Telefon (!) koji definitivno nije za nase trziste, prije svega - stvari koji podrzava (da bi bile realizovale u ovoj zemlji) iziskuju mnogo dodatnih troskova (sto je direktna posledica nerazvijenosti nekih oblasti).
A i ako bi krenuli od pretpostavke(!) da smo tehnoloski napredni da uspesno realizujemo sve sto telefon pruza - to bi bilo neizvodivo jer bi se tada ogranicili na mentalne sposobnosti (ogranicenost?!) samog vlasnika.
- glasovna kontola - koliko osoba poznajete da poseduju iPhone te da znaju engleski!?
- slanje e-mail.a - vecina vlasnika ni ne znaju sta je to e-mail
- pristup mrezama za pregled video sadrzaja - ima li to smisla kad placate oko 2000 din za 1GB prometa, a to bi bilo nekih 30-ak videa pristojne kvalitete, te taj 1GB mozete potrositi za 1-2h.
- iTunes - omogucuje kupovinu(!) muzike, filmova,...; te njihovo preuzimanje sa Interneta (jedan film bi vas izasao nesto manje od 1000 dinara za Internet promet + cena filma)
- Safari web preglednik - jednom poznaniku sam objasnjavao oko pola sata da je to isto kao Internet Explorer
- Maps+Compas - omogucuje ti da saznas gde se nalazis, kod nas to funkcionise tako sto te locira u krugu od nekoliko kilometara, korisno, nema sta
Šoferska fora kojom se kazuje da ne postoji mašina kojom dotični ne ume upravljati i za koju nema položeno.
- Da čujemo za koju vrstu vozila ste obučeni.
- Imam sve dozvole od A do E. Takodje imam posebne dozvole za upravljanje ICB'om, bagerom guseničarom, labudicom i trenutno se obučavam na još jednoj mašini koja fali mom arsenalu.
- Auuu majstore. De mi recite koja je to mašina koja vam fali ?
- Avion s'prikolicom.
Kod žena:
Sve počne pesmom na radiju. Potraži izvođača. Ako je žensko biće lepo par dana, posle ćao đaci. Ali, ako je muško potraži spot. Ako joj se učini sladak, potraži slike na netu. Ako joj se svidi odgleda i druge spotove. I tako svakog dana. To joj postaje ritual. Dan je loš bar bez tri puta preslušane pesme. Onda krenu svakog dana i spotovi. Misli da se zaljubila. Počne da sakuplja njegove slike. Posterima je već oblepila svaki mogući delić sobe. Pronađe njegovu web stranicu. Proveri da li će održati koncert u njenom gradu. Muzika više i nije toliko bitna. Svakog dana je posećuje. Prati sva dešavanja. Poludela je za njim i teši je pomisao da nema devojku. Prve internet svađe. Neko je rekao da je on gej. Nije preživeo dovoljno dugo da to i dokaže. Već je odavno osmislila venčanje. Misli da je toliko dobar da ne sme da prdne, a da je ne pita za dozvolu. Ima imena za decu. Malo se razočara kad vidi slike na kojima je pijan ko majka, ali brzo prestane da sumlja. Garant je fotošop. Novinari su zloban narod. Onda dođe poslednji stadijum zaluđenosti. Stavi njegovu sliku na desktop. I onda joj se ceo svet sruši. Otkrije da ima devojku (ili je već srećno oženjen). Tuguje par dana, ali je brzo prođe. Posle otkrije neku novu radio stanicu i krene sve Jovo nanovo.
Kod muškaraca:
Uz pesmu i spot, da vidi da li je žensko. Ako je dobra, potraži slike na netu, ali gole, da se uveri. Oni pederčići što se nazivaju muzičarima, ovih dana sve više liče na žene. Ako je baš baš, potraži i kućni video dotične. Ako ga ne nađe, nema veze. Poslužiće i slike. Mi smo snalažljiv narod.
Naziv za ljude koji su u vreme Osmanlijskog carstva prešli u islam i prihvatili turske običaje. Postoje i primeri braće među kojima je mlađi postajao poturica da bi u budućnosti mogao da pruži zaštitu starijem (nepoturčenom) bratu.
I u današnje vreme postoje mnoge poturice, ali u malo drugačijem kontekstu. Uglavnom je to najmlađe dete, koje starija braća poturaju da preuzme krivicu na sebe za štetu pričinjenu maminoj omiljenoj vazi, ili za razbijen komšijin omiljeni prozor. Sve to pod pretpostavkom da će se izvući bez batina ili uz minimum batina(barem ga tako ubede). Potura se i od strane roditelja rodbini kad treba za nešto da se časti, jer ga neće biti blam da traži, da pruži ruku za još, a ti rođače odbij detence! A neretki su slučajevi i da se poturaju od strane oca da finoj, jebozovnoj teti u samoposluzi zadignu suknjicu da ćale bolje vidi gde prestaje guza a počinju tange.
::BAMCANGR::
- U jebem ti, najebao sam. Baki, dođi da ti kažem nešto
- Sta je bijo?
- Kad dođe mama, kaži da si ti razbio saksiju, tebe neće tući.
- Necu, i pjosli put me je tukja.
- Daću ti čokoladu
- Doblo
...
- Mama, mama, nije Sasa lazbio sakciju. Ja cam je lazbio, i dace mi cokoladu zato!
- SAŠA!! DOLAZI OVAMO!_________________________________________________________
- GORANE! KUHINJA! ODMAH!
- Ae mani me, gledam Čelzi - još jedan gol i proći će mi tiket
- ODMAH, NEMOJ DA DOLAZIM!
- Dobro, jebote, evo me. Šta je bilo? Je mali opet najgori u zabavištu?
- Naravno da jeste, stoko jedna! Naravno da jeste!
- Opet se tukao. Jaoo, sad će kaiš da radi!
- Šta kaiš, stoko jedna! Zadizao je devojčicama suknje u zabavištu. Stoko!
- Pa dobro jebote, dečak je. Šta dramiš?
- Šta dramim? SAD ĆU TI REĆI ŠTA DRAMIM!!! Pitala ga vaspitačica što to radi. Znaš šta je tvoj sinčić rekao? Da mu ti uvek kupiš čokoladu na kasi kad zadigne suknju teti ispred! STOKO!!!
Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.
- Vidiš, ovde sam malo rasplinula kompoziciju, ciljano da prikažem malog pojedinca u tako velikom, stranom i nepoznatom svetu... a prejakim bojama i kontrastom sam predstavila dualističnu prirodu tog istog čoveka. Drugi deo je ova crvena tačka koja predstavlja...
- Znam, znam... već sam negde čitao o simbolici tačke.
- I kako ti se čini?
- Paaaaaaa... nije loše, ali drži se ti bolje selfija.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Sifredi producirao u Mađarskoj i ti bila na kastu? Jao srećnice!
- Da, ali nisam prošla. Debil je! Znaš, ja se svojski trudila... a lik mi ladno na kraju kaže: Drži se ti mala klasike, nisi baš za ovo...
Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.
- Pa gde si ti juče?
- Jbg komšo, izvini! Znaš da istu slavu slavimo... zasedeše se ovi moji gosti. Nego da mi izgruvamo sutra nešto?
- Dogovoreno. Kako bi kod tebe?
- Kul. Zaličismo ga, kompletno... a tečo Sreta na momente rašrafljivao... mislim ono, kulturica samo...
- Znam Sretu... Eeee kakav je to lik bio svojevremeno.
- I danas ko u najboljim danima, pazi... Sabio gajbicu Zaječarskog, još i kolače uspeo da zakači... animirao onda goste konstantnom spikom, pa se onda tetka nešto žacala... Al' kad sam se jutros čuo s njom ona bila srećna... jebem li ga, ko zna šta se desilo s njim? Izgleda da ga ''komprosta'' i dalje radi...
Osoba velike fizičke snage i malih intelektualnih sposobnosti. Ne vodeći računa o drugima snagu uvijek i bezobzirno ističe u prvi plan, tako da mu grubost postaje i jedina upečatljiva osobina, lako uočljiva gotovo cijeli njegov život, uveliko zasjenjujući i njegovu glupost.
- Mali, bac' tu loptu 'vamo!
- Maa neemoooj Dule, mooolim te!
- Š'a nemoj?!!!
- Ma ništa... Evo... Nemoj je samo baciti daleko!
- Š'a nemoj daleko, e sa' ću je nabit' u u 'no tamo naselje!Dule uzima, dugački zalet i deganžira loptu brat bratu, jedno sto metara niz ulicu, a klinac postaje sve manje plašljiv a sve više ljut, zbog saznanja da sam mora po loptu, i da od igre više nema ništa. Polako polazi po loptu, i stiskajući bijesno šake, kada se odmakao na bezbjednu udaljenost, okreće se nazad i , kao da ga živog deru, iz sveg glasa upućuje svoj protest i jasnu poruku Duletu:
- Duulllleeeee! Kkrrrrrkkaaannnneeeeeeeeeee!
A onda se okreće i bježi kući, sa loptom pod miškom, jureći koliko može i ne može, i kao da skida neki veliki teret i strah sa duše, izazivački i glasno nastavlja:
-Dule krkaneee, Dule krkaneee, Dule krkaneee...
Dule za to vrijeme, podbočivši se rukama, gleda za njim i, ipak izgubivši ovu rundu, mrmlja:
- Do'š ti sutra ope', a onda ću je dega'žira' u Marin kupus, pa kad je ona iščakija, biće tebi DULE KRKANE!
Nećeš jebati, samo u drugom smeru. Jasna opomena i upozorenje mladim djevojkama diskutabilnih stavova i ponašanja, da će se možda jednog dana kada budu imale šezdeset i kusur godina gorko pokajati što nisu davale dok su ih hteli.
- Šta ti je ćero, što si se umusila?
- Joj tata pusti me, sve je zbog Nikole, neće ni da me pogleda!
- Sine spuštaj kriterijume, Nikola igra košarku za juniorsku reprezentaciju, izgleda kao Apolon, ima para ko blata, na njega bi i Šarliz Teron ovlažila. Mani se ćorava posla, nećeš biti prcana........
- Znam da tamo negde postoji onaj pravi, koji je u stanju da me voli i razume, spreman je da zajedno ispunjavamo snove i učini me ponosnom i srećnom jer sam živa. Sudbina mora biti pravedna, on će me naći i usrećiti, paziti i voleti me takvu kakva sam.
- Sve je to u redu, ali sidji malo na zemlju, čekaš ga već trideset dve godine a on ne dolazi, nećeš biti prcana........
- Ne dam ti da ideš na ekskurziju u toj suknji, prekratka je, izgledaš u njoj kao kurva.
- Ali mama..
- Slavice pusti dete na miru, ima devetnaest godina, hoćeš da ti se dete vrati iz Španije neprcano?.......
- Što si nenašminkana? Jebote subota je, a ti se još nisi spremila!
- E idi ti bez mene, nešto me danas sve mrzi..
- Dobro, samo ti sedi za tim monitorom, ja odoh.
- Nego nešto sam razmišljala - šta kažeš da krenemo na tai či, kažu da opušta duh i jača volju?
- Kažem da nećeš biti prcana, aj zdravo.
Usklik olakšanja prouzrokovan prevrtanjem želuca na morbidne, neželjene, ali istinite činjenice koje krase pojedine delove ovog putujućeg globusa.
- Tamo u Južnoj Americi se ljudi nerealno lože da ubijaju ljude i životinje, da ih seckaju na komade, još to snimaju i kače na internet... Za njih je deep-web dobar dan!
- :gulp: Živela Srbija!
____________________________________- Komšija, sto godina! Kako je na baušteli? Je li dobro k'o što se priča?
- Ma šta bre, ne mo'š alkohol da okusiš kako valja, ljudi ne prave slavlja, čim napraviš omanju buku eto ti komunalne, svi nešto smrknuti kao da im se ne živi... Al' zbog para, mora se!
- Selo moje lepše od Pariza! Prokleta je Amerika! Ma živela Srbija!
- Jebeš ti to kada banka, izvršitelji i ostala banda bez milosti penetriraju u tebe, zar ne? A tebi preostaje samo da im se natrtiš, 'nako, s osmehom, jer im drugom valutom ne možeš platiti.
- I to što kažeš.
Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.
Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.
Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...
Džoni Kurajber: A ja, brate? Jebote - a JA?!?!
Txe Prof: Šta sad ti 'oćeš, Kurajberu?
Džoni Kurajber: Pa, JA jebem, bre! JA sam taj famozni Jebač sa Vukajlije!
Txe Prof: Nisi, brate. To je ljubav a to se ne računa...
Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!:
...
- Gazda da dovršim... i samo po još jednu! Duplo plaćam ako treba!
- Ne mere sine... propisi su propisi! Zatvaramo diskoteku!
- A juče je moglo... Pa dajte prijatelji, učinite! Čika Sreto vi me bar znate... Pa moj ćale je klarinet u vašem bendu svirao... Još jedna tura!
- Alo, decxko!
- Ali...
:pljus:
...Da zajebano, tako je... Ekskomunicirati te, tek onako, nenadano... jebeno, skoro kao suza mladih skviterki Lauša, da tako narodski reknem i kršnog Obilića spomenem, Vukovog zalizanog doktora medecine, oficira s ružom, Šmajsera... Pa da, i ja se povremeno rastužim i dozvolim sebi da mi pređe koja kap baklavice ili oka svetog tog... Prošlo je podosta, možda ne godina, kanda nedovoljno, ali 3 656-ti dan sigurno... prdalo se u čabar još onda i to većma mnogo, no ne samo tako javno i tako dramatično... Svi smo mi tako pomalo, pa se posle kajali, plakali, poistovećivali...
- Decxko, grudvaš se, aaa???
- Jok tebra, ja emotivac...
- Aaaa to... evo još šargarepicu umesto nosa i pesma! Ojhaa!
- Aaaa???
- Patetika... i to ona najgora!Hehe, razmišljam nešto, da su me onomad poslali u zatvor, eventualno stavili neku nanogicu, za npr. neko delo koje ću u budućnosti počiniti... :Hmmm! Kako bih kul ispoštovao taj pritvor, valjano:... bar bih imao neko opravdanje dangubljenja a ne epitet mrcine i parazita. Pa nisam ni ja nepismen, pisaću... Da pisaću, hehehe i nepismeniji su to radili i gluplji. Dobro, možda ne gluplji ali zar je to sad bitno, koristiću pseudonim, princ od Luvra, hehe, dobro je to, načitano, bolje nego Bole litar-litar. Luvr, haha... Jebem ti francuski zamak, kuj mu ime samo dadnu? I sve prvnje sprave tamo denuše! Ko u zatvor, dete im...
- Alo Đekile, decxko...
- Nije mi dobro... vidim duplo, my dear Hyde... Sve više sam s njom, čak i kad sam sam... Znaš, žena, opet vidim je, a ona više voli nežnu reč makar bila i glupa nego pametnu, ako je gruba... A često opet nemaš mogućnosti da kažes ono što ti je na srcu, pa da posle i stradaš! Premlatiće te i da ne progovoriš, da iza tebe ostane sramota ili ćutanje...
- Hahaha... ako se sećaš zajedno smo čitali Tvrđavu, nemoj mi te Mešine fore!
- Ne, ne, naprotiv... ja je čitam i dalje, iznova i iznova i proživljavam i dozivam, ponovo a opet drugačije!
- Na čemu si stari? Maksel devedestka, Đani, lepi Mića, budi Bog s nama nije valjda da si diro moje ploče Smaka???
- Egregor!
- U jebem ti sunce! Najbolje je da ti ipak malo odspavaš!
...
I eto opet se setih te štikle, više onoga iznad... pune su, ali ne previše, ja ih volem... opet jezik moj pogani bi brz pa zasra... a sad bar da ih samo malo, bar one prenesene pulzacije međuprostora...
Titititit...
Titititit...
- Kasniš, ustaj, ajde!
(Aukurac, opet ista priča... Ostalo mi još samo pola pive, mogu s nogu da dovršim čini mi se... a izbacuju me... ponovo! A ono kaže... tadadadadam!)
- POJZEENNN! Odoh!!
- Aa?
Poslednji dobronamerni pokušaj plaćanja računa koji premašuje finansijske mogućnosti i kreditnu sposobnost.
- Dakle, da vidimo, vaš račun je sto šezdeset osam hiljada petsto osamdeset dinara. Bez bakšiša.
- Kako bre srbine, tol`ko?
- Pa, ne znam kako da vam kažem, ali pre nego što ste pali pod sto, naručili ste i treću turu viskija za celu kafanu.
- Uh, majku mu. Ček da vidim, kol`ko imam... mmmmm, da, mislim da imamo problem. Primate li možda bubrege?
- Naravno, sad ću da pozovem hirurga. Kizo, imamo jednog duhovitog, vodi ga pozadi da mu izbiješ burege. Uzmi i par zuba za bakšiš.*
- Dakle, ovaj model sa punom opremom i ful kaskom bi vas sa akcijskim popustom koštao 36.800 evra. Može i na rate ili preko web kredita.
- Eh, malo sam kratak, a kredit već plaćam za stan, nego, primate li bubreg?
- Mi ne, ali ako odete u naše predstavništvo u Prištini, mogu da vam završe.
Kako mislima, tako i pokretima ponavljati jednu te istu radnju, ne nalazeći ništa novo; iako je cilj sasvim suprotan - potraga za rešenjem. Dakle, vrteti se u krug sa namerom da se reši, tebi u tom trenutku - nerešiva enigima.
- Da joj priđem ili ne? A šta ako ima dečka? A i ja imam devojku... Ako priđem koju takiku da koristim? I da joj se ne svidim, samo ću dobiti korpu, šta je to? - ništa, razmišljao je u sebi. Pa opet on u sebi, da joj priđem ili ne? A imam devojku, ne smem joj to raditi. A možda i ona ima dečka, pa ću korpu da dobijem, ali to je ništa... I tako u nedogled opisivao je krug.
- Šta je ona tražila sa njim? Moram to da je pitam, pričali su celo veče. Ali šta je loše u tome što su pričali? - ništa! - vrteo se po sobi sa namerom da je pozove na telefon - ali sramota je biti ljubomoran, ali opet šta je ona tražila sa njim? Šta je loše u tome što nu pričali - ništa! Buncao je u sebi opisivajući krug kako mislima tako i koracima po sobi.
- Ako joj bacim po faci, razmažem sminku nateraću je na suze, pa će da se naljuti, ali to je zadovoljstvo! Možda je i njoj zadovoljstvo. A mogu i po sisama. A? Bolje po faci! - Ali naljutiće se. Uostalom šta ima loše u tome? Ništa! A šta ima dobro u tome?! Svašta, sa moje strane. Da joj bac... :svrš: U kurac! :ode sve u kondom:
Preneti odgovornost i gorući problem na drugo lice. Ratosiljati se balasta. Uvaliti kosku i to onu oglodanu, funjarski, intenzitetom sisice.
- Brate, oću da ti se izvinim za sve... eto, cimali smo se oko Marine skroz bezveze. Jbg, bio sam zagrižen, al' sam shvatio da si ti u pravu... nemam ja šta tu da tražim. Za tebe je idealna... pa neću naše drugarstvo da dovodim u pitanje...
- Hehehe, dobar si majke mi, doooobar. Al' za malo! Sad kad je trudna meni loptu da prebaciš, a?
-----------------------------------------------------------------------------------------------
pacijent: Doktorka, znate ja sam odnedavno počeo da uzimam Sildenafil citrat. Da li postoje neki štetni efekti, mislim u kombinaciji sa ovom mojom standardnom terapijom? Imam utisak da mi izaziva dijareje. A možda je to i zbog infekcije kandidom?
Dr: Mmmmm... Evo mladi kolega, naš stažer, će vam to sve lepo objasniti. Kolega!
skoro Dr: Da. (Mamu ti jebem raspalu!) Pa vidite... Sad tu imamo nekoliko mogućnosti ali i individualne razlike... :bla, bla, žešća improvizacija:
Tačka gomilanja utemeljenih sirovina koji učestvuju u masovnoj tuči.
- Kako prođe vikend?
- Uff, šuti... Ja i Šone pravili zijan.
- Šone Minkica?
- Pa čuj, s obzirom na ono od sinoć, ne bi' baš rek'o da je minkica. Dobro smo se borili sa ruljom.
- Gdje ste bili?
- * Ticijano, Osojnica. Jebeno mjesto, likovi nose lance od motorki u džepovima, čakije su išle k'o djeca u školu. Obmotaju se žicom jedno 3-4 puta da ih ne raspori neko. Odmah kraj diskoteke je put, jednog momka su držali na terasi sat vremena i čekali da naiđe auto da ga bace na put.... Pičetina žalosna, 6 riba 4 zuba, katastrofa, ali se lako ogrebati za snošaj zato što su mahom kurveštine. Kako završiš posao u šumi tako bježi kući dok ne saznaju da vas nema, ne gine ti nož u bubreg. Stoka.
- I šta se desilo?
- Ma Šone bac'o fleške nekoj brđanki i odjednom se stvori guta.
- I vi dobijete po pičci?
- Malo morgen. Katanaćo, rođače! Dvojica su mi neletjela samo tako.
- Vidim i tvoje oko je naletjelo na nečiju ruku, hnjo hnjo.
- Ori, ori, naorat ćeš!
Praćenje gledanosti neke televizije u Srbiji je pomno pracena od strane dr. mr. i ostalih visokokvalifikovanih stručnjaka, a niti jedna televizija ne žali para da plati svoje eksperte na ovom reonu.
Po svršetku mukotrpnih analiza svaka televizija dolazi do zaljučka da je baš ona najgledanija u proteklom periodu.
-Pink: Našu televiziju sa najgledanijim rijaliti šouovima u kojima se uvek pojaljuje najveća zvezda Srbije, ako ne i šire, Boki 13, je pratilo čak 83% gradjana Srbije što pokazuje da smo mi najgledanija televizija u Srbiji.
-RTS: Uz naše televizije u protekloj godini je bilo čak 79% gradjana Srbije, mahom šlogiranih penzionera koji nisu stigli da promene kanal na svom telezoru, tako da smo mi najgledanija televiyija u Srbiji.
-B92: Našu televiziju je pomno pratilo 500 miliona nepijavljenih Kineza + članovi Al Kaide koji zajedno čine čak 87% gradjana Srbije, što jasno pokazuje da da smo mi najgledanija televizija u Srbiji.
-Prva: Naše duhovite emislije su pratili svi nezapošleni ljudi u Srbiji, zajedno sa autorima sa web stranice vukajlija koje se nadaju da će još jedna od njihovih fora biti exploatisana, čime smo pokazali koliko je naša televizija originalna i koliko se razlikuje od drugih televizija. Rezultati ankete su sledeći 99% gradjana prati našu televiziju, a odmah za njom slede ostale televizije sa mizernim procentom gledanosti.
Da se ne ponavljamo kako je internet postao preko neophodan i da 90% informacija dobijamo zahvaljujići istom. Medjutim, crnogorske službe, ako se to tako može nazvati, jednostavno odbijaju da to prihvate ili nauče da ažuriraju svoje stranice.
Ja: Dobar dan gospodjo jednu povratnu kartu do Sutomora
Šalterka: Evo, samo da... uh što si ti poranio
Ja: Stigao sam taman na vrijeme ako mi vi odma date tu kartu (kez)
Šalterka: Čuš, dečko, voz je tek u 08 i 15 po redu vožnje, evo piše vam na tabli.
Ja: Ali na vašoj web stranici piše da je u 07:00
Šalterka: Dje piše?
Ja:... na internetu (valjda skonta)
Šalterka: I ti vjeruješ internetu? E moj dečko...----------------------------------------------------------------------------------------------
Ja: Dobar dan, ja sam Advokat Milič, trebam vašeg direktora Zavoda, možete mi ga pozvati?
On: Ti si to nešto pogriješio, ovde nema nikakvog direktora Zavoda
Ja: Je li ovo Bulevar Save Kovačevića 50/45
On. Jes?
Ja: Je li ovo Zavod za Meteorologiju?
On: Pa kako da ti kažem, nije više, ovde su sad pogrebne usluge.
Ja: O Bože, pa na sajtu ništa ne piše da se premjestilo, ništa, hvala, ali vi mi onda sad ne možete pomoći
On: Mogu jedino ako vam je nešto umrlo, pu pu ne daj Bože
Ja: Iš sotono, jebem ti ovakvu državu sa svim organima!
Standard snage i neuništivosti.
Cigla, blok, beton, armatura.
Nekada se većina kuća na selu (tzv. ''kovanice'') izgrađivala od kamena, drveta, blata i trske, a navedeni tvrdi materijali bejahu nedostižni, skupi, luksuz, odlika zdanja moćnih gradskih buržuja, seoskih zelenaša, eventualno po kog kmeta... Od onda ostaše markeri snage, moći, poimanja nedostižnog malom čoveku, te sinonim kuloće toga doba i što je najbitnje neprejebivosti.
... 2005-ta godina...
- Slušam danas, opasna ona Katrina. Ujebala ih žešće.
- Ma usta ih jebem okupatorska, ako im je... govna, ionako ništa ne prave od tvrdih materijala, nego sve montažno.
- Nemoj tako, pa u tom delu uglavnom sve crnci.
- HAARP znači?
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Čoveče, si lud? Malo dete da ti otvara onako tešku kapiju, bruh da dobije?
- Ne brini ništa, mi smo ti od tvrdog materijala.
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Naš'o sam na buvljaku polovnu Boš bušilicu, čini mi se dobra... Znam ti si stručnjak, pa ako oćeš da pogledaš je l' valja?
- Je l' teška?
- Pa odakle znam! Vidim piše Made in Germany...
- Pazi, mogu oni da nalepe bilo šta ali zlatno pravilo ti je, ako ne znaš šta je dobro, kupi šta je teško! To znači da je od tvrdih materijala i da će da traje.
- (???) Da.
Matori balegar beše već godinama unazad u stabilnoj vezi sa zunzarom, takođe dosta odrtavelom ali po letačkim kriterijumima i dalje držećom, sa tim nekim iskonskim šmekom za lov, te veštim manevrom eskivacije tepalice. Deliše isti plen, istu muku i radost, sve na ravne časti. Živeše ne baš u izobilju, ali krotko i domaćinski, bar uvek kol'ko se za valjano najesti i poslužiti gosta.
Međutim, jednog dana, zunzara ponešena pričama svojih vršnjakinja i nezadovoljna skromnim životom sa balegarom, reši da ode u beli svet, da potraži bolje mesto i sreću, lepše i obilnije obroke. U svet, gde postoje pravda, red i rad, gde se svaki preleteni krug broji, gde se proporcionalno radu dobija obrok. Gde se zarad napretka ne mora javno opštiti sa raznim bumbarima i stršljenima, gde postoji i mogućnost mutacija po želji, naravno ako voleš. Eto, jedino začkoljica ta prostorna ograničenost i nostalgija. Ali zar je to sad važno, pored svih blagodeti? Hmm?!
- Zar da me napustiš sada kada sam taman našao solidnu domaćinsku štalu sa dve simentalke? Pa znaš li ti koliko tu ima materije, kotrljaću godinama ubuduće, i decu ću čak tu uposliti, a i svi iz tvoje familije su dobrodošli. Uvek, na gozbu naravno, ništa ne moraju da rade.
- Neka hvala! Dosta je bilo! Odoh ja, sita sam tvoga doma!
I tako ode zunzara, a balegar osta skrhan, dade se u očaj i prestade da kotrlja, prestade i da jede i bilo šta da radi, povremeno bi samo popio kakav kvalitetan proliv i očajavao. Sve više je shvatao suštinu Džonijeve: Balegari ne veruju sreći! A onda čvrsto reši da sve zaboravi i krene iz početka.
Ali kao što to obično biva, eto nazad jednog dana prezasićene zunzare. Očajna sa suzama u očima i razočaranjem u veliki svet, složi priču da je pogrešila, da ipak tuđe govno ne miriše lepše. Zatraži milost i oprost od balegara pozivajući se na ondašnju slabost, gladne oči, te na kraju i na svoju čast, pa i na samu uzvišenost i zapise Svetog Fekalija. Balegar, nemaše kud, onako glup i musav, zagoreo pride... sve joj oprosti i jadno ali opet s prikrivenom radošću prihvati njen zagrljaj. Proguta govno još jednom. Jer tako je najbolje, tako je ljudski, tako je balegarski.
Vuk: Evo kažem vam, ako vi ne verujete sebi, ne verujte onda ni meni, ali opet, znam da verujete meni bar malo, što znači da verujete i sebi. A ja vam garantujem i uveravam vas da uz jaku veru možemo izdržati glad još koji mesec, biće novih pašnjaka i livada, biće soli i krme za sve, još cirka dve godine i na konju smo!
Ovce: Beeeeeee!!! Beeeee!!!
Konj: Kako mudro zbori ovaj vuk. Samo mi ovo na kraju nije jasno, što na meni?
Lisac: Ma šta se primaš matori, nemoj da si i ti balegar, kapiraš valjda da spikom loži ovce?!
Konj: A šta fali balegarima?
Lisac: Ček, ček... Ne čivtaj se odmah. Ne kapiramo se, mislio sam samo figurativno... Šta im fali? Pa svi kenjaju i pišaju po njima, bilo iz moći, gušta, pohlepe a opet pod oklopom činjenja navodno dobrog dela! A oni ništa, dobrice. Tako da,''što se većim balegarom predstaviš to ćeš više govana morati i pojesti!'' Kapiraš?
Konj: Prrfff! Ihahahaaaaa! Ta ti je dobra!
Lisac: Kapiraš ti moj kurac!
Pripizdinu geografske sfere uvek kontasmo i pominjasmo, katkad podjebavajuće i likujući ako je tuđa, ili pak našu onako setno, sa blagom jezom i opet nekim cvetnim ili vunenim sećanjem. No one druge relativne daljine, makar bili to veoma bliski prostori tik iza gipsanog, fug mas zida sramotno prećutasmo i danas i juče. :A sad je i to daljina, aaa?: Barijera druže, barijera koju si sam sebi stavio, nemoć, strah. :Kako ti vinjak u seoskoj zadruzi dalekoj kurac i kusur km pešaka po snegu i to dvosmerno uzbrdo, bliži i jeftiniji, prijemčiviji, lakše svarljiv i povratljiv... nego ona, tu dve kuće ulevo od tebe??? Jedi gomna, pičiću! Probaj opet! Pa suština ludosti i jeste raditi isto a očekivati drugačiji ishod! ŠUK:
...
Ne obmanjuj me, ne shvataš, ona jeste bila idealna za mene, idealna! Ali, ali... najveći problem je što je i ona sebi izgleda idealnog tražila... jbg! Moja sreća, definitivno nije njena sreća a njena sreća meni jeste nesreća, koliko god njoj dobro bilo... Tako je!
grašak Sofrius: Još mi je majka govorila, da se ne igram sa tobom, kaže da si bila svugde, hehehe... Brinula sirotica da ne navučem nešto!!!
banana Vendijana: Juuuu sramote! Kako možeš tako nešto reći isprdku maleni! Pa moji preci su krasili najlepše i najotmenije palate... Trajanovu, Hadrijanovu, Antonija Pila, sobu Pompeje, evo sad opslužujem Aurelija, te se s mlađanom Faustinom... ponekad, nežno...
grašak Sofrius: Miluješ... To ti kažem kurvo, prošla si ti i salate i napitke i kolače, neki su te čistu a neki i celu... Znam vas ja dobro, mnogo puta sam te sretao, čak sa sve oklopom, žutim tvojim mrskim u raznoraznim govnima... ko onomad na jednoj od mojih samrti... u colonu!
banana Vendijana: Kaže se Colognu, ako misliš na krčmu onih Germanskih varvara!
grašak Sofrius: Da, da to i kazah, hehe... (Pojzeeeennn!)
...
ulješura Maksimus: :Huuuuuuuu! šljuuuus:
grašak Sofrius: Šta se prskaš bre glavonjo???
ulješura Maksimus: Izvinite đeco, mlaznica mi otkazuje, nisam namerno... I molim vas nemojte se svađati!
grašak Sofrius: Šta oćeš bre spermoglavi, šta se mešaš? Ae mrš s naše obale!
ulješura Maksimus: Možda su mi ovo i poslednji trenuci... imajte razumevanja! Sam sam, sam i nasukan, umirem na ovoj prelepoj obali... a vi u tako prijatnoj, hladnoj, zaslađenoj činiji, i opet nezadovoljni! Priuštite mi mir u ovom trenu... bar!
grašak Sofrius: Hmk! Ok. Ok. Matori sažaljevam slučaj... izvini! Malo sam nervozan i ja, dojadilo mi da više budem prilog, kapiraš... a i ova Vendijana me sa svima... Serbius pasulj mi se umešao i uzeo primat svugde... Nakupilo se...
banana Vendijana: A tek ja, šta ja da kažem? Mešaju me drugi sa svima, a još me i vi prozivate...
ulješura Maksimus: Tišina! Samo ti Vendika ćuti... Ja još uvek mogu da pustim EHOO, usraćete se!!! E lako je vama, zajedno ste... A ja ostao sam, ona ode s drugim... daleko negde, ko zna gde! On joj izvuko harpun... a ja nisam znao! Tako mi hiljadu ljutih kitolovaca!!!
grašak Sofrius: E ne mrači, okreći nazad, potopi joj jedan brod za ljubav i biće sve u redu. Videćeš!
ulješura Maksimus: Ne, ne... Kasno je...
grašak Sofrius: Kasno? Kasno će biti kasnije...... ako me sada ostaviš,
kasno ce biti kasnije,
kad vrata otvoriš...ulješura Maksimus: Gubim svest... odlazim, vidim, vidim, vidim... Aaaaaa! Potomci pamtite me. Mobi Diče osveti...!
banana Vendijana: Ode čovek! A ti ga onako izvređa na samrti!
grašak Sofrius: Pa izvinio sam se! Mater ti jebem, nemoj da ti sad... Otkomanda! OTKOMANDA! (Da ovaj mak nije pored mene, ne znam ni sam šta bih, još mi samo ta ''princeza'' nije jasna...) Ma bole me kurci... Pa kaže:...I ona kaže, joj što volim Iggy Pop,
I ona kaže, Iggy Pop...banana Vendijana: Ne Džonija marmune, Igija ti veliki prorok Jocko I vido, Igija nekog...
grašak Sofrius: Aaaa...
Slava ti... putniče iz bućnosti!!!Oh taj putnik,
Kako se on voza,
On se voza i voza,
Kroz svoj prozor gleda,
Šta li vidi?...
