Početna tačka paljenja potpuno nepovezanih događaja ili misli.
- Šta bi sa Dekijem? Saobraćajka?
- Ma nee, Joca Orman mu rearanžirao kosti u subotu. Pobrkao ga sa Mišom Kerom, mislio je da mu je ovaj petljao sa ženom.
- Pa da li se ker upisao?
- Jok. Iz nevezuše. Samo je gospođi pomogao da odnese lubenicu do stana.
- A ona?
- Ima trajnu šminku.
---------------------------------
- Što ne središ malo te borice oko očiju? Ima sjajan popust u klinici Karađorđević.
- Od botoksa može da se umre. To se zove botulinus. Mislim da ga prenose lude krave.
Merna jedinica za veličinu neke pojave.
-E svaka vam čast, kupili ste ugaonu garnituru koja ne može da uđe na vrata. Ništa, sad je stavite u baštu da se uklopi sa onim mermernim stolom, što isto tako nije mogao da uđe!
===========================================================================
-Švajsnuo sam onu prsatu komšinicu!
-Ne seeri? To tebra!
-Kurac "To tebra"! Otišao sam u štetu na svoju štetu... Kad smo bili negde u međukoitusu, eto ti ga neki rmpalija na vrata, ispostavi se njen muž...
-I?
-Šta "I"? Sreća pa ne može da uđe na vrata, nego mora na kant. Taman sam imao vremena da izletim kroz prozor i dočekam se ko bugarski gimnastičar.
Najupečatljivije objašnjenje zelenašu da jednostavno nemaš novac koji si mu dužan.
Stoga,koristiš poslednje atome sebe,nudivši mu dupe.
Kako u Srbiji pedera nema,moliš se Bogu da te ovaj put baram pogleda i odloži tvoj neminovni kraj.
- 'Danas petak,Miki,nema te nejavljaš se. . . .Da nije kakvo zlo,Miki Sikiriki,m'!?
-'Čedo,veruj mi,sve sam pokušao,nemam.Nemam odakle da ti vratim'!
-'Šta da radim stobom Miki,jedini mi ti praviš glavobolje'!
-'Ne znam,brate Čedo,ne znam.Moš' me jebati.NEMAM'!!
-'Jel!!!?A tačno sam znao da si furundzija!!!Znao sam da ga primaš u plinaru!!!
Plahni se na brzinu čekam te kod kolima!!!!
Užasna gužva na bazenu.
Događaj na koji za svega par sati prispe čitava najbliže nastanjena populacija modifikovana u bikini-plaža formu, znojava, zajapurena i željna svete vodice.
Plivači, koji su zapravo došli da puste koji pliv, od ''vodenih jahača'' neće uspeti da plivnu ni metar, tri. Najpočasniji članovi ovog skupa svakako su gospođe koje u vodu ulaze sa sve šeširima i naočarima za sunce, kao i skakači na koje te iste gospođe ijuču govoreći kroz nos.
- Pomerite se malo mladiću da siđem u bazen.
- Evo (jednom rukom drži se za stub merdevinica a dupe pomera u desno), je l' možete?
- Iju, pa kako ću sada, mene boli noga, ja ne mogu...
- Ali ja ne mogu da silazim pošao sam da skočim glavac!
- Iju, pa da me isprskaš sve! Nevaspitane li mladeži!
- Baba, ne seri!Istovremeno, nedaleko odatle, Boske i Zuja kupuju karte. Zuja podiže pogled i uzvikne:
- Čoveče, koji prepliv! Nećemo moći mrdnuti!
- Ćuti, ne staj mi na žulj! Il' se sunčaj li' čuči sa mnom u vodi.
U poslednjem trenutku umaći sudbini i iščupati se iz njenih kandži. Eskivirati u maniru prave pravcate jajare. Zbrisati na pičkenjski.
- Des', brate...
- Evo...
- Je li...Šta se dešava sa tobom i onom malom iz Bataje? Jes' ti to smuv'o ili šta?
- Jebiga, još nisam. Izmigoljila mi se sinoć na nekoj žurci al' joj već danas spremam takvu sačekušu da neće znati šta ju je snašlo!-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Rođače, šta radiš večeras...?
- Pa, ovaj, ništa specijalno...gledaću ''Zvezde Granda''...
- Ok. Onda večeras ideš sa mnom do grada...
- Do Beograda?! Što, koji kurac?!
- Ma, žalila se sestra da joj dosađuje neki majmun pa mi trebaš da mi se ne izmigolji...
- Joj, rođo, što odma' nisi rek'o! Ček' da obučem ono moje karirano košuljče...
Ostaviti ružnu prošlost iza sebe. Zaboraviti vest, ili nešto loše iz ranijeg života što ne treba više da bude u vašem mozgu, izbaciti iz glave. Ne prisećati se više na to, baciti pod tepih. Prisećanjem na to samo dovodite sebe u problem i stanje depresije.
- Navrni do mene večeras, nabavio sam nam sav pribor pa da obijemo onu trafiku na kraju ulice u kojoj Miki živi.
- Ma batali me toga, ne kradem više. Ostavio sam to iza sebe.
- Jesi kurac, isto kao što si zakopao i ono kad si ćaletu mazn'o dvesta marona kad smo bili klinci. Mogu da se kladim da se setiš toga svaki put kad ga pogledaš u oči.
----------------------------------------------
- Šta bi čoveče sa Anom? Čujem da se šatro još loži na tebe.
- Ma valjda tebra, al ja sam to zakopao, samo mi je stvarala probleme.
Više nije stvar ukusa da li je neka muzika dobra ili ne, već je dobra muzika postala zajednički naziv za džeze, bluze, soule, lagani ili obični rok (kako li se već kaže, samo da nisu neke teške metalike jer to više ne spada u dobru muziku), kao i neka ne toliko mlitava pop muzika; kao i, naravno, klasična. Ne sme da bude ni previše alternativna. Dakle - za muziku koju vole školovani muzičari može se reći da spada u dobru muziku.
Najpre, KO sluša dobru muziku? Najviše mladi ljudi, akademski građani, kojima oči okrenu pun krug pri samoj pomisli na Grand i narodnjake generalno. Već rekoh, školovani muzičari i oni koji misle da to jesu. Popreko ili sa gađenjem gledaju sve nas paore koji ne slušamo dobru muziku. Logično da podležu stereotipima prema narodnjacima, kao i što narodnjaci podležu stereotipima prema metalikama.
Uglavnom su ljubitelji dobre muzike fini ljudi i nisu štetni po okolinu (čitaj: ne prevrću krstove i ne siluju komšiluk zvučnicima). Jedino što ih prati prokletstvo da ne mogu nikako da se provedu na svadbama, ispraćajima i ostalim narodnim veseljima. Već pri prvim taktovima pesme Danas majko ženiš svoga sina idu iza šatre da ispovraćaju svadbarski kupus i rakiju mladoženjinog dede, čuvanu specijalno za tu priliku. Onda se vrate za sto i napiju se ne bi li izdržali psihičku torturu. Sve u svemu, smore se.
A: 'De si, Kojo, šta ima?
Koja: :purnj: :purnj: Evo, ništa, otišo po cigare. :purnj: A kod tebe šta se radi?
A: Kupio sam karte za Cecu. Cura to voli, pa da je iznenadim za rođendan.
:Koja uvlači dim i od šoka se zakašlje:
Koja: CECA? NE-U-KU-SU-TRE-BA-RE-ĆI-NE!
A: 'Ajde, Kojo, ne budi na kraj srca. Cura to voli.
Koja: Ma, ostavi to dok još nije kasno. :purnj: Čim ona sluša, ne smem ni da izgovorim, khm, narodnjake, i to, khm khm, novokomponovane... Šokiran sam...
A: Vidim da ti nije nešto danas, da te pozdravim pa se vidimo.
Koja: Neeee, ne diraj me! Ti, prljavi narodnjaku... STRAŽA!
Za razliku od maritini dame, martini lik svoj nadimak nije zaslužio karakterom nego time što je građen kao čaša za martini.
To je obično frajer koji je napuco (obično koristeći razne kvasace ) samo gornji dio tijela, dok su mu donji ekstremiteti kao čačalice.
Nešto kao simbioza Rodnija i Šapića.
R: Jesil vidio Gere što se odrario?
D: Molim?
R: Reko, jesil vidio Geru što se napuco, prejako sad izgleda.
D: Ma daaaj, mutagen kreno u teretanu, pa počeo uzimati neke kvasace, al samo
radio ruke. Prije je sa onom glavom izgledo kao klipić šibice, a sad se izgleda transformiso u čašu za maritini.T: Goksi, odakle Petru nadimak Marta?
G: Jesil ti vidio kako on izgleda?
T: Jesam, i ne kontam kakve to veze i sa čim ima?
G: Frajer je građen ko čaša za Martini, samo mu niko ne smije to reći u facu, pa ono kao Marta proisašlo iz toga. Mada on misli da ga tako zovu zato što gotivi Martina Škrtela.
Milion kilometara.
- A što misliš, jesu li mu vrćali malo kilometražu ili je stvarno prešao dvjesta 'iljada, nešto mi je malo to obzirom da je i vojsku odslužio?
- Garantujem da nisu. Obrnuo je on i milion i kusur tih dvjesta 'iljada, što bi ga vrćali?
- Znači, standardni polovnjak, malo vožen, subotom do pijace i neđeljom do crkve, ranije u vlasništvu žene od pomorca ili babe nekog trulog bogataša koja baš i nije imala potrebe da vozi sama nego eto, kakvi su ti bogataši, i preko leba jeli bi pogače pa je znala ponekad da šoferu da slobodan dan i sama ode do komšinice na partiju bridža?
- Ni ja to ne bih bolje sročio.
Kolona u grafikonu osobenosti i navika jednog homo-sapiensa zbog koje nećete imalo nimalo jasniju sliku o istom. Pojam tako površne sklonosti prema nečemu da na njega, fazon, ne morate ni hanzaplast da stavljate. "Hobi" nije, "kurac" nije, ali je možda pomalo od oba. Ustvari, nekakva najpribližnija definicija naslovne kategorije bi se najverovatnije kretala u opsegu termina kao što su poklonik, entuzijasta i paćinko, mada bi i to bilo nedovoljno za njeno konačno klasifikovanje u ovaj naš nesrećni rečnik.
Jer jedan zaljubljenik možete biti u prirodu, operu, pozorište, hranu, kola, jedriličarstvo, istoriju...a da pritom ništa od navedenog ne poznajete sleš gotivite bolje/više od bilo koje druge rendom osobe na ovoj planeti. "Zaljubljenici" su, zapravo, blazirane ljušture, primerci operisani od duha i strasti u sterilnom okruženju sopstvenih života, koji su privatno zanimljivi k'o utakmica petlića u malom fudbalu (idemo na podvodni hokej) dok se široj javnosti predstavljaju ili žele predstaviti u totalno drugom svetlu, tipa finala jebenog SP-a. Krajnje provaljeno, ako mene pitate. Srdačan.
- Znate...Ja sam oduvek bio zaljubljenik u Himalaje. Eto, ni sam ne znam zašto, ali tako je. Mislim - nisam nikada bio tamo ili ništa slično, ali...eto.
- Super, super, nego ae sad pomeri taj auto da mogu da se isparkiram, ok?...
- Bliži se leto a mi pitamo poznate gde planiraju svoj zasluženi odmor. Danas je sa nama Ivan Bosiljčić, glumac, pevač, mladi tata i kurac od ovce. Ivane, da li ste vi i vaša supruga već odlučili gde ćete za leto?
- Oh, kako da ne! Znate, posle naporne i pune sezone čoveku zaista treba da negde ode i nađe inspiraciju za nove umetničke poduhvate, a kako smo i ja i Jelena strastveni zaljubljenici u umetnost, odlučili smo da...
- Ivane, oprostite što vas prekidam, ali moraćemo ovo da završimo neki drugi vek, kamermanu je ponovo pozlilo...Dobro je, Slaviša, saćemo u kombi...
Endemska vrsta nastanjena na centralnom području Balkanskog poluostrva. Nastala kao posledica zlehude sudbine jednog priprostog ali čestitog i domaćinskog, da ne kažem, NEBESKOG naroda koji je žarko želeo da se rađa, živi i umire srećan ali mu to dobri Bog jednostavno nije namenio. Ono što mu JESTE namenio ostaje i ostaće misterija, neki kažu, možda i do kraja sveta ali iz eventualnosti, tvrde optimisti, nikako ne treba isključiti i sveti zadatak kolonizovanja neke druge planete kada ova trenutna odleti u kurac.
Elem, vekovima se grčevito boreći za sopstvenu državu, očuvanje nacionalnog identiteta i kvalitetnu fudbalsku reprezentaciju, pomenuti konkvistadori su mnogo propatili. Pomenimo samo široj javnosti verovatno nepoznat podatak da su, paz’te, Osmanlije čak 500 godina – EEEJ, 600 GODINA! - ( noviji istorijski izvori tvrde da je u pitanju i znatno veća cifra, posebno posle nekoliko pića ) kočile sopstveni napredak (EDIT: precrtano )...kočile progres triju gorenavedenih kategorija mada bi se, gledajući trenutan sastav i rezultate Nemaca, ova treća nekako i progutala. Ipak, u narednom periodu tj. po opravci ovih 500-godišnjih već zarđalih kočnica i zamenom istih za iste al’ domaće proizvodnje, bilo je i onih pozitivnih momenata koji, doduše, možda nisu za URAMLJIVANJE ali su svakako vredni pomena; eto, na primer, samo učeći sopstvene nacionalne himne, nivo muzičkog obrazovanja je podignut na neuporediv nivo u odnosu na ostale tzv. MONOHIMNIČNE narode dok oblasti geografije i imena ulica uopšte nećemo ni spominjati. Sramota je, naime.
Digresija koja je napravljena, od esencijalnog je značaja za popunjavanje praznog prostora ali i za shvatanje psihološkog profila današnjeg pripadnika naroda u biti, a tako biblijski nazvanog u naslovu ovog teksta. Jer izmrcvarenom nedaćama savremenog života i izmučenom flešbekovima mučeništva duboko pokopanim u sopstvenoj genetici, ovom glasnom ali simpatičnom bundžiji ne preostaje ništa drugo nego da tako natovaren kostima svojih predaka kuka i kuka i kuka i nada se da će uskoro dočekati jebeni kraj sveta i taj dugo očekivani put u galaksiju zvučnog imena 3PM. Do tada.
- E, brate...
- Eee, šta ima...
- Ništa, evo blejim. Dao juče otkaz pa kuliram...
- Dao si otkaz? Zar ti nije, bre, bilo do jaja u toj firmi? Mislim, im’o si kancelariju, sekretaricu, službeni...Kol’ka ti ono plata?
- Soma i po, brate...Plus procenat od klijenata, naravno.
- Soma i po?! Ti jebeno nisi normalan, Mladene! Pa, što dade otkaz, koji kurac?!
- Ma, brate, neću da mi šef bude Danac i gotovo!
- I to što kažeš, brate. Goni ih u kurac sve...
Najmoćnije oružije na svetu. Ako ste u crtanom filmu, i protagonista vam kaže da će vas poraziti ljubavlju, da znate da ste sjebani.
-Hahahahaha moje odelo je otporno na sve vrste hemijskog i atomskog oružija, mačevi i metkovi se odbijaju od njega, a, povih svega, još ispušta i prdeže.
-Hah, zaboravio si na jednu stvar: meni ne treba ništa od toga da bih pobedio praznu dušu poput tebe. Ja imam (pravi Sundjer Bobovu facu kad prica o masti): Ljubav! Dodži vamo da te zagrlim!
-Aaaaaaaaa fak! Blj..
Kad si već dobio posao, red bi bio i da se adekvatno uklopiš. Pošto su poslovi sa kravatom za pičke, uzećemo pravi muški posao, gradjevina.
1. Odelo čini čoveka - Nemoj da te kakav djavo natera da dodješ sa rukavicama ili još gore zaštitnim šljemom na posao. Ako je to obavezno, dobićeš ih. Oblačenje, ako ti firma nije dala radno odelo, je dosta komplikovano. Ova tema će ti znatno pomoći u tome.
2. Prvi utisak - Moraš da imaš nadimak. Ne predstavljaj se kolegama punim imenom i prezimenom. Ako već nemaš nadimak smisli neki. Bolje ti da ga smisliš nego oni. Naručuj isto što i ostali. Kafa, pivo ili rakija. U suprotnom će ti naći neki posao dok oni kafenišu.
3. Lov profajl - Čućeš razne loše priče o šefu. Samo klimaj glavom, tebe to ne zanima, ti si novi. Verovatno jeste loš, jer da je šef dobar bio bi otpušten od svog šefa.
4. Samo rad - Ne samo da bi se dokazao. Kada radiš onda te neće slati po pivo a to je najbitnije, da ne postaneš vodonoša. Ako te šef ili većina natera da odeš po pivo budi Džek i ti časti. Nemoj da bude baš providno, možeš reći da si dobio na kladži, da si prodao auto, smisli već nešto.
5. Žene i seks - Obavezna tema, ali sve u zajebanciji. Dobacuj snajkama sa gradjevine, ispričaj matorcima neku anegdotu kako si zguzio neku u onom autu koje si prodao, vole oni to da čuju. Ako već nisi jebao, ovde ti je objašnjeno kako da to prikriješ.
6. Ne petljaj se u svaku raspravu - Šta ti ima da pričaš sa matorim brkajlijom o tome kako je bilo lepo otići u Šibenik preko firme, zašto je pao Knin ili kako se branila Manjača. Imaš ti svoje teme. Automobili, pivo, kladža, sport, izlasci, mlada pičetina i(li) u šta se već razumeš.
7. Psovanje - Kad nešto zabrljaš ili sjebeš psuj kao kočijaš. Boga, sunce, hleb, kuran, državu.. šta god ti padne na pamet. Ako se usereš kad nešto zajebeš, tek tad si najebo. Psovanje za vreme rada su dve unakrsno povezane radnje, kao češkanje muda za vreme pranja zuba.
8. Čuvaj kičmu - Mlad si momak , možeš da podigneš i ralo i volove, ali nemoj. Radi onoliko koliko je dovoljno da ne izgleda kao da se izvlačiš, jer ćeš za cirka pet godina osediti posledice. Stavljaćeš obloge, kukati i ustajati u slowmošnu. Zato umereno i pametno.
9. Podjebavanje - To moraš da znaš. Ako ne da napadaš onda barem da se adekvatno odbraniš. Ako već ne znaš da se braniš smej se na svaku foru, jer ako vide da se buniš gotov si. Premazani su oni, ne udaraj na intelektulane fore. Humor iz tehničke škole je prolazna opcija. Bilo bi dobro se uortačiš sa nekim. Dva loša ubiše Miloša.
10. Nisi više novajlija - Došao je novi lik u firmu. Mlad, zelen, neiskusan. Daj mu nadimak, daj mu pare da ode po pivo, zezaj ga. On hoće da se dokaže, pomozi mu u tome. Neka slomi kičmu dok ti purnjaš i izvlačiš se na sjeban zglob. U tome će ti i ortak pomoći. Shvatiće i on kako stvari funkcionišu ali tek kad prodje sito i rešeto i kad mu kičma bude u obliku slova "S".
Smešno da smešnije ne može da bude. Smešno u pičku materinu.
- Pego, šta si života ti uradio Velji? Sretoh ga malopre u Idei, kaže ne poznaje te više, dobio otkaz zbog tebe.
- Kakav je ono lik brate. Znaš da je radio sa mojim bratom Nešom u istoj firmi?
- Da znam. Ubacio ga Neša da radi na utovaru i istovaru.
- E to brate. Međutim, gazda ga zamolio neki dan da skuva 5 kafi za njega i poslovne partnere, jer se kafe kuvarica razbolela, a Velja me zvao telefonom da pita kako to da skuva u jednoj džezvi dve slatke, dve srednje i jednu gorku kafu.
- Ne seri brate da te za to zvao?!
- Zvao života mi, pa znaš da on u životu ni čaj nije skuvao. I ja mu lepo objasnim da sipa 5 šoljica vode u džezvu, zatim 2 kašike šećera i da ni slučajno ne meša,
nego da ostavi šećer da se lepo slegne dole. Kad proključa, da stavi 5 kašičica kafe, vrati na ringlu da baci ključ i to je to. Ali sam mu podvukao da kad bude sipao kafu u šoljice, prvo sipa jednu, ta je skroz gorka, jer je šećer ostao na dnu. Pa onda još dve, te su srednje, jer se u sredini voda malo izmešala, pa tek na kraju da sipa poslednje dve, te su skroz slatke zbog šećera na dnu.
- Ahahahhaha ma daj, koji si mentol jebote, a on još veći ako te je poslušao.
- Poslušao brate, ni manje ni više, nego im odneo na tacni u kancelariju i svakom redom naglasio: "Ova vam je gorka, ova srednja, ova slatka..."
Ma pupak mi se odvezao od smeha kad mi Neša ispričao kako je ovaj sav važan razdelio kafu.
- Hahaha dideš u kurac idiote jedan, čovek dobio otkaz zbog tebe.
- Aj' ne izigravaj Sveca, nego dođi večeras da ga naložimo da u "Zoo banatu" traže šetače pasa koje gospođe ostave dok su na poslu. Taman će se odljutiti do večeras.
- Uuuu ajde brate. Ionako mi dosadno, Tanja mi ide na one časove Yoge svako drugo veče.
- Yoge kažeš, a?
- Da Yoge. Što?
- Ma onako pitam. Aj vidimo se večeras.
Alternativna metoda liječenja mentalnih bolesti i čudnih oblika ponašanja i propasti, koje omladina sve više koristi da se oporavi od pornografije, anksioznosti, depresije, shizofrenije, bipolarnog, treme, osjetljivosti, povučenosti, umora...
Prevod: ne drkati
Baš kao i sve druge ovisnosti (o internetu, o tv-u, o hrani, o drogi, o alkoholu, o duhanu...) drkanje tj pornjava utiče na mehanizam nagrađivanja i serotonin, dopamin, endorfine itd te uzrokuje niz nuspojava.
Iako nije još zvanično priznata ovisnost o pornjavi u psihijatrijskim dijagnostičkim kriterijama, dobiva znatnu popularnost na Ted Talk, na Redditu, i raznim forumima i YouTube videima.
Dok neki kao razlog obolijevanja navode nedostatak cinka koji izlazi mnogo u drkotini, drugi pak smatraju da se ne razlikuje od ostalih ovisnosti koje na potpuno isti način utiču na fizičke promjene mozga.
Glavni krivac se smatra brzi internet što dopušta masivni pristup pornografiji, nešto za šta prirodno nismo stvoreni da podnesemo. Pojavljuju se razne posljedice, opterećenja, curenja, fleke, sindromi, promjene ponašanja.
Oni koji eksperimentišu ovom metodom se zovu fapstronauti, a koji se pridržavaju metode nofaperi.
Dakle izgleda da je bivša teorija da drkanje izaziva ludilo ponovo dobila smisla samo na neki jasniji način.
Alternativne metode su: Linden Metoda, SelfTherapy i MC2 metoda, saljevanje strave, egzorcizam tj izbacivanje đavola iz tijela ili duše, metoda higijene, trave, post, dijeta...
Citat nofapera sa Reddita ili iz Ted Talk:
Propao sam školu, posao ne mogu naći, bojim se ljudi, mršav sam i kao žensko osjetljiv, ranjiv, ne ide mi ništa, nemam ideja, bijeda sam, imam niz mentalnih poremećaja od anksioznosti do depresije. Osjećam se izgubljen, ranjiv, i lahko zaplačem. Život nema smisla, gubim kontrolu i razum, nešto nije uredu. Propadam polako ali sigurno. Drhtim. Loša mi je stolica, fata me konstipacija i dijareja. Pitaju me ljudi: "što si povučen" i "gdje gori".
Kad sam prestao drkati 30 puta dnevno i gledati porn i fetiš, odjednom sam završio školu, našao posao, oženio se, počeo putovati po svijetu. Ljudi su me počeli primjećivati, poštovati, i sve mi ide. Mozak radi punom parom, samo pametne ideje nadolaze, razumijem mnoge stvari... Pouzdan sam, zdrav, raspoložen, normalan. Ranije sam pio lijekove i išao kod psihologa i psihijatara, egzorcista, probao razne onlajn metode, knjige, i ništa nije pomoglo. Sad me cure primjećuju i kače se za me kao magnet. Osjećam neku novu snagu, koncentraciju, volju, kreativnost, i sve mi je sad jasno. Život ima smisla. I životinje me vole. Igram za reprezentaciju omiljenog fudbalskog kluba.
Svaki student željno iščekuje svoj diplomski rad k'o seljak da mu se krava oteli, zato što u tom periodu ne daje mlijeko, a i prinova u štali dobro dođe, jerbo će u očima svojih komšija da izazove zavist zbog povećanih dohodaka i tako svrstati sebe međ' bogatije ljude tog krajolika. To je prilika kada se okupi najuži dio porodice kako bi svi zajedno mogli da saslušaju svoj ponos sela kako izlaže svoj rad, jedinog iz tog kraja koji završava neke studije. Na svečanost su pozvani njegovi najbolji prijatelji, djevojka, te naravno oni najbliži iz familije. Na stolu u sali se nalaze mnogobrojni pokloni za profesore i žiri koji daju konačnu ocjenu.
Na početku izlaganja kod našeg studenta Bogde gaće se tresu k'o u gole kurve na njivi kad je svodnik izbaci iz auta zato što se zaljubila u svoju mušteriju i nije mu uzela pare. No, kako vrijeme teče, Bogda dobija na samopouzdanju i sala puca od njegovog znanja, a okupljena familija se diči svojim zlatom. U očevim očima suza se nakuplja k'o vlaga u podrumu, dok majka ne štedi na suzama, pa ih ispušta k'o da su Nijagarini vodopadi. Djed je došao u svojim novim opancima koje je nalaštio crnom „Ajakablar ičin“ kremom za obuću iz Turske, a Bogda, ne stideći se svoga djede, još jačim, ali drhtavijim glasom izgovara riječi gledajući ga u oči i čineći tako događaj još napetijim. Bogdina stara, bolesna baba je takođe prisutna, drži svog doživotnog saputnika za ostarjele ruke i divi se repertoaru riječi svog unuka, iako ne razumije ni jednu riječ i sve što govori za nju je špansko selo. Kako se svečanost približava kraju, tako i kod pristunih raste adrenalin i jedva čekaju da se to sve konačno završi, a i Bogdinom teči bi to bilo drago, jer su ga guzovi već počeli da bole od sjedenja na tvrdoj stolici. Bogda naposlijetku završava svoje izlaganje, a profesori lagano privode kraju diskusiju o radu. Diplomirao je sa ocjenom 10.
Nastaje aplauz k'o da je došao sam Barak Obama na svečanost. Prilazi ćaća, čestita svome sinu jedincu, pa i profesorima koji se čude jačini stiska njegove pesnice otvrdle od čestog kovanja željeza u njegovoj maloj radnji, a mati je već zagrlila svog sina stežući ga k'o boa kada uhvati svoju žrtvu. Ubrzo se svi izljube, po triput, naravno, te naposlijetku se fotografiraju za vječnu uspomenu iz studentskih dana, dana kada je Bogda žario i palio studentskim domovima u kojima je očas posla znao da oprca cijeli sprat spremnih studentica koje su stojale u redu da ne bi koju dvaput otrsio. Naravno, ovo za studentice je preuveličano, ali Bogda je zasigurno bio jebač, teži u svojoj kategoriji, ali kao i svakom drugom živom biću, tako se i njemu desila ljubav sa jedrom, rumenom brđankom sa kojom je prošao sito i rešeto u tim danima i sa kojom se na kraju svečanosti iskrada iz sale i odlazi da u tišini, oči u oči sa svojom izabranicom proslavi veliki trenutak njegovog života. I tako, dok okupljeni sa prozora gledaju mlađani par kako izlazi iz dvorišta fakulteta, polako se okreću prema vratima i napuštaju salu, a ponosni roditelju u isti tren izgovaraju: „To je moj sin...“.
Put kojim hode pripadnici redova najhrabrijih. Ne vojnici kojima je usađen spartanski način razmišljanja, već obični ljudi koji silom prilika postaju heroji. Prisiljeni da se za sebe bore pri čupanju iz govana. Dosta im je života u kavezu, primanja niskih udaraca i utehe da su, ako ništa - onda prosečni. Životarenje više nije opcija, a uspeh je ne samo želja, već imperativ. Vreme je da se ovlaži vilica, zagrizu užarene rešetke kaveza i da se krene po neuhvatljive čestice sreće koje čekaju one koji su spremni da se okrenu za 360 stepeni; pređu devet krugova užarenog pakla, pa se tim istim putem vrate, bogatiji za novo životno iskustvo, a sa ostvarenim ciljevima, na onu istu tačku na kojoj ostaju do kraja vremena. Jer zbog svojih postignuća postaju legende.
Budući da život ne vredi mnogo prestani se oslanjati na defetizam, već postupi kao što Frojd kaže, te usmeri svoje nagone i tihe želje u nešto konstruktivno - nešto što će ti doneti privilegiju da se pogostiš medveđim mesom. Dosegnuta je i ona - linija prekida, tačka pucanja. Posle ovoga nema povlačenja, svakom tamnom anđelu kojeg budeš sreo u svom igralištu reci da odjebe u skokovima i da promeša malter. Jer ti si od danas novi čovek. Servantesov Don Kihot, Konelijev Heri Boš. Kad ti bace govna, ti uzmi pa im ih otresi u facu. Paroksizam životne frustracije nikada nije bio kritičniji, u ogledalu više ne vidiš sebe već samo bledu senku onog čoveka koji si nekad želeo da budeš. Onog čoveka koji nije servilan kao što si to ti. Onog čoveka koji nikada nije gubio nadu.
Izađi iz uniforme običnosti, odbaci masku povređenog šteneta i od običnog čoveka postani neko. Emotivni naboj kanalizuj u škrgut zuba i oštrenje kandži. Trebaće ti. Ne postaje se lako guru kojem se svi obraćaju kada im zatreba doza mudrosti. Ne može svako biti filozof i učitelj. To je samo za odabrane. One koji se na pomen hodanja kroz pakao osmehnu kao da se radi o šetnji Picinim parkom, a đavle koji vrebaju na svakom koraku doživljavaju kao dosadne čivave koje samo treba zaplašiti da ti se skinu s kurca.
''Neki ljudi su rođeni veliki. Drugi su veliki postali silom prilika.''
Komunalna policija je kurva regularne policije. Dužnost komunalne policije je da sprečava prljanje grada i oštećivanje javne imovine (spomenika, klupa u parkovima, saobraćajnih znakova), da brine o komunalnom redu (poštovanje radnog vremena, uklanjanje uličnih prodavaca), odvijanje javnog prevoza, redu na gradilištima i o još mnogim stvarima iz nadležnosti gradova.
Kao što sam već navela, komunalna policija se brine o ČISTOĆI, komunalnom redu i ostalim problemima za koje je nadležna lokalna samouprava.
- Jednom nas je pozvao građanin i dao nam broj mobilnog bivše supruge, kako bismo od nje tražili njegove ključeve od stana koji su ostali u kolima. Žena je odbijala da se javi na njegov broj – kaže Nebojša Radovanac, načelnik novosadske Komunalne policije. Vidi sliku
Takođe na Beogradskom keju, komunalnom policajcu se obratio jedan Dorćolac koji je želeo da prijavi komšiju u stanu iznad, koji mu pušta „magiju“ kroz luster. Vidi sliku
Od „komunalaca“ građani su zahtevali i da utvrde kvalitet zelene salate, da intervenišu jer su „zakinuti“ za kusur, da im reše problem neisplaćenih zarada iz kojih su dobili otkaze (Vidi sliku). Prema rečima Gorjane Obrenović, načelnika beogradske Komunalne policije, zvali su ih i da ulove mačku koja šeta zgradom ili kazne komšiju koji ostavlja cipele ispred vrata, kao i da isteraju zmajeve iz beogradske Skupštine. Tu su odmah pritrčali da pomognu. Vidi sliku
- Osoba koja nas je pozvala u pomoć radi isterivanja zmajeva iz skupštine nije želela da otkrije svoj identitet – navodi Gorjana. Vidi sliku
Ubuduće, „komunalci“ će se obračunavati sa svima koji peku roštilj i jagance na Adi ciganliji, sa takstistima koji vuku mušterije za rukav. Posebnu pažnju će posvećivati izbavljivanju ljudi iz septičkih jama. Vidi sliku
Ujutru u pola šest. Ustajem. Odlazim u ve-ce. Kad ja pogled'o, puna bašta vode! Otkud voda? Kiša nije padala. Leto. Sunce grija. Avgust mjesec. Kad ja - septička jama se prelijeva! Ja ništa. Otimam telefon, zovem.
-Doć' ćemo samo danas.
Dobro. Dođ' te. Mož' te doć'. Nji' nema danas. Zovem sjutra, nema ni sjutra. Zovem mjesec dana, nema ih! E Boga mi doć' ćete vrlo brzo i to ći dođ'te svi. Dojće i policija. Dojće i hitna pomoć. Dojće vatrogasna služba. Oni tamo kartaju šaha, igraju šaha, kartaju karte. Imaju dvaes pedes hiljada dinara platu, a sirotinja jadna nema kruha da jede. E nećemo tako kolege! Uzmem drveni krst, napravim krst. Stavim pokraj septičke jame i napišem: "Skočio sam u septičku jamu zbog kikinških pedera, kurvi, milijardera, jajara, licimura". I popnem se na tavan. Nije prošlo pola sata stiže tri kamiona iz komunoga da isprazne septičku jamu. Oni su jamu ispraznili pola metara do govana. Kad je bilo ono najgušće oni rukama trpaju govna i u kantu i izvlače mene iz septičke jame. Kad su septičku jamu ispraznili vid'li su nema Save, nema čoveka, đe je čoek?! To je ulica Dositejeva 2119 Kikinda. Ja sa tavana progovaram: "Jesam lijepo ipak reko da ćete morat doći jebem vam sve živo i mrtvo?!" Da sam tužio, opet za milostinju nisam hteo. Da sam tužio petsto dinara svaki dan, trideset dana po petsto dinara, koliko je to para?! To je sto pedeset hiljada DINARA!
E ne'š kolega, pali! Marš iz moje avlije!
Kraaaj. Tako sam opametijo kikinške pedere, i kurve, i budale, i licimure. Zbogom Kikindo na kurac te nabijem!
Malo ljudi se usuđuje da u svakoj prilici o svakoj temi javno iskaže svoj stav. Bonton, poltronstvo, snebivljivost, šta već, tek, svi dobro znamo da se svakodnevno koriste razni eufemizmi i izrazi kurtoazije, pa čak i za najbanalnije stvari.
Međutim, nakon što se izgovori gorenavedeni, potpuno paradoksalni (''Neću reći''? Pa upravo to i hoću da kažem!) izraz, sva ta šarena laža pada u vodu. Na površinu izbija ledeno hladna i bolna istina. Više ništa neće biti isto. Ne može da bude isto.
- Zdravo, Boško!
- Ćaos! Kako ti se dopada moja izložba?
- Šta znam, ne razumijem ti ja mnogo ovu avangardnu umjetnost... Recimo, šta ti znači ova postavka?
- Ova? Vidiš, ovo drvo i ova zmija su rijetke vrste iz Amazona, koje se sad nalaze pred istrebljenjem, zbog krčenja šuma. To je jedna poruka ovog djela - bunt protiv uništavanja naše majke Zemlje. Dalje, vjerovatno prepoznaješ Asklepijev štap, simbol medicine, i tu se krije druga poruka koju sam htio da prenesem. Moje mišljenje je da se savremena medicina sve više udaljava od čovjeka i da postaje sama sebi svrsishodna. Razumiješ sad?
- Da, ko bi rekao da se u mrtvoj zmijurini obmotanoj oko štapa kriju tolika skrivena značenja i neobična razmišljanja...
- Ha, pa znaš, moja razmišljanja i razmišljanja običnog plebsa se nikad ne poklapaju.
- Jasno, jasno... Ti si oduvijek bio veliki osobenjak, neću reći budala...
- :ubilački ga gleda:
- Nego, da te nešto pitam. Reče da su i ovo drvo i ova zmija vrste pred istrebljenjem?
- :procijedi kroz zube: Tako je.
- Znači, ti pomoću mrtvih ugroženih vrsta kroz svoju, khm, umjetnost dižeš glas protiv njihovog istrebljivanja... Jesi čuo nekad za onaj grafit o ratovanju za mir i jebanju za nevinost?
1) Dejstvovati kao sudija u rendom duelu sportske provinijencije. Biti batica sa pištaljkom.
2) U nedostatku zvanično ovlašćenih organa i(li) na sopstvenu inicijativu i odgovornost, uzeti zakon u svoje ruke. Glumiti šerifa, osećaja krivice bez.
1)
- Kuda, Milorade?!?!
- Kako "kuda", ženo božja?? Pa delim večeras pravdu na derbiju, moram da budem ranije tamo!
- Mnogo mi ti deliš pravdu u poslednje vreme, druškane, a nisi pošteno pomogao u kući poslednjih godinu dana!
- A pare što donosim, to ništa??
- Ja da sam 'tela pare, udala bih se za pravog sudiju...ili fudbalera...a ne za neuspelu mešavinu ta dva! Evo ti spisak i nemoj da si se vratio kući bez da si kupio sve sa njega, ščuo?!2)
- Kuda, mladiću??
- E, kevo, mojne me smaraš, imam tekmu večeras, mora neko deli pravdu ovim bogaljima, hnjohnjo...'Si mi oprala fantomku?
- Slušaj, Ivane Bogdanov! Ja te nisam porađala 2 dana i 2 noći da bi mi ti kasnije govorio "nemoj da me smaraš"! Sad kad te zviznem preko usta ima momentalno da potrefiš traumatologiju...al' ne pre nego središ onaj horor od sobe, KAKO TE NIJE SRAMOTA DA U TOME ŽIVIŠ, JE LI BRE, IDIOTE JEDAN???
- Dooobro, mama, izviiini, al' je' mogu to kasnije kace vratim, čekaju me navijač...
- :ŠLJIS!:
- Dobro, dobro, aupičkumaterinu...'Si mi ti oprala tu fantomku ili šta?!
- I opeglala, pile mamino, čeka te u dnevnoj sobi.Naravoučenije: I nad kadijom ima kadija. Ili kadinica, hehehe...glp.
