Utrapiti nekoj naivnoj budali najobičniju stvarčicu pod izgovorom da je svemoguća.

Obrazovni sistem u ex-yu zemljama je takav da se 90% nastave odnosi na teoretisanje i skoro nikakvo praksiranje naučenog, tako da obrazovne institucije proizvedu 5 "bubetala" po m^2.

Činjenice:
- prosječni lokalni mesar zna više od hirurga
- dreser pasa brže nauči psa pristojnom ponašanju nego učitelji/roditelji djecu
- odlaskom na šišanje rizikujete gubitak uha, obraza (bukvalno); ako ništa "frizura" ošišanih ovaca će vam mamiti uzdah u odnosu na vašu
- kupovinom hljeba dobijate i bonus štakora u njemu
- pristupačnost "lijekovima" iz porodice benzodiazepin je fanscinantna; dovoljno je da dođete nadrkani u apoteku, opsujete (random osobi) kevu i dobijate 2 u 1, pa se "stručnjaci" pitaju odakle izviru narkomani
- naši poljoprivrednici tvrde da uzgajaju čistu, organsku hranu bez ikakvih aditiva, a ja nekoć vidjeh na pijaci paradajz od 1KG - wtf?? - kupovinom paradajza dobijate i sasvim pristojnu dozu steroida
...

I milion drugih primjera. Ali nije sve tako crno, moramo biti objektivni.

- linija između lopovluka i politike je već odavno izbrisana - ako ste dobar lopov onda imate sve predispozicije da postanete i dobar političar i vice-versa
- dok se razvijene zemlje muče da nađu lijek za rak, ovi naši travari i ostali nadridoktori s ponosom tvrde da liječe svaku bolest - od AIDS-a do malignih tumora s nekakvim travama, sijenom
- imamo najbolje pedofile koji su prošli kroz mukotrpan trening u manastirima, školama, obdaništima
- sve prostitutke su bile ponosne članice dramske sekcije
- na ulicama pored droge i djece možete isto tako kupiti i oružje - za svačiji ukus - od ručne bombe do zolje
- svako dijete nauči kako krasti, ubijati i psovati prije svoje 10-te godine
- svaki treći čovjek se pridruži organizaciji "pijančenjem 24/7 protiv mamurluka"
..

Legenda iz Gvatemale s kojom su upoznati stariji igrači kultnog Football Managera. Čovek koji je dovođen u svaki klub za manje od milion dolara, a izrastao bi u najboljeg zadnjeg veznog sveta. Igrao u Voši, ili madridskom Realu, Freddy bi bio glavna figura.

Danas, on predstavlja najviši stepen benefit/cost ratio-a, nešto što je nabavljeno za dž, a samom kupovinom sebe isplatilo. Golf dvojka.

Izolovani slučajevi kad neka država primi migrante.

Jedna od najprostijih radnji, koju lik (uglavnom sporedni, neki negativan lik u kafanskoj tuci) , moze da uradi zatvorenih ociju. To je toliko lako i prosto, da se oni uopste ne muce oko razbijanja, vec je samo malo cuknu o sto i ona pukne.

U stvarnom zivotu je to dosta drugacije, jer flase nisu napravljene od secera, vec od stakla koje nije namenjeno da se non-stop razbija, vec da njome balvani jedni drugima razbijaju glave, a da kafana moze lepo flase da vrati prodavnici, kako bi, jelte, kupila jos piva po nesto nizoj ceni.

Nikome nije baš najjasnije kako, ali pomenuti gospodin je na direktnim izborima skupio preko 50% glasova. Zaključak je samo jedan - njegove izjave hipnotišu na nekom podsvesnom nivou.

Kaže se u slučaju komparacije roditelja i svog deteta koji liče fizički, a bogami i po naravi i navikama. Obično se ova izreka koristi kada se u prvi plan stavljaju loše nasleđene osobine roditelja.

Čovek odeven po poslednjoj biznis modi, aktovka, sako, skup sat, kravata. Sve ima samo posao ne. A i koji će mu moj, kad ima keša od nekog nasledstva.

Fenomen poznat kod konzumiranja cigareta iz mekog pakovanja. Izaziva nenormalnu sreću, gotovo kao kad se bog pokazao čovečanstvu i ukazao na to da će možda ići u raj (il' pak'o-bitno je da će nastaviti svoje postojanje posle smrti, tamo ili 'vamo).

Totalno korisni klipovi u kojima čovek može da izgubi od 6 do 7 sati vremena.
Ima ih mali milion, i povezani su skoro svi jedan za drugi, tako da se na ekranu smenjuju butke, noge, sise i bulje.

Doakavanje samom jutjubu, na taj način što će pohotni aplouder (ili bolje da koristim naš termin: otpremač) da zaludnim posetiteljima svog kanala dobavi malo bliskopornog materijala. Jebi ga, kad ne može da se nađe pornić Kukija i Dragane Mirković, a Severina i Bilja Gutačica su dosadile, onda je dobro i ovo...

Sami komentari na iste su totalni urnebes, a ujedno su i među najboljim internet štivom na srpskom svemrežju.

Na neke stvari ne treba trošiti ni trenutak vremena.
Treba ih ostaviti onakvim kakve su. Popraviti se ne mogu, ma koliko se ti trudio. Isto je i sa ljudima, samo što je tu i faktor da oni neće da se promene.

Tetka ili bilo koje drugo vatreno oružje.

Označava činjenicu da je junaštvo u današnja vremena postalo ništavno, jerbo svaka šuša može pogubit' i najvećeg junaka.

Bilo je to leta gospodnjeg dve 'iljade sedmog, još uvek sam visio po kraju sa studentskom bagrom iako sam, realno, batalio faks. Blejaž na gajbi, svako veče nova priča, lepa vremena. Klasična priča za studenstske okolnosti, sve pare se trošile na vops, gudru i kladžu. Mali stan na Krstu, dva cimera i ja, svet nije imao šanse protiv nas. Moto: Sledeće godine u ovo vreme bićemo na budžetu!
Naravno da taj famozni budžet neće da isfinansira dva džoka pred spavanje i fuka sa Željanom iz Trebinja. Neće ni da ispoštuje iz keca u dvojku na Parmu svako kolo. Za rebalans budžeta je bio zadužen Pesve (PSV - Prva Sisa Valjeva) sa svojim fiks idejama. Tako smo valjali Tepsiji pola keta po ceni jednog da bi mi rivali na ler. Tako sam radio debelu Gocu iz Maksija za vops na crtu. Tako je Šomi ukrao akumulator iz keca...
Ali jedan događaj mi posebno ostaje u sećanju. Bilo je govnjivo decemabarsko predvačerje vraćao sam se sa faksa, noge su mi bile mokre od bljuzgavice jer sam nove patike popušio a cipele prokockao. Nazvao me je Šomi i rekao da Pesve ima opasnu ideju - da uplatimo loto. Zamisli tebra, loto, pa nas trojca smo toliki luzeri da i kada bi dobili milion jura il' bi nas Japaci izrokali nuklearkama ili Šiptari podavili na spavanju, uglavnom sutra ne bi bilo. I ništa, slep kod učiju kakav jesam, umesto da si kupim jedini obrok taj dan, bonžitu i pola litre mleka, odem do trafike i uzmem jedan random tiket.
Gladan i žedan u stanu ispeglirah dve kašike ubuđalog ajvara koji sam dobio u kontigentu prve studenske pomoći negde u septembru. Zapalismo džok i pustismo tekmu, naša omiljena Jupiler liga i 2+pp ekipe - Go Ahed Igls vs Viljem Treći. Vreme je sporo proticalo uz kvalitetan napadački fudbal, pa smo pozvali neke cupike. Rekle su da će doći pa smo kupilii kokišku i čips, ispalile su, nema veze, bar se Šomi otvorio za has. Pesve i Šomi su zakuntali pred teveom a ja sam blejao na netu i onda je dobauljao Pesve do mene i rekao mi da proverim loto.
Ne mogu da kažem da me nije pecnula nada u tom trenutku ali mene je pecnula nada i kad mi je Željana rekla "ćao", priznajem bio sam optimistična budala. Našao sam sajt i počeo da diktiram brojeve:

Kad Romima niko nije objasnio da nisu crnci iz američkoh hip-hop filmova, a inspiracije za bacanje rima nikad dosta, zašto da ne podele svoje umetničko stvaralaštvo sa mnogobrojnom publikom? Apsolutno nema razloga. Zar ne?

Врхунац серије.

Тренутак када свака баба и мајка пусте миље који су до тог момента хеклале да би виделе да ли ће млади, загасни Индус наћи било шта што може посведочити да је неки рандом лик који у серији има улогу негативца заиста крининалац, наркоман, убица или прељубник.

И не само Индус. Овакав формат се односи и на настојање неког тамо Мексиканца који живи у Виљи дел Мар или Турчина, родом из Газијантепа, са пребивалиштем у Анкари, да нађу доказ; да јебу маму мамину негативцу.

Њима најчешће помаже друга особа која има један специфичан задатак. Он се, наиме, односи на замајавање осумљиченог са којим никад до тада није проговорила ни две речи, док овај други претура по комодама, креденцима и фиокама, у нади да ће наћи ишта што може наудити осумљиченом.

Кулминација: Осумљичени схвати, у фазону "Који ме курац овај замајава, а пре ни здраво да каже?". Креће ка својој соби, пренос успорен до крајњих граница. У позадини пичи нека зајебана музика док камера приказује кораке које се приближавају соби.
Наравно, овај унутра се унезверио као свиња пред шприцање и у последњем тренутку налази слику, мобилни телефон или разгледницу. Ставља у џеп али капира да се неко налази пред вратима. Крије се под кревет, иза ћошка, иза завесе, у орман. Било где.

Узависности од продукцијске куће под чијим је "старатељством" серија, осумљичени може (а и не мора) да ухвати овог другог на делу. Све је то релативно, што би рекао Ајнштајн. Али истина остаје: У ЗАДЊЕМ ЏЕПУ ПАНТАЛОНА.

Momentalna ispala upućena istripovanom, "zajebanom" liku koji uglavnom nosi neko sidro oko vrata i preti dok ne dobije po pičici.

Rečenica koju obično roditelji koriste da obrukaju svoje dete pred ljudima koje bi to dete po njihovom mišljenju trebalo da poznaje odnekud, ali to, naravno, nije slučaj.

Jebena situacija u kojoj čovek nije pametan kako da odreaguje. Svet je pun bezmozgaša i umišljenih mafijaša pa iako mislimo da smo sve videli i da ništa ne može da nas začudi svako malo ostajemo zabezeknuti. Metod iz naslova obično koriste klinci, mlađi tinejdžeri koji još uvek nisu našli svoje mesto u sunčevom sistemu i misle da sve što leti da se i jede. Pa decxko i govna lete, kad avion prazni kible. Umesto da poštuju starije, pri kontaktu iz rispekta kažu izvinite, oni se ponašaju ko da smrt nije ništa. Preporučeno je da se ovakva sorta izbegava ako hoćete da izbegnete sukobe sa očevima im, jer ih obavezno zovu ko neke pičkice posle svakog sukoba sa bilo kime, pa stoga se nemojte okretati, neka zevaju za vama i misle da su mnogo ludi i hrabri. Svakako će im nekad neko polomiti koske.

Naočare koje se zamagle istog momenta kad zimi udješ smrznut u toplu prostoriju.

Konstatacija nečijeg rasporeda akcije o kojoj je reč u temi razgovora, s kojom zaključujemo da sagovornik gotovo nikad ne praktikuje pominjanu radnju.