I dalje isti ortaci iz kraja sjede na istoj klupi bacajući istu šuplju čupri o tome kako dugo nisu rivali indžo, al' kako da se radi vuspra kada repa nema ni za lijeka. Štek za crne dane davno je puko na žabarsku Seriu B a i tatini sinovi su nam davno okrenuli đale. Ma ko jebe monotoniju proljetne večeri, daće lerdi na ler. Nije on takva cavulja ko što kruži spika. Brzinsko konsolidovanje redova i pravac botaničke bašte STR Kizo - Prva ruka.
:Kuc-kuc:
- Ooo sinovi, dugo vas nije bilo.
- Siđe tebra Kizo, dugo se nismo vidjeli.
- Prošlo je ko za čas, baš ste stigli... ništa Balašević. Dobro. Šta trebate?
- Ovaj put skank al' ako može na odloženo. Sutra kintu donosimo, svega mi.
- Jeste vidjeli na ulazu natpis Crveni krst. Normala da niste. Ništa na ler, samo ške.
- Daj mojne da si Roben. Još samo ovaj put, majke mi. Loša nam je keš memorija.
- Opet kladža, a? Ako, ako. Zipa sad mova. Trasu hoću dvidim sve što mi dugujete, plus kamate. Znači mojne da vas čika Kizo sanja. Je l' to jasno?
- Mojne tako napeto, matori. Znaš da smo uvijek ostajali čisti.
- Student ti opet sereš van rupe. Ćuti da ne bi poljubili dorse. Pitao sam je li jasno?
- Jasno, šta se tripuješ koji kurac.
- U dure ako je jasno. Evo ket. Aj' sada paljba, čekam vezu.
... Vraćamo se u hud. Vraćamo se na početak koordinatnog sistema konfuzije.
Kit-ket se otvara da se utvrdi brojno stanje. Nije loše, matori nas opet nije ispalio. Masna gudra, dobra gudra kaže stara, dozvoli ćomanska, narodna poslovica. Vadi se OCB, kida se kutija Limabora lajt, pravi se flop.
- Lijepo napravi taj flop. Mojne da povučem hed kroz njega. Znači S ili N, kapiraš.
- Njah, ti mi kaži kako se pravi flop. Zipa da ti ta mustra bude šarena, al' da bude više granja nego vandua. Mojne da te ja učim.
- Tišina. Ja sam vario dok si ti još slušao Bebeka i Bijelo dugme.
:Kdžo je uvijen kao sarmica i tu počinje naša pacifistička borba za sleng. Počinje borba za jezik ulice!:
Poglavlje 1.
1- Znaš šta sam provalio dok sam rolo džok?
2- Kaži matori, al' nemoj tako ti Boga da prosipaš onu svoju pravničku demagogiju kako nije sve crno-bijelo nego da ima i sivog... bla-bla, kurac-palac.
1- Aj' ne seri, uopšte nemam tu spiku. Sto serete da sam filozof kada...
3- Evo ga počeo si nakon 2 dima. Prestani srat' i daj tu buksnu kod tate.
1- Aj' dobro, nema veze. Mislio sam reći da nam je svaki dan isti, ono, presipanje iz šupljeg u prazno. Dobro odemo na fax i to, al' opet. Bleja, sprava tu i tamo po neka cupi i ćao-zdravo.
2- I šta ćemo sada? Je l' trebam da radim 10 sati dnevno za neku siću. Je l' to treba? Ma važi, al' juče matori. Radio je moj đed 40 godina pa mu penzija kratka za lijekove. Dobro mi je i ovako.
4- Kakav si ti prijemnik, strašno. Vidiš da ga roba vozi, opusti se.
5- Aj' batalite tu priču, mrzi me da slušam. Dobit ću epi napad.
3- Daj mi Zippo da zapalim džok. Ugasio se, koliko smarate.
1- Divi preko puta mala Maja. Ko je onaj tenkre s njom?
2- Mala Maja se udara ko da ima kasko, a indijanac s njom je Rašin sin.
1- Raše Reketaša!? Auuf nevalja joj rabota.
5- Aj' ga išibamo. Ko ga jebe, što se širi po kraju ko da je njegov.
3- To je ta priča.
4- Neka hvala. Neću dizginem od Rašinih gorila.
5- Kakva si ti sisica, ona mlohava. Kako ti nije dosadilo da cijeli svoj jebeni život živiš ko kakva pičkica s dna kace.
4- Posisaj mi istoričara, moronu glavati.
1- Samo da vam kažem, nije ova Maja uopšte loša treba. Karo bih ja to, onako, baš istinski i bez trunke foliranja.
3- Dobra pičetina. Mlada a dovoljno iskusna. Nema jače kombinacije.
5- Vidio sam je skoro na nekoj žuraji s nekim indijancem. Iskoristio frajer malu, kasnije valja priču kako je fuksa i to. Kaže da je prespremna na svim bojištima.
4- Jebe se samnom a ima dečka vole se.
2- Postaje hladno. Ajmo kod mene na gajbu.
1- Eee aj' mogli smo.
3- Hoćemo zovemo neke bičarke ili upadamo solo?
5- Na koga misliš?
3- Suza, Ena, Veca...
5- Ma de, pasuljara do pasuljare. Imamo gudrovine, ne treba nam ništa više.
1- Taj rad. Bičarke s dna kace i da ne furaju bušmanke bile bi indijanke.Poglavlje 2.
(Gajba persone 2)2- Ajde penetracija u gajbu. Izuvanje obavezno, neću da čistim ko prošli put.
5- Mojne da si pegla. Izut ćemo se, ljudi smo.
2- Njah, to si reko i prošli put pa sam ribo za vama.
3- Mačor, daj smotaj nam topinu. Počinje me nervoza hvatati.
1- Izvor zla, daj mi tapete.
4- Eo ti zlice. Hoću raketu da smoraš.
1- Ne brate, ti ćeš.
2- Jeste čuli da je Cigla išibo Saleta nosonju i ove njegove babune što valjaju lijek za sinuse ispred osnovne Vuk Karadžić.
3- Kog kurčevog Nosonju.
5- Ma znaš onog što izgleda ko Bobi Marjanović. Onaj sa kljovom.
2- Sale Pelikan. Onaj iz Kolona, znaš ga sigurno.
3- Aaaaa njega. Šta je reć?
2- Izgleda da je Pelikan u talu sa četvrtacim i da je druko Ciglu. Kerovi srokaju Ciglu, ovaj čuo da Pelikan radi za njih, našo ga i ubio Boga u njemu. Pelikanov burazer se umiješao kao faktor pomirenja a Cigla i njega udesi. Poslao ga na intezivnu.
4- Cigla žešća dileja. Slučaj za akutnu psihijatriju.:Zatišje pred buru:
1- Divi što sam srolo topinu. Šta kurac topina, divi projektila.
3- Pali lijepi da se uništavamo.
5- Znao sam dima plast sjena u onom ketu al' da nas je ovoliko ispoštovo nisam imao pojma. Mislio sam da je ljomber al' ovo je vrh vrhova.
4- Opet si se prodao za ket vutre. Ćomančino raspala.
2- A ti kao nisi. Daj tu buksnu 'vamo i upali TV dgledamo Velikog brata, uživo uključenje.:Majmun je ispušen, prošla su dobrana 2-3 sata:
1- Aj' kidamo odavde. Moram sa djevojkom sutra u neki šoping i ti zmajevi.
2- Koja si ti papuča. Šta papuča, sandala jebote. U koja čuka, ae palimo.
5- Jao kako me vutra odradila, ne divim na čio. Ja ću da spavam ovdje a vi kako hoćete. Nisam u fazonu da mrdam do sutra.
4- Ko ga jebe. Ajde da kidamo dok smo još u stanju.:Oblačenje, izlazak iz gajbe i fatanje džade. Dolazak na mjesto poglavlja 1. na kome se ortaci rastaju do nove borbe za sleng:
Vojno medicinski termin koji znači da zbog zdravstvenih razloga neka pravila i obaveze vojske ne važe za Vas.
Najčešće poštede su p. od nošenja čizama, p. od teških fizičkih radova i nošenja opreme i p. od brijanja.
5% vojnika pod poštedom imaju ozbiljne zdravstvene probleme zbog kojih je opravdano da budu izuzeti.
95% vojnika pod poštedom su obični lezilebovići, plačipičke i foliranti koji misle da su pametniji i bolji od svojih klasića. Poštedu dobijaju tako što svakodnevno folirantski kukajući i kmečeći odlaze kod dežurnog lekara dok mu se ne popnu na onu stvar, da bi im ovaj na kraju dao tu poštedu samo da ih više ne gleda. Zbog takvog ponašanja obično zarade prezir ostalih vojnika i starešina.
Inače, SVI vojnici bez izuzetka imaju jednu zajedničku poštedu, onu od razmišljanja.
potporučnik Dimitrovski: Mandiću, vidim ti nemaš opremu, a i ne nosiš čizme. Mogao bi da pomogneš drugarima pa da poneseš onu kutiju.
Vojnik Mandić: Ali gospodine potporučniče ja imam poštedu.
potporučnik Dimitrovski: Moooj Mandiću, ti imaš poštedu od života. 'Ajd sad, kutiju u ruke i tišina!
Vojnik Mandić: Razumem.
(ostatak vojske se zlurado smeje)vojnik Stipanović: Gospodine stariji vodniče mislio sam...
st. vodnik Čekić: MISLIO SI!? Stipanoviću, tu sam JA da mislim, ništa se ti ne brini. A trenutno baš mislim kako su prozori prljavi i da bi neko mogao da ih opere. Stipanoviću, ti si dobrovoljac!
vojnik Stipanović: Razumem. (U sebi: budalo, kretenu, majmune, koji te je djavo terao da "misliš")
Lupiti nevidjenu glupost, reći nešto što će izazvati transfer blama kod celog društva, a ti ćeš to skontati tek kad si se fest izlanuo.
-Jooj, ljudi, nemate pojma šta sam sad video! Idem ja gradom, a sav se nešto zamislio, žurim kod vas, kad neka mala,pozamašne pozadine, stoji sa nekim dečkom, vataju se na sred ulice sve u šesn'es' . Pogledam ja malo bolje, kad ono Mirkova mala! 'leb ti jebem, jedva sam utekao da me ne prepozna. A vi Mirku nemojte reći, ćutite, nije moja stvar...
:tišina, čuju se cvrčci:
-Marko, ja sam sve vreme ovde.
-Hehehehe, i ja sam odvalio sad...
Kažemo nekom "glumcu" kad počne da izigrava nešto što nije.
-Eno su oni papani, saću da ih gazim sam bre....
-Mali, niko te ništa nije pito, smiri doživljaj.
-Ma šta da smirim bre...
-Alo bre!! Nije ti ovo Narodno pozorište, nemo mi glumiš tu neko ludilo, da te sad ne išamaram! Do juče su te šutirali pred diskontom, ti bi sad nekog da biješ. Tišina!
---------------------------------------------------------------------------------------------
-Ma samo se opusti i prepusti, kad si u mojim rukama, nema šta da brineš.
-Jao, ali ja ne bih stvarno, msm na veče i to.
-Slušaj nije ti ovo Narodno pozorište, zato nemoj da mi glumataš tu neko devičanstvo, kad te razdevečio ko nije.
Najbedniji mogući pokušaj šlihtanja. Dupeuvlakač se postavlja kao inferiorno biće u odnosu na bosa, a svim ostalim članovima kolektiva se nameće kao klasičan timski gad. Prostim jezikom rečeno ostavite odrešene pertle svi vi koji ulazite u analne šupljine ovog uzvišenog bića ali dozvolite da ja budem prvi među jednakima i povedem vas u razgledanje njegovog čudesnog anusa. Drugovi šlihtare, za mnom!
Razredna: Deco, znate da na početku svake godine biramo predsednika odeljenske zajednice, pa bih vas zamolila da se vi dogovorite ko bi to mogao da bude da vam ne bih ja birala predstavnika. Napišite na parčetu papira kome dajete svoj glas. I da... Predsednik mora da ima prosek minimum četiri i po.
Šištavac: MOJ TE PIPO!
Razredna: Iju!
Dupelizac: TIŠINA TAMO! Čuli ste razrednu. Svi po parče papira i glasajte.
Razredna: Nema potrebe, Nešo. Ti ćeš da budeš predsednik ove godine. To je to za danas, deco. Slobodni ste. :Izlazi iz učionice:
Šištavac: Slino, je l' znaš kako je to biti mrtav?
Dupelizac: Hehehe... :Gulp: Razredna, čekajte da Vas pitam nešto...
Zajednički izraz koji karakteriše osobe koje nemaju trunke savesti niti razumevanja prema drugima i savesne osobe koje će uprkos svojoj volji uraditi, odnosno odstupiti od nečega kako ne bi naškodili nekom drugom licu.
- Milutine, uhvati onog pevca i stavi ga na panj, sve nam kokoške iskljucao!
- Gde je sekira?
- Naslonjena uz štalu.
- Kad bolje razmislim, nemam ja srca to da uradim. Pa znam ga još dok je bio jaje. Neće on meni u supu dok ne umre prirodnom smrću.
- Majko moja, za koga sam se ja udala. Ja ću!
-----------------------------------------------------------------------------------------
- Nemoj biti stoka, podigni lepo taj papir i baci ga u kantu koja je pola metra od tebe!
- Tišina tamo! Princip je u pitanju. Ne zarađuje se hleb tek tako. 'Ajde JKP-ovac, skupljaj smeće, za to si plaćen!
- Nemaš ti srca, govno jedno samoživo! Hoću razvod!
Pojava kada sistem pod nepoznatim okolnostima zakuca, što za posledicu ima neobičnu projekciju ili dogadjaj. Sistem, naizgled ničim izazvano, počne da brljavi i čudno da se ponaša, a onda se nekako sam resetuje i vrati u prvobitno stanje normale.
- Cimer i ja klopamo pljeske na klupi, sedimo u jaknama i smrzavamo se. Prolazi lik žurno u majici i tri-četvrt pantalonama, kine, skida majicu, briše o nju nos, baca je u korpu za otpatke i nastavlja dalje.
.......
- Kasnim na posao, hvatam taksi sa nervoznim vozačem. Stajemo na semaforu jer je crveno i čekamo ljude da prodju, klinac prelazi pešački, staje na pola, okreće se ka nama i gleda u nas dvojicu netremice par sekundi. Kreće ka nama, prelazi preko kola i odlazi na drugu stranu ulice.
.......
- Gradski autobus, neobična tišina. Niko ne priča, ne smeje se, ne razgovara telefonom, svako putuje zadubljen u neke svoje misli. U trenutku, devojka vadi iz torbe melodiku i kreće da svira Hej Sloveni. Niko ne reaguje. Tilt.
Pokretna zamena za dnevni list.
Putnik: Do konja u centru.
Taksista (preko radio-stanice): Do konja.(Neprijatna tišina od nekih tridesetak sekundi)
Putnik: Kako je odvratno ovo vreme... Kad ce više da se prolepša...
Taksista: Da, majku mu! Evo, slušam malopre preko radija... najavljuju da će kiša cele iduce nedelje.
Daj malo i nama da sine Sunce, pa da mogu da odem negde na letovanje... Al', mojega burazeru... Nema para. Niko nema! Državni dugovi otišli u 14 milijardi Evra!
Al', zato daju ovima u ,,Farmi'' 100,000 Evra, a narod nema šta da jede.
I onaj Tadić, majke mu ga, ide da gleda Djokovica kad pobedjuje Nadala sa 2-1 u setovima, umesto da ide da pregovara sa Amerikancima. Ima, bre, da završimo k'o Libija! Izbušiće nas k'o što je Mančester sinoć izbušio Čelzi!
Putnik: A šta kažu za vodoliju?
Ljudi imaju veliku potrebu da gledaju na tuđi život iz zaista nepotrebnih razloga, a čak i bez nekog valjanog povoda. Sve bi bilo okej da ga oni gledaju sa pozitivno usmjerenim mislima, ali...
Traže rupu u zakonu. Preturaju po papirologiji kao advokat. Ili ne, oni su advokati. Brane sebe, tebe ubijaju. Ne doslovno, ali tu je to negdje.
-Biljo, srce drago, pička ti je kao amazonska prašuma. Ne toliko čista i nedodirljiva, nego...shvataš me uopstalom.
-Draga Jovana, pa pogledaj malo na sebe. Vidiš da imaš jednu obrvu a ne dvije kao sve normalne žene, noge ti se zapetljaju u dlake ispod pazuha kad spavaš, a brada ti jača nego u tvog muža.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Hahaha!! Kakav ti je to šut keve ti? Valjda trebaš namještati rukom pravac lopte, a ti je kopaš negdje iza leđa.
-Žvaljo jedan škundravi, šta ti pričaš? Nadimak ti je Sajla, do skoro si mislio da u basketu možeš da tražiš ofsajd, trojku si brojao tri poena a ne dva. Kad bi stoni tenis igrao sa mnom ja bi te ladno lobovao. Tišina!
Lik iz serije Vesele sedamdesete. Ratni veteran. Pošten, radan, porodičan ali i nadrkan kao pripadnik interventne brigade rodom sa Maljena na zadatku u 61. bloku i baba sa prvog sprata dok vrelom vodom poliva grupu mladića koja vari buxnu ispod njenog prozora zajedno.
Može se koristiti kao nadimak za nečijeg nervoznog i zajebanog ćaleta.
Kiti:-Erik kako ti se sviđa ručak sine?
Erik:-Super je mama samo je možda malo slano...
Red:-Kako te nije sramota degeneriku mali, majka ti po ceo dan sprema a ti tako skote nezahvalni! Dok si pod mojim krovom ima da jedeš sve pa makar povraćao posle! Jel ti jasno bre majku ti božiju onu balavu!
Kiti:-Ali Rede samo je...
Red:-Tišina tamo!
_________________________________________-E oćeš da banemo do Šomija da blejimo malo?
-Bolje ne.
-Što brate, ladno napolju, malo se ugrejemo.
-Ma nema šanse, njegov ćale je jebeni Red Forman. Zadnji put kad sam tamo otišao osetio me da smrdim na cigare, krenuo me napada, držo mi predavanje pola sata.
-A ok, ne moramo...
Neprijatan trenutak je nastupio. Gledte se, ćutite, a opet savršeno znaš šta druga osoba misli. Još jedan trenutak pogledom daješ do znanja da ste se razumeli, a onda progovoriš o vremenu, fudbalu, politici... Pobedio si.
Ona se sprema na spratu. Ti u dnevnom boravku sa njenim ocem. Kurtoazno ćaskanje.
On: Kako je na poslu?
Ti: Dobro je. Nije loše. Radimo k'o crnci, još naš kaznili juče zbog pića. Svi po pet posto. Ma kad bi' mogao samo da sedim kući i primam platu. Nego, fino vam ovo cveće, moja majka imala isto takvo 'al joj uvenulo.
On: To je plastično.Neprijatna tišina. Gledate se.
On razmišlja: I ovaj majmun mi trsi ćerku. Jebem te sudbino po sto puta!
Ti razmišljaš: Da, da, ja trsim vašu ćerku, da, da.U trenutku postaje jasno da mislite isto. Osmehuješ se.
Ti: Dosadi ova kiša više svaki dan.
On: Da, dosadi. Dragana silazi više! Čeka te momak!
Raspaljivati.
Pogoršavati situaciju, uglavnom namerno, svesno i zajedljivo.
Sinonim za dolivanje ulja i druge piromanske tehnike.
Kojot:
- Gde si Kibrite, šta ima? Vidim, loče se u litrima...Dobar momak:
- Aj ostavi ga na miru, svega ti. Vidiš da je loše čovek.Kojot:
- Kibrit loše? Ma šta mi napriča ...Dobar momak:
- I on ima dušu, pusti ga! Ne kači se.Kojot:
- Šta je bilo Šibice, otperjala mala, a?Tišina. Neprijatna.
Dobar momak mimikom pokušava da otera cinika.Kojot:
- Bila dole kod stuba sa nekim likom s kapuljačom, malo je mazio...Do tad odsutan i nem momak se diže sa stola i časti mu arkadu rascepom.
Kibrit:
- Pu jebem ti seme, sad si me našo!Kojot:
- Najebaćeš zbog ovoga Kibra...Dobar momak:
- Ćuti više Kojote, tako ti i treba kad gasiš vatru slamom!
Tri neizbežne "evergrin" pesme na koncertima horova, koje služe da se publika probudi iz (polu)sna, u koji je zapala tokom "ozbiljnog" dela koncerta. Neretko se izvodi "na bis".
Hor: "Oči ščaju ščagošča, bezakonija tvoja..."
Muž (u publici, misli): "Jaoj, ko da sam na sahranu došao, a tamo makar ne bih morao da platim kartu, njoh, njoh... Gde me ova moja nesrećna Ruža to dovede..."Hor: "Oče naš, iže jesi na nebesjeeeeh..."
Muž: Zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz...Hor: "Jestrdej, ol maj trabls simd sou far aveeeej!"
Muž: A, šta? Joj, Ružo, ja zadrema`, a ovo mnogo dobar koncerat...Hor: "Iz dis a riaal lajf, iz dis đast fentazi..."
Muž: U, jebo te Ružo, sve me toplina oko srca hvata, sećam se kako smo se tek upoznali...Hor: "D viner tejks it oooooooool..."
Muž: Ružo, šećeru, hoćemo večeras malo ko nekad... Mislim, dugo nismo, a uz ovu pesmu je išlo...
Ruža (namerno glasno): Tišina više! Ti si poslednji put mogao kad je ovo bio hit!
Pojava koja povlači za sobom samo brutalniju korupciju.
- Gospodine, malo vam se cakle oči, izađite da duvate....
Ajmo, taaako....ček da vidimo...opaaa, 0,4 ‰...vidi ti njega! I još si ugrozio saobraćaj onim naglim skretanjem malopre, mogao si da udariš onaj kamion iz suprotnog pravca..
- Koji bre kamion?
- Paa.....evo ovaj, što prolazi..
- Je l' ti to mene malo...
- Ma tišina, bre! Po novom zakonu, to ti je...ček da vidim....oho, za ugrožavanje bezbednosti ideš prikane u zatvor od najmanje 45 dana i nema vožnje 10 meseci! Jebiga, zakon je zakon...a od nekog mora da se počne, hehe...
- Kakav bre zatvor, čoveče, samo sam skrenuo u svoje dvorište, nije nigde nikog bilo...
- Dobro, ispričaćeš onda tako sudiji i nema problema...
- Uff...pa ovaj...sad...je l' može nekako....mislim...mora li baš taj zatvor, a?
- 100€ i otišli smo:)
- Imam 7 'iljada kod sebe...
- C..c..c...ajde, jado...daj to i beži. I srećna ti Nova...
Stvar retorike kod starijih osoba.
Vražja zima, starci rade, đed i unuk u dnevnom bravku, prvi gleda dnevnik, drugi sprema ispit, u sobi je prehladno...
Spiker: zbog kašnjenja uplata pdv-a penzionerima koji su penzije ostvarili u državi, iste neće moći biti isplaćene u tekućem mesecu...
Đed: šut’ sad...
... fond PIO moli za razumevanje, i garantuje da će realizovati pre...
Đed: ššš tišina.
:unuk nezaiteresovano podiže pogled sa knjige:
...najavljuju da će nezadovoljstvo ispoljiti demonstracijama...
Đed: Aha! Šut’!...
Unuk već revoltiran: Pa dobro đede, vraga mu, nije što smo sami i što šutim, ali koji tebe vrag za tim, svakako imaš nemačku penziju.
.
.
.
Đed: A za što ti je ono trebalo 200eura?
:Unuk odlaže knjigu: Dobro đede, ajd’ pojačaj malo TV, ni ja ništa ne čujem...
Ukoliko nešto zajebem, em što sam i ovako i onako skenjana i život me jebe, dolaze roditelji kao šlag na tortu.
Ulazim u kuću, molim se Bogu, već s vrata primećuje keva da nešto nije u redu, ćale se priljučuje i nastaje sumnja. Nešto u meni puca i priznajem šta je. Nisam trudna. Nisam opljačkala banku. Ne kradem. Ne trošim puno para. Uglavnom. Bez obzira na sve, koliko god je minoran moj problem, poenta cele priče je da se od muve napravi slon i meni dobro namaže nos, jer za ime Boga, ljudi su bili sjebani na poslu pa se sad izdrkavaju na mene. Ne do Bog da to kažem. Jednom jesam. Bolje da nisam. Kako god, priča se razvija. Osećam se kao da me neko udario mokrom čarapom i bezvoljno bacam torbu na stepenice. Isto tako moji roditelju bacaju glavnu temu u drugi plan i vrše atentat na mene zbog bačene torbe. Ne cenim svoje stvari. Jebem li ga sad. Ulazim u fazu povlačenja. Ćutim. Kontam, bolje je. Bar neću nešto da lupim. Penjem se uz stepenice, prolazim pored gestapovaca i ulazim u svoju sobu. U milisekundu, sve se dešava. U trenutku mog prolaska čujem taj užasan zvuk koji govori "Kuda ideš?" ili "Vraćaj se, ima da razgovaramo!". Vraćam se na ratno polje. Sedamo u dnevnu sobu kako bi imali potpuni ugođaj. Za lepsu atmosferu, TV je pojačan do maksimuma, Đoković dobija meč i sledi reklama za Always ženske uloške. Neprijatna tišina. A jebem te živote. Deru se na mene. Jede mi se nešto, al bi radije da me nešto proguta. Krećem u akciju. Vadim svoje slabašne adute, iako već znam da gubim. U jebote, slućajno sam podigla glas. E sad sam jebala ježa u leđa. "ZAŠTO DIŽEŠ GLAS!?" - ili - "Ko je koga rodio, ja tebe ili ti mene?", a ja sve hoću da kažem "bolje da me nisi rodila" ili ćaletu da kažem "bolje da me nisi napravio" ali nekako odustajem u poslednjem trenutku, ne čini mi se kao dobra ideja. Deru se još. Skroz se izgubila glavna zamisao. Sada je tema moja neurednost. Ja sam neodgovorni sebični stvor. Krenem i ja nešto da pričam, ali sputava me glas koji se dere "Začepi dok ja pričam!". I ja začepim. I samo ćutim i sedim i trpim. Isusove muke. A onda se proderu "Zašto samo ćutiš? Alo! Gledaj me ovamo! Ima da razgovaramo!!!". Pa jebote, brate, mislim kevo, ćale, sad sam pokušala nešto da kažem, ali moram da ćutim. Da bih nešto rekla, moram da se malo proderem, ne može bre moj glasić da dođe do izražaja, mnogo se bre deru ovi sa reklame za uloške. I tako u krug. Pričamo celu noć, a ja hoću na fejs. Svoju bol čuvam u sebi, jer ako im i kažem svoju želju, dobiću zabranu. Gledam u prazno dok su se dve trećine moje tročlane porodice udružile protiv mene. A u kurac više.
Dijabolicni plan direktora Emotiona da podigne rejting Operaciji Trijumf, Operacija Trijumf dovodjenjem poznatih srpskih umetnika (tipa JK) u emisiju, ali pod maskom parodije (otuda i ime), da se urbana mladez koja prati B92 ne bi uvredila.
Direktor Emotiona: Jebote, kako losi rejtinzi! Verane, jebem ti pas mater, kako je moguce da ovu nasu emisiju pustamo u citavoj Ex-Yu, pa opet nije gledanija od pinkovog reklamnog bloka?!
Veran Matic: *rezignirano sleze ramenima*
Direktor Emotiona: E, znam! Trebalo bi dovesti neke klasicne srpske zvezde, tipa JK ili Stoju! A mogli bismo i Maci, Maca da damo da se oblaci kao zena, narod voli te bahanalije...
Veran Matic: Ali! Ovo je urbana TV, nema ovde mesta za...
Direktor Emotiona: Tisina bre! Kao da je to neki problem, dacemo im posebnu emisiju... kao neka parodija, da ne oteramo ove tvoje! Evo, nazvacemo je "Najgori od sve dece"! Je l' da je dobro ime?
Veran Matic: ...ja se ovde bas nista ne pitam, zar ne?
Direktor Emotiona: Pa i ne bas. Ko ti je kriv kad ne citas ugovore.
Fine nijanse u kojima seljak pravi razliku izmedju bitnog i nebitnog. On DRŽI stoku, a ČUVA decu. Sve je u redu dok čuvana kategorija ne predje u izdržavanu jer ne drži se ništa što jer neisplativo i neposlušno.
-Pomaže Bog u kuću sine cmok-cmok-cmok!
-He, ćao mama, de si tata, samo tiše malo, evo tu se izujte imate papuče...
-Selam Glavonja, ti živiš u džamiji?
-Daj ne zajebavaj, šta je to mama, sir? Uh čekaj brzo to da stavim na terasu, Caca poludi kad sir smrdi u kući. Šta je u tom drugom paketu?
-Izvinjavam se Homeini ja ti dono malo slanine i rakije, al nema veze vratiću nemoj samo da se uvrediš.
-Šta ti je bre Živadine, pusti dete!
-Ništa, nego ko velim, tišina, mora da se izuva, pustio bradicu, isti PRIJATELJ MILAN AHAHAHAHA!
-Ajde sedite ovamo, jel ste za kaficu?
-Ti da mi skuvaš? A gde je snajka?
-Tiše malo samo, kad te molim ona uvek u ovo vreme odmara posle aerobika.
-Samo ti meni tiho sipaj jednu rakiju i daj pikslu.
-E, al moraš na terasi, znaš Caca ne dozvoljava da se puši u stanu.
-E moj šonjo, jebo me kurjak kad sam i došo da te vidim.
-Šta bre misliš ti, pa nije ti ovo 19 vek žene imaju svoja prava i ja to poštujem, nisam ja primitivac ko ti. Nego, jel imaš da mi pozajmiš dve hiljade evra, treba nam učešće za kredit za novu kuhinju...
-Pa bre ova je stara tek godinu dana.
-Jeste ali Caci se ne svidja boja i što je sudopera četvrtasta, hoće okruglu.
-E moj sinko blentavi, ne bi ti ja to držao pa da mi sere zlatne klikere. Milijana polazi!
Stav o istoriji zbog kojeg ćete se iduće godine bez ikakve sumnje družiti sa godinu dana mlađom generacijom.
- Pavloviću, ustaj!
- Gde baš ja, nastavnice?
- Drugi svetski rat?
- To je bilo kada su nas bombardovali Nemci.
- Kada je počeo?
- Odavno.
Ceo razred se smeje
- Tišina! Koje godine, Pavloviću?
- A ne znam, znam da je tada sve bilo crno-belo i da su Prle i Tihi spasili Jugoslaviju.
- Sedi, jedan.
- A zašto su toliko bitni ti datumi i godine? Kada vas neko pita koliko imate godina, vi kažete da se dama ne pita za godine. Ne znate ni sami kad ste rođeni, a znate da pitate kada je bio Drugi svetski rat.
Univerzalna tema za razgovor izmedju uglavnom dve ili više osoba muškog pola, mada ponekad i poneka ženska osoba zna ponešto dok se neretko nađu muške osobe koje nemaju blage veze o temi razgovora. Često predstavlja spas u neočekivanom susretu sa poznanikom (osobom s kojom baš i nemaš s dodirnih tačaka).
(sedam u poluprazan bus na drugoj stanici kad na sledećoj ulazi ortak iz osnovne koga nisam video duže vreme i seda pored mene):
JA - Oooooooooo, pa gde si matori, nisam te video sto godina...
On - E brate, evo. Šta ima, kako si mi?
JA - A ono, znaš, faks, ispiti, teretana, bleja... Šta ti radiš?
On - Evo brate, idem na šljaku pa posle gajbi da odmorim malo i uveče ono cirka do zore pa opet... Nego zovu me u vojsku, mamicu im njihovu. Znaš kad ću im odem!...
(...ovo ono, šatro gistro, kao, znaš, misim...)
(i kad u roku od 5 minuta se ispričamo sledi pauza)
...........................
JA - Dokle se voziš?
On - Do kraja, brate. Ti?
JA - Isto.
(Nastupa neprijatna tišina koju remeti tandrkanje motora. Šta sad?)
JA - E si gledao sinoć Ligu šampiona? Si video one rezultate? Znači neverujem...
On - U sine pukao sam na 3 tiketa na Mančestera. Ko dade onom portugalskom pederu da šutira penal mamicu mu...!
(Pričali smo do poslednje stanice :D)
