Prijava

Ja sam video duha. Tačnije oko 30-ak njih. Oni su navijači FK Miloš Pocerac 1937, iz Gornje Vranjske kod Šapca.

dođem ja kući, kad ono međutim.....

Skočimiš

Doteru, strašno si urban.

Објасни ми онда разлику између ове две бајалице:

Млад месече, млад младенче...

Оче наш, који си на небесима...

Mnogi gresnici kazu da ne veruju u Boga, jer se plase kazne nakon smrti. Zato pokusavaju da odbace istinu.

Не читај ово.

Око 1 или 2 ујутру. Куцам стандардно до касно у ноћ, мсн и причам нешто с бившом. Покачили се гадно и ја, мајмун осећајни, се унервозим и избедачим.

Седим и даље тако, мрак свуда. Десно од мене су врата која гледају у ходник. Одједном, ми у крајичку ока бљесну нешто бело. "Трипујеш матори, уморан си."

Куцам даље.

Опет. Скењам се већ. Устанем, упалим светло. Курац... Ништа. Вратим се за комп, кад одједном, врисак. Учинио се као мушки, довољно пригушен да не пробуди остале у кући, а довољно јак да га ја чујем одлично.

Хвата ме трип и језа и причам девојци шта ми се дешава. Она ми саветовала да замислим њену фацу и да се смирим. И ајде као пробам. Имао сам тада онај стари ЦРТ монитор, па је био скоро као огледало. Гледам тако у монитор, кад ми се учини грозота у одразу! Трула женска фаца без очију која бруји....

И онда је почело. Срце да куца убрзано, да ме нешто гуши, осећам да ми неко сво време стоји иза леђа. Брујање, а у пичку материну, колико је то било снажно, толико до момента да су ми пукле бубне опне и кренуо онај пискутави звук... Морао сам да се саберем иначе би ме тотално обузело. Након 20 минута мучења и скретања мисли, отишло је. Моја сестра је исто видела белу фигуру у одразу на свом стакленом орману. Вриштала је пар минута.

Кад смо прошли кући тамјаном, више се није враћало. Дијагноза - енергетска ларва. Гуглајте.

Nacicu te gde god bio ako je ovo tacno :)

Zvezdara, da se ne mučiš

Ma dovoljno je shvatiti da tako nest' ne postoji da bi bio imun na takve stvari (upravo procitao dijagnozu nekog psihologa)

Te stvari se hrane negativnom energijom i produkt su podsvesti. A ako si ih dovukao mišlju, time ih jedino možeš i uništiti. Ali toliko živ doživljaj je daleko od tripa ili neke psihoze. Ima stvari koje nisu za zajebavanje.

Нови Пазар и летеће невесте су најопасији духовни призори.

Заборавих да напоменем неугоно искуство са Тозом вампиром.

stariji covjek 60-tih godina pricao mi kako je vidjao svijetlu kuglu u vazduhu, ne visoko nego mozda 2 metra od zemlje i kretala se vazduhom, drugi covjek istu mi tu pricu ispricao a nije znao da je ovaj tu uradio prethodno. ljudi inače pobožni, laganje grijeh i to. znaci jebote ne moze biti covjek niti neka zajebancija 60-tih godina nikako.

Jbg, ziveh u zabludi...Vatra otkrivena tek 60-tih?!?!?!?!

kakva vatra ? čitaj :)

Не постоје натприродне појаве. Постоји само ограничен и збуњен људски ум који подсвесно измишља и још подсвесно рефлектује информације које је начуо од баба на бунару.

Једном сам тако у полусну имао трип да ме неко мази по глави, чак ми се и учинило да сам видео жену поред кревета. Онда, ујутро, кад сам се разбудио начисто, сконтао сам да је то због косе која ми је пала преко лица,а био отворен прозор па мало раздувавала промаја.

A kakvo je to podsvesno izmišljanje i podsvesno reflektovanje, keve ti? Kapiram da je ovo prešlo u zajebanciju, ali Jankoviću dečko, mnogo se glupiraš i to bez potrebe. Podsvest je kapija za sve i svašta, a nemam živaca da ti pričam o tome, jer ni ja ne znam dovoljno. Ako te interesuje, sam ćeš pronaći literaturu.

@ bla bla A kako izgleda kad bacis nesto okruglo i zapaljeno u vazduh???? Tom logikom, videh sinoc nesto slicno...bilo na nebu, svetlelo...a da, ne preko 2 m :P

Не постоје натприродне појаве

Niti bi postojale kad bi postojale. Sve što se dešava u prirodi je prirodno. Ko im dade ime, nek se jebe u rč.

Ја сам једном срео духа, Апсолутног духа, и рекао ми је да је он садржина представљања и да је стало само до укидања ове чисте форме, или штавише, пошто она припада свести као таквој, то се њена истина морала показивати већ у уобличењима те свести. И да то савлађивање предмета свести не треба да се схвати као та једностраност, што се он показао као предмет који се враћа у самство, него одређење тако што се он не сам као такав показао самству као предмет који ишчезава, већ још више, да је отуђење самосвести то које поставља стварство, и да то отуђење има не само негативно већ и позитивно значење, не само за нас или по себи, него и за саму самосвест.
И ту се ја уплашим и попрскам га Глејд-микроспрејом.