позадини: А јесте луудиии! Ахахахахаха...
глас Обренке у позадини: Даћу ја вама двице....)
Гимназија, то је лудило,
не знам шта ћу ја, од првог септембра,
како ћу издржати све те професоре,
биће макар лијепо уз жестоке цуре,
да ли ћу полудјети, ја од учења,
од бубања и грувања.
jovo ovo vuce na neku repu fazon doberman - dodji u grcku
https://c.tenor.com/p53Nyf0vv8sAAAAd/tenor.gif
Ma joj ovo je meni vrlo krindž, čak mi je bilo krindž i tad kad sam pisao. Ali imao sam viška slobodnog vremena... Eto uglavnom tako sam na kraju osnovne zamišljao gimnaziju.
P.S. Sad mi je interesantno jer sam iskopao iz naftalina.
Evo šta je napisao Balašević umjesto rješenja zadataka na pismenom iz matematike:
Umesto sinusa i ostalih polinoma
Filozof nisam, mada im sličim,
I kada bolje razmislim o tome,
Ne ističem se posebno ničim,
Osim što živim svojim životom.
A kad ruku na srce stavim,
(bez obzira na moja htjenja),
Neću ni sebe ni vas da gnjavim,
Jer sam poštenjak od rođenja.
Ja naprosto ne mogu da prepišem nešto,
To je za mene grozna sramota,
Ne mogu pod klupu da pogledam vešto,
Tišilo bi me celog života.
Zato ću pasti, verovatno,
I škoći reći: 'Zbogom', za dovek,
To će mi život promeniti znatno,
Možda ću tako postati čovek?
Filozof nisam, mada im sličim,
I kada bolje razmislim o tome,
Ne ističem se posebno ničim,
Osim što živim svojim životom.
el dobio topa zakljuceno il se profa smilovao sta kaze legenda?
Dobio je ovakav komentar:
"Ovakav rad na pismenom ispitu iz matematike nije uobičajen.
Zbog toga nema potrebe ocenjivati ili komentarisati."
kakav šeret