Višedecenijski proces ubacivanja simpatičnog starine Mraza u naše živote, na velika i mala vrata. Ovozemaljsko - sveprisutan lik u životima dece i odraslih, ukus globalizacije koji podjednako utiče kako na one koji u njega veruju, tako i na one koji misle da su odrasli i da deda ne postoji. A greše.
Većini su dede u nekom lepom sećanju jer su nas obožavali dok smo bili njihovi mai unuci. Koliko jer smo njihovi, toliko i jer maltretiramo roditelje. Poseduje dobro ciljane karakteristik lika i pojave:
- rumen, što predstavlja zdravlje
- debeo, što ga prikazuje kao ljudinu
- uvek nasmejan
- obučen u crveno, što predstavlja sinonim za ljubav
- pojavljuje se u vreme praznika kada nas manje ili više obuzme euforija
- obećava poklone, a sva deca vole poklone
- deci je sugerisao da tokom godine budu dobra i slušaju roditelje, što je i matore kupilo
- vozaju ga irvasi, što predstavlja ljubav prema životinjama i ekološki prevoz
- živi u Laponiji gde je zima, u skučenoj kući sa velikom porodicom, gde svi naporno rade ceo dan, što ga prikazuje kao skromnog čoveka koji radi više i napornije od tebe (kurac Laponija, pun je para i živi negde gde je uvek toplo).
U stvari, deda je postao institucija koja nam:
- izbija pare iz džepova na poklone
- tera te da ga imitiraš jednom godišnje, ili nekoga za to platiš
- deci danas sugeriše da uz koka - kolu jedu hamburgere
- nepovratno nam je uvalio koka - kolu, piće nezdrave boje i karakteristika koje oštećuje jetru, bubrege, prostatu, goji..Uz to je strogo kavkaski - belac, koji se ni u jednoj reklami ne pojavljuje sa ljudima drugih rasa.
Ali jebe se Dedi - zapalio za holivud da uzme pare, i svake godine u odredjena doba ne da nam da živimo, ne skidajući se sa televizije, bilborda, novinskih karikatura, izloga prodavnica..I mi ga volimo.
Prestani da radiš to što radiš jer ga radiš predugo, premučno i prenaporno. Odmakni se i pusti profesionalca da to završi očas posla.
- Jooooj... Daj, nemoj tu iglu tamo. Gle, daj meni da zašijem, da se ne patiš. I gledaj pažljivo, jetru i bubrege potopi u formaldehid, a ostatak iznutrica baci. Tijelo ćemo da napunimo već nečim.
- Ali gazda, ja sam baštovan.
- Čekaj malo... Ti nisi Igor.
- Igor umr'o pretprošle godine, eno mu glave gore gazda. Postajete zaboravni.
- Vidi stvarno. A jebeš mi mater, mislim se ja što mi niko ne dodaje šampon i peškire kad se kupam i što mi je kripta vazda otvorena. Šta radiš ti ovdje uopšte?
- Da me jebete i krv mi popijete, ne znam.
Pagani su ljudi koji veruju u više božanstava odjednom. Uglavnom imaju vrhovno božanstvo, ali i ti ''manji'' bogovi su skoro podjednako važni.
Kako u verskim krugovima, tako to postoji i u muzici.
Klasična prepucavanja čiji je bog jači, moćniji, veći, zlobniji, dobrodušniji, blagodarniji, vuku se od pitaj boga kada (ironija li je), uvek će biti prisutna u svakodnevnici.
Od kada su prošli svi ti verski ratovi i štatijaznam, situacija se malo smirila, nema više pokolja, i ljudi vremenom naučiše da žive sa braćom drugim ljudima koji ne dele njihovo mišljenje.
Onda je jednoga dana neko vrlo pametan izmislio muziku isto tamo negde davno, i ona se lagano razvijala, onda je skontali neki Bah, Šopen i kompanija, posle tu naleteo Čak Beri, eno negde i Kurtis Lov, razni ljudi, i svaki je imao neku svoju teoriju i viziju te muzike, i tako se ona podeli na mnogo pravaca.
Današnji muzički pagani se (uglavnom) ne kolju i ne ubijaju oko muzike, ali redovna prepucavanja se mogu čuti svakodnevno oko toga čiji je muzički bog valjaniji, koji je više odgovorniji za destrukciju jetre, koji za napušavanje do kome, koji za hedbengovanje dok ne dobiješ frakturu lobanje i tako dalje.
Sve u svemu, paganizam je jedna vrlo zajebana stvar.
Primeri su random, i nema namernih uvreda.
Nekada:
- Alo bre, ti tamo, Grk, šta sereš ti bre, kakav Zevs bre?
- Šta kakav Zevs bre majku ti, bog groma! Da ispiša munje po vama svima!
- Ajde bre ako vam pustim vamo Šivu sada, ima da vas pocepa ko svinja mastan džak.Sada:
Alo bre metalika, gasi ta govna bre, alo!
- Ajde šabane, nabijem te na kurac sa tim sranjem.
- Majmune bre, ti lepo kažem da gasiš! Ti znaš da sa mog fona fura Sinan bre, alo! Jetru sam mu duŽan!
...i još mnogo termina koji mogu povezati jedan običan izlazak i jedno još običnije pranje veša.
Pranje veša
- Odvojiš crni veš od belog, staviš na 60 stepeni, dodaš praška i pereš, ne gasiš mašinu dok ne završi. Kad završi povratiš opet mašinu na još jedno ispiranje i na kraju izvadiš veš, osušiš ga i popeglaš.
Izlazak u grad
- Pijem celo veče, mešam crno i belo vino i rakiju od 150 stepeni (dedina), koju naravno nisam gasio vodom. Nudili su mi i neki prašak ali odbio sam. Pre nego što su me odveli na ispiranje, povratio sam 5 puta. Nakon što su mi hirurškim putem izvadili jetru konstatovali su da se odavno osušila, posle čega sam se još jednom ispeglao.
jedino gore od mafijaške opomene je da glava pripada cici koju ste prethodnu noć, u obostranom pijanom stanju, priveli a onda shvatate da je alkohol jebena stvar - može da smekša, ali i da ulepša.
cica ima konjsku facu, tip je pijan i privede je jer ju je alkohol ulepšao, a i cica je popila pošto ju je alkohol smekšao da prespava u njegovoj štali, s prvim zracima sunca tip se budi i ugleda konjsku glavu pored sebe, prvo što mu prolazi kroz glavu su scene iz 'kuma' i to da li duguje nekom neke pare, no cica se budi i počinje da njišti 'daj mi vodeeeeee!!!!' pa tip finalno shvata da je alkohol mnogo gadna stvar i da više nikada neće popiti ni kap dok cicu 'izjahuje' iz gajbe pod izgovorom da ne namerava da glumi u ljubavnom vesternu.
Unakaziti, nagrditi. Nečemu promeniti lični opis.
-Je li bre, šta se to desilo Miletu Zekinom, ko ga je onako našminkao?
-Dohvatio ga juče Cane Kamiondžija, duguje mu Mile neke devize pa ga ovaj malo pomazio kurblom po glavi.
-Uuu, mora da je u pitanju neka jebena cifra, Cane je miran čovek, ima živce k'o konopce. Ko bi rekao da će on nekoga onako nakaraditi.
-Hah, to ti samo misliš. Ne kaže se džabe da ispod Mire tri đavola vire.
Svi mi kupujemo iz fotelje. Naročito ako je kožna, udobna i dovoljno velika za popodnevnu dremku. Tada nam kao za inat simpatični čikica počne mahati nožakama, mikserima, šerpama... prosto da pomislimo da ga gađamo daljinskim po sred ekrana.
Ali nije naivan matori! Ne odustaje tako lako. Ako pozovete odmah, dobijate na poklon komplet noževa za čišćenje ribljih krljušti, univerzalni poklopac za šerpu, neverovatni otvarač za zidarsko pivo, magični skidač crnila, električni čistač nosnih kanala ili čudesnu štipaljku protiv hrkanja. Zašto da oklevate, pozovite odmah, možda još i nestane...
"Draga Sofronija, koliko ti se puta dešavalo da ujutru ne možeš da se probudiš? Ležiš u krevetu i razvlačiš se kao pijana kvočka. Znam, drma te promaja, muž nije skuvao duplu kafu a deca samo kukaju."
"Da, svako jutro je tako moj Živorade..."
"Imam za tebe dobre vesti. Predstavljam ti dušek iz Pirot, nov, neotpakovan. Juče mi ga kum uvalio umesto neke pare što mi duguje još pre Hrista. Pazi, ako ti ga sad utrapim, dobiješ i jastučnice besplatno. Ostale mi od sinove svadbe, 5-6 pari neotopakovanih, ma nema brineš će se dogovorimo za boju. Nikakav problem."
Nonšalantnim potezima privući pažnju širokoj masi koja surfuje po mreži dragog nam neta. Ovu globalnu mrežu uglavnom provarniče buljfiji, starlete ili neke totalitarne gluposti, a najčešće te iste stvari objavljuju neki kvazi-sajtovi čiji se posetioci mogu nabrojati na prste. Čest je i slučaj da se pepeo sa interneta proširi i u real-life...
-Ćale, vidi, Stanija zapalila internet!
-Šta sad koj kurac?!
-Slikala se obučena, ima sto hiljada lajkova!
-Sine ne seri tu i mešaj malter da te ne pošaljem kući...
------------------------------------------------------------------------------
-Dođi da vidiš kako je Amer izmislio mašinu koja prerađuje govna u čokoladu! Snimak pogledan 2 milijarde puta!
-More šta si se primio, to nema hiljadu prikaza, ko bi još sopstven izmet da jede, pa makar se u špagete pretvorio, lažu bre govna na internetu...
------------------------------------------------------------------------------
OVAJ RECEPT JE ZAPALIO INTERNET: TORTA OD INDIJSKOG ORAHA I AVOKADA GOTOVA ZA 5 MINUTA! (FOTO)(VIDEO)
-Jesu li ovi normalni, gde mogu da nađem zeleni šećer i krokodilsku jetru u zdravoj hrani...
Tri stvari zbog kojih možete neviđeno da nadrljate u Srbiji, gradacijski poređane.
a) Ako ga stavite gde ne treba i njen dečko/muž/otac to sazna
b) Kažete šta i gde ne treba
c) Nekompletna dokumentacija, najveći od svih najeba
a) Pojašnjenje nije neophodno, uglavnom sledi fizički najeb
b) - Dragi, nešto sam razmišljala...
- Nemoj, molim te!
- Šta si time hteo da kažeš?
- E, jebi ga, počinje...c) pred šalterom
- Eh, pa fali vam potvrda da vaš deda ne duguje porez.
- Kako sad pa to, niste mi rekli...
- Kako nisam, jesam garant! Nisam ja kriva što si ti debil pa ne možeš da zapamtiš ni tričavih 5834 dokumenta koja treba da mi doneseš na uvid. Donesi mi to i njegovu potpisanu izjavu.
- Ali on je odavno preminuo.
- Ne interesuje me, snađi se.
Banuti na gajbu nekoga ko te je zadužio i kao čovek i kao komunista, najčešće u pratnji oružja i/ili kompanjona. Takođe naoružanih.
- Jesi uradio nešto za one 4 plate što ti duguje ona smrdibuba?
- Sinoć obavio posetu sa Ćomijem Štanglom i Veljom Budalom, bili smo jako neprijatni. Rek'o da pare budu spremne za pola sata, inače će biti nezgodno.
- I?
- Ništa, poč'o kenja kako mora šalje lovu ćerkama za studije, te će da mu seku struju, te ovo te ono, pa ga dohvatim za gušu i priljubim uz zid.. Onda je tražio momenat, otrčao do šteka, a mi prangije na gotovs, ne znam da l' stvarno otišao po pare..
- I je l' doneo?
- Doneo smećar, al' smo ga ipak sva trojica počastili sa po šamarom, pa smo otišli, haha!
Usled čestog korišćenja među brojnim navijačima oba naša fudbalska velikana, rečenica je vremenom postala odličan odjeb ili uvod u odjeb, koji koristi čak i običan svet za nekoga ko neće da prihvati realnost i umesto toga traga za olakšavajućim opravdanjem, ili, u drugom slučaju, jednostavno priča nebuloze.
-Zašto je Sara opet sa Lazom Kramponom koji moj? Mislim, da me ispali zbog tog retardiranog bolida. Degen! Samo juri kurve po stanici i uništava jetru. On je čak i ne voli.
-Namestio je Tole tu ispalu, ja ti kažem. Sine, da se tako duhovito izrazim, Laza Krampon trenira boks pet godina i izgleda kao čovek dok, ne zameri, tvoje telo liči na ustajale slavske pihtije. Plus si malo pederast, nemaš kintu, a i smotan si kao kurac! Jbga, istina boli! Nećeš jebati, sve u svemu.
_________________________________________________________
-Počela kiša. Jebem ti leto, da ti ne jebem! Ništa od fudbala. Što baš sad pada, bože?
-Tole namestio.
Omiljena igra u situacijama kada treba komunicirati sa nekim od koga vas deli staklena površina i drago vam je što je tako.
(Drakče je u taksiju,u gradskoj vrevi,žuri na posao,odjednom vidi Mićka u autu koji mu duguje trista miće,kreće lupanje po staklu,jer jbn ručica za prozore ne radi)
- E,gde si care?
- Da si se nacrtao kod mene sutra sa onim parama,zapaliću te,si čuo?(Mlataranje rukama,upiranje kažiprstom)
- Šta,šta brate?Ne razumem te ništa.Strani film?
- More,kad te dohvatim! Zadaviću te!(Odsečni potez ispod brade,kaput!)
- Umri muški da nije?
- Aaa!(Drakče razjareno lupa po staklu)
- Pobesneli Maks?Hehe,lud si skroz,ne mogu sad da se igram brate,gledamo se.(Daje gas,fijuuuu!)
Kada svi serendaju o nekim parama, koliko su popili za veče, koje su sve cice obrnuli, stvarno je osvežavajuće kada je neko prizemljen i realan.
Lik1: Znači juče, same mi prilaze devojke, pa se krljale tu neke žvake, onu malu sam vatao, a ona se sve nešto kurobeca. Te oće, te neće, a ti znaš kakav sam ja ludak, nema toga ko mene.
Lik2: A znam da si glupak. Ja se snebdivam celo veče da priđem jednoj i na kraju taman da je nahvatam, kad nahvata mene njen dečko. Načestitao mi se mile Nove godine.
*
Lik1: Brate u Ivana 200 evra, u Vose 200 evra, dvesta plus dvesta je četristo evrića, ala će da se lumpuje.
Lik2: Ja u Mitra imam 200 dinara, a dvesta plus dvesta je dvesta, jer mi niko više ne duguje.
Hijerarhijski organizovana društvena struktura koja se bazira na uzajamnoj zavisnosti jednog sloja od onog drugog. Koncept uočljiv u skoro svakoj grani civilizovanog života a možda najpribližniji pojmu birokratije, kao tipu društvene organizacije. I kao što jedna prava piramida ( vidi pod "Velika Keopsova Piramida u Egiptu"; prim.prev.) svoju višemilenijumsku postojanost duguje isključivo međusobnom podržavanju ogromnih kamenih blokova koje su tu, baj d vej, postavili jebeni Transformersi ( a ko drugi?; prim.prev. ), tako i geometrijsko telo iz naslova zavisi od svog "kamenja" - malih i velikih, bitnih i nebitnih, moćnih i radnih LJUDI koji ga čine stvarnim. U podnožju su, razume se, oni najmanje važni - radnici i radnice, čistači, kuvarice, autori na Vukajliji, običan svet, raja. Njih baš i zabole patka šta se gore dešava pošto će teško koji od njih ikada biti u mogućnosti da se divi velelepnom pogledu sa poslednjeg sprata. To se baš i ne bi moglo reći i za sledeći sloj - Sloj Fantomskih Titula - na kojem za svojim pretežno spojenim stolovima sastanče predsednici sindikata, samoprozvani intelektualci-umetnici i DrMr-ovi sa Megatrenda i sličnih zabavnih škola-parkova za odrasle. Pomenuti su, inače, retko ambiciozna ali, srećom, i intelektualno-mentalno zaostala kopilad pa je nji'ova revolucija već duže vreme na stand by-u. Sprat iznad je rezervisan za prepredena ali i školovana goveda u vidu PR-ova, ličnih savetnika, zamenika direktora, i pedera uopšte. Oni su tu, veoma blizu vrha i pitanje je dana kada će na istom smeniti nekoga od budžovana. Uostalom, to im je sveta građanska dužnost a i glupo je stalno biti drugi, Čaviću. Elem, stigosmo i do sâmog Mon Blana naše piramide vlasti, tzv. "kote 1". I kao i što dolikuje jednoj tako usamljenoj cifri, pomenuti vrh je neobično tesno mesto. Ne "tesno kao dupke pun autobus GSP-a u vreme jutarnjeg špica" već više "tesno kao ogromna direktorska kancelarija sa ličnom sekretaricom i šoferom". Neretko, i telohraniteljem. Mesto rezervisano za direktora, predsednika, magnata-monopoliste, kralja kurca-palca, moderatora - tih savremenih faraona potlačenih i u konformizam prisiljenih širokih narodnih masa, preko kojih gaze svojim crnim, lakovanim cipelama. Ipak, iste su veoma klizave na ljudski gnev, ako me razumete...
Jel' vidite kako je klimava?
Jedina upotrebna vrednost neupotrebljivog. Neuspešan proizvod, neželjen rezultat, Žali Bože truda i materijala. Ni za šta, sem za kurac, nije.
- Eto Adame, napravismo ti družicu! Rebro tvoje, ruke moje, niko nikome ništa ne duguje. Nali nam po jedu mučenicu da nazdravimo pa svako na svoje radne zadatke.
- Bože vidi, molim te da me ne shvatiš pogrešno, tebi puno hvala na dobrim namerama i uloženom trudu, ali vidi na šta ovo ispade. Probušeno, vrišti, sikće, malopre poče da krvari a pipnuo je nisam, od jutros mi kuka kako je u Raju dosadno, traži jabuku, baš joj se ona prijela, veli... Ludo! Ja ne znam šta da radim s njom, ni za šta mi ne služi, mogu se jebem s njom!
- E jesi bistar, jebo te ćaća! Dobro si se setio. Nali još po jednu da sunemo pa posle udri!
...
I vidje Adam da je dobro!
Dozvoliti nekom ko je pun para da na vama zarađuje tako što vas iskorišćava.
A: Sutra idem da proverim da li me je prijavio, jao ako nije napraviću karambol?
S: Šta ti je bre, smiri se, polako.
A: Ma šta bre polako, 3 godine mu radim od jutra do mraka, radim sam posao koji bi trebalo da radi minimum 3 radnika, duguje mi 4 plate i uz sve to nikako da me prijavi. Jebe me kako stigne, vređa, ponižava, ko rob sam.
S: Dobro, aj se zaustavi.
A: Ma neću, kupio stan i ćerki i sinu, a meni zakida platu. Tričavih 20 hiljada. Da ne treba možda da se odreknem plate i njemu je poklonim. Malo mu to što ima, pa mu još i moja plata fali, da masnoj patki podmažem guzicu.
Mala kućna galerija svakog pravog srpskog doma iliti ognjišta. Može biti i velika kućna galerija zavisno naravno od veličine istog. Na njemu su magneti iz Sokobanje, Mataruške banje, Banje Koviljače, Sutomora, Budve, Herceg Novog a ponekad se nađe i neki Pefkohori (ako-imaš-love-izvoli) i tako dalje i tako bliže ...(pre će biti bliže)...
To je vredno čuvana, mukotrpno i dugogodišnjim trudom stvarana (i uvek javno dostupna) arhiva sa naslovom “Znam šta ste radili prošlog leta“, te svaki zvani i nezvani gost može videti lepo izloženu hronologiju vaših (jadnih) putovanja. Eventualno imate sreće ako bakin milje sa vrha frižidera pada direktno na magnet sa natpisom „Pozdrav iz Trilepepi*kematerine“...
Međutim, to nije sve. Tu se priča o galeriji naivnog slikarstva iz Kovačice nikako ne završava. Ovakva vrsta izložbenog prostora pogodna je za razne vrste malverzacija (prednost je što tom prilikom niko ne mora da bude podmićen).
Ako ste u dobrim odnosima sa mlađanom rodbinom možete se nadati da će već nakon perioda septembar/oktobar na vašem frižideru osvanuti magnet sa :
-Kopaonika- ako imate sreće možda baš onaj sa statuom medveda
(poklon mlađeg brata od strica koji je 8. razred i koji ovako prisne odnose sa rodbinom održava zahvaljujući tome što njegov otac, a vaš stric, vama duguje pare ili uslugu ) ;
-ili magnet sa prizorom neodoljive Venecije
(poklon starijeg brata od strica koji je 2. razred Pravno-birotehničke škole Dimitrije Davidović i koji ovako prisne odnose s rodbinom održava jer se potajno nada da biste za krv svoje krvi mogli da zamolite svog druga iz vojske-Mišu Smrdu, koji je sad 4. zamenik pomoćnika vratara u cenjenom beogradskom bankarskom hramu, da povuče neke veze za svog starog druga.....Jer kome će nego „svom drugu do groba“ što ih spaja „hronična upala zgloba-suvenir na stražarske dane“) ;
-ili pak magnet iz malog ali predivnog francuskog gradića Konfolana
(poklon sestre od tetke koja ovako prisne odnose sa rodbinom održava jer voli da pokaže svojim najmilijima slike belog sveta koji je videla i obišla sa svojim kulturno umetničkim društvom).
Dakle ako ste u dobrim odnosima sa rodbinom možete se nadati rodnoj (elektro)magnetnoj sezoni i ......
..... tada će sve biti spremno taman za svetog Nikolu...:) Napokon ćete moći s ponosom da otvorite svoju galeriju za širu publiku iliti rodbinu s kojom održavate odnose od Sv. Nikole do Sv. Nikole i zamolite strinu da vam pomogne da donesete sitne kolače iz kuhinje a zatim nonšalatno slučajno-namerno zakačite magnet sa prizorom romantičnog zalaska venecijanskog Sunca....“Ju, strina..što sam nešto šeprtlja ovih dana...Molim te podigni to samo da ja izvadim rozenke“
Naravoučenije:
broj dobrih rodbinskih odnosa direktno je proporcionalan broju dragocenih eksponata vaše male kućne galerije a obrnuto srazmeran broju vaših putovanja.
Bezobrazno bogati, govnar. Kvaran kao ciganski kutnjak. Do bogatstva je najčešće stizao metodama, leva ruka desni džep i, ti meni pare, ja tebi ubijem sve ako mi ne daš. Zlo koje hoda. Posle njega dođe ti da glasaš u Srbiji.
- Milojko, znaš, smorilo me više ovo dilovanje droge i ubijanje.
- Gospodine?
- I zelenašenje...
- Da li ste dobro?! Hoćete li...
- Ne, ne dragi moj Milojko. Previše mi je monoton život. Šta mi ovaj olimpijski bazen predstavlja kad više ne mož čovek na miru da se provoza u tenku? Šta?
- Sigurno ste dobro?
- Čemu ovaj grad pored moje kuće naseljen Moldavkama? Čemu?!
- Pozvaću lekara ipak.
-Ne. Treba mi novi izazov. Hoću da se kandidujem za predsednika!
- Moram priznati da imate sve atribute. Ali, teško ćete stići do toga... Jedino da prodate dušu đavolu...
- Da mu prodam?! Koliko para imam, samo mogu da je kupim od njega. Inače, duguje mi reket za prošli mesec. Javi mu da se ne zajebava više!
Tečnost koja ostaje nakon što se mleko zgruši, ona je nusproizvod koji nastaje kod proizvodnje sira. Tako kaže Vikipedija i ostale naučne knjige, i manje više svaki seljak, koji se bavi stočarstvom i pravi sir za kuću, kao i za pijacu.
No, nisam ovde da bih pričao o nauci i što se kaže laprdao bezveze, već bih govorio o lekovitim dejstvima surutke, tj. njenom dejstvu na organizam i mitskom podmladjivanju jetre, jelte.
Kao što sam već pomenuo, verovanje da surutka podmladjuje jetru postoji još od davnina, ali niko sa sigurnošću ne zna ima li istine u svemu tome. No, da ne ulazim u tu raspravu, svoju teoriju ću postaviti kroz neku kratku priču.
Kao što i sami znate, na selima se dosta pije. Svake godine skupi se šljive kao i drugih voćki koje domaćinstvo poseduje i pravi se rakija. Okupe se stari drugari i tako provode ceo dan i celu noć oko kazana, uz priče iz mladosti. Kada se završi sa tim spravljanjem, proizvod se brižno odlaže u podrum, a kada ustreba otvori se koje bure i natoči se pokoja flaša i tako se konzumira dok se zalihe ne potroše. Jedna pred doručak, dve nakon, čašica do dve pred ručak, a tako isto i nakon njega, pa večera, pa ako dodju kakvi gosti, i tako dalje. E sad posle toliko pića, čuli ste u gradu, da masa njih pre pedesete umre od ciroze. A da li ste na selu čuli da je neki djed, koji uz to pravi svoju rakiju, umro pre osamdeset pete barem. E postavlja se pitanje pa kako sada to. Očigledno je da nešto u hrani koju jedu i u piću koje piju postoji. E sad tu surutka stupa na scenu. Pije se svaki dan umesto vode, jer može da utoli žedj, a ima i onih koji je vole.
Summa Summarum pijte surutku, jer iako vam možda ne pomogne, neće vam sigurno odmoći!
Prodajem surutku dve pune bačve. Flaša od dva litra 5 evra, 10 evra balon od 5l i bure celo 100 evra. Kontaktirajte me
Univerzalni patriotskih poklič heroja turbofolka sateranog uza zid zaborava i odgovor na pitanje zašto se ne skine sa televizije. Beta šljam turbo folk voditelj mu uvek odgovori sa: "Nojzi hvala."
Ceca:
-Imate svoj fudbalski klub, pola srbije vam duguje, dva puta nedeljno provedete na sudu. Gde ste našli vremena da naprvite novi album.
-Pesma me pokreće. Uostalom kada je našem narodu bilo najteže, pesma nas je održala...
-Njojzi hvala.
Miroslav Ilic:
-Danas je dan žalosti zbog pogibije dva autobusa puna dece, a vi ćete ipak održati svoj godišnji koncert.
-Pesma je sad možda najpotrebnija narodu kada je u tugi. Uostalom, pesma nas je održala...
-Nojzi hvala.
Vendi:
-Kažu da vi svaku polnu bolset prebolite za 2 dana. Sida, sifilis... vama to nije bitno. Da li je u pitanju neki narodni lek ili vaša genetika.
-Znate šta. Pesma leči sve. Ja pesmom lečim i sebe i druge. Uostalom, pesma nas je održala.
-Njojzi hvala.
