Najsigurnije sredstvo za punjenje državnog budžeta.
Ranije sam govorio- otvoricu kladionicu, restoran, kazino, ali sad definitivno otvaram manastir. Pošto kad uđem u Božiju kucu, popovi prvo što urade- pokažu mjesta gdje možete da priložite. Kad bi pričali o ukupnim ciframa, dobije se podatak od više priloženih miliona eura godišnje. Vjerovatno znate kako te pare idu u ‘dobrotvorne’ svrhe.
Za početak cu da otvorim jedan sa provjerenim receptom,(manastir Ostrog) da ga bacim na neku planinu, s’ time što ću ići korak dalje, pa će biti na 2000m nadmorske visine, da se samo žičarom može doći do njega. Kako posao bude napredovao, počeću da ga širim i time posjedujem prvi lanac manastira u svijetu i možda prvi manastirski brend. Kao šlag na torti, otvoriću par njih tamo gdje ih do sad nije bilo- u Turskoj npr. Hvatacu vezu da ih jeftino registrujem, da ne budu bez licence, da mi komunalna ne uleti. Uz dobar marketing, što bi se reklo-upade mi sjekira u med. Svaki ce imati knjigu žalbi, a kao popove ću dovući Kineze(jeftina radna snaga). Pošto će mi očigledno sponzor biti Volkswagen(tako je makar u CG), svi će dobiti po Passat 5, sa dobrim mjesečnim primanjima i sa po dvije potvrde za samoposluge ‘Albona’. Možda budem uspješan i u stvaranju kvalitetnog sveštenskog kadra, da tražim wonderkid-ove po Evropi. Dovodem ih za male pare, pošaljem na pozajmicu ili dvojnu registraciju u crkvama na par godina , na kaljenje i dobijem na kraju iskusne popove koji mogu i u nekim većim manastirima da budu kapiteni.Za kraj da se zna- ja sam vjernik i ovo nije bogohuljenje, već samo veća doza sarkazma. Vjerujem u Boga, ali ne i u crkvu kao instituciju. Jer ovo što danas vidim je žalosno. Od Ostroga(slava mu i milost), naše najveće svetinje su napravili komercijalu! Popovi svi voze makar po Passat 5 i td. Da ne govorim o sveštenim licima iz jednog manastira, koji su izlazili iz njega sa cigarom u ruci. Važno je da znaju gdje treba priložiti.
I možda te pare ne idu u državni budžet, ali ne idu ni u dobrotvorne svrhe, nego u neke pogrešne džepove.
I dalje isti ortaci iz kraja sjede na istoj klupi bacajući istu šuplju čupri o tome kako dugo nisu rivali indžo, al' kako da se radi vuspra kada repa nema ni za lijeka. Štek za crne dane davno je puko na žabarsku Seriu B a i tatini sinovi su nam davno okrenuli đale. Ma ko jebe monotoniju proljetne večeri, daće lerdi na ler. Nije on takva cavulja ko što kruži spika. Brzinsko konsolidovanje redova i pravac botaničke bašte STR Kizo - Prva ruka.
:Kuc-kuc:
- Ooo sinovi, dugo vas nije bilo.
- Siđe tebra Kizo, dugo se nismo vidjeli.
- Prošlo je ko za čas, baš ste stigli... ništa Balašević. Dobro. Šta trebate?
- Ovaj put skank al' ako može na odloženo. Sutra kintu donosimo, svega mi.
- Jeste vidjeli na ulazu natpis Crveni krst. Normala da niste. Ništa na ler, samo ške.
- Daj mojne da si Roben. Još samo ovaj put, majke mi. Loša nam je keš memorija.
- Opet kladža, a? Ako, ako. Zipa sad mova. Trasu hoću dvidim sve što mi dugujete, plus kamate. Znači mojne da vas čika Kizo sanja. Je l' to jasno?
- Mojne tako napeto, matori. Znaš da smo uvijek ostajali čisti.
- Student ti opet sereš van rupe. Ćuti da ne bi poljubili dorse. Pitao sam je li jasno?
- Jasno, šta se tripuješ koji kurac.
- U dure ako je jasno. Evo ket. Aj' sada paljba, čekam vezu.
... Vraćamo se u hud. Vraćamo se na početak koordinatnog sistema konfuzije.
Kit-ket se otvara da se utvrdi brojno stanje. Nije loše, matori nas opet nije ispalio. Masna gudra, dobra gudra kaže stara, dozvoli ćomanska, narodna poslovica. Vadi se OCB, kida se kutija Limabora lajt, pravi se flop.
- Lijepo napravi taj flop. Mojne da povučem hed kroz njega. Znači S ili N, kapiraš.
- Njah, ti mi kaži kako se pravi flop. Zipa da ti ta mustra bude šarena, al' da bude više granja nego vandua. Mojne da te ja učim.
- Tišina. Ja sam vario dok si ti još slušao Bebeka i Bijelo dugme.
:Kdžo je uvijen kao sarmica i tu počinje naša pacifistička borba za sleng. Počinje borba za jezik ulice!:
Poglavlje 1.
1- Znaš šta sam provalio dok sam rolo džok?
2- Kaži matori, al' nemoj tako ti Boga da prosipaš onu svoju pravničku demagogiju kako nije sve crno-bijelo nego da ima i sivog... bla-bla, kurac-palac.
1- Aj' ne seri, uopšte nemam tu spiku. Sto serete da sam filozof kada...
3- Evo ga počeo si nakon 2 dima. Prestani srat' i daj tu buksnu kod tate.
1- Aj' dobro, nema veze. Mislio sam reći da nam je svaki dan isti, ono, presipanje iz šupljeg u prazno. Dobro odemo na fax i to, al' opet. Bleja, sprava tu i tamo po neka cupi i ćao-zdravo.
2- I šta ćemo sada? Je l' trebam da radim 10 sati dnevno za neku siću. Je l' to treba? Ma važi, al' juče matori. Radio je moj đed 40 godina pa mu penzija kratka za lijekove. Dobro mi je i ovako.
4- Kakav si ti prijemnik, strašno. Vidiš da ga roba vozi, opusti se.
5- Aj' batalite tu priču, mrzi me da slušam. Dobit ću epi napad.
3- Daj mi Zippo da zapalim džok. Ugasio se, koliko smarate.
1- Divi preko puta mala Maja. Ko je onaj tenkre s njom?
2- Mala Maja se udara ko da ima kasko, a indijanac s njom je Rašin sin.
1- Raše Reketaša!? Auuf nevalja joj rabota.
5- Aj' ga išibamo. Ko ga jebe, što se širi po kraju ko da je njegov.
3- To je ta priča.
4- Neka hvala. Neću dizginem od Rašinih gorila.
5- Kakva si ti sisica, ona mlohava. Kako ti nije dosadilo da cijeli svoj jebeni život živiš ko kakva pičkica s dna kace.
4- Posisaj mi istoričara, moronu glavati.
1- Samo da vam kažem, nije ova Maja uopšte loša treba. Karo bih ja to, onako, baš istinski i bez trunke foliranja.
3- Dobra pičetina. Mlada a dovoljno iskusna. Nema jače kombinacije.
5- Vidio sam je skoro na nekoj žuraji s nekim indijancem. Iskoristio frajer malu, kasnije valja priču kako je fuksa i to. Kaže da je prespremna na svim bojištima.
4- Jebe se samnom a ima dečka vole se.
2- Postaje hladno. Ajmo kod mene na gajbu.
1- Eee aj' mogli smo.
3- Hoćemo zovemo neke bičarke ili upadamo solo?
5- Na koga misliš?
3- Suza, Ena, Veca...
5- Ma de, pasuljara do pasuljare. Imamo gudrovine, ne treba nam ništa više.
1- Taj rad. Bičarke s dna kace i da ne furaju bušmanke bile bi indijanke.Poglavlje 2.
(Gajba persone 2)2- Ajde penetracija u gajbu. Izuvanje obavezno, neću da čistim ko prošli put.
5- Mojne da si pegla. Izut ćemo se, ljudi smo.
2- Njah, to si reko i prošli put pa sam ribo za vama.
3- Mačor, daj smotaj nam topinu. Počinje me nervoza hvatati.
1- Izvor zla, daj mi tapete.
4- Eo ti zlice. Hoću raketu da smoraš.
1- Ne brate, ti ćeš.
2- Jeste čuli da je Cigla išibo Saleta nosonju i ove njegove babune što valjaju lijek za sinuse ispred osnovne Vuk Karadžić.
3- Kog kurčevog Nosonju.
5- Ma znaš onog što izgleda ko Bobi Marjanović. Onaj sa kljovom.
2- Sale Pelikan. Onaj iz Kolona, znaš ga sigurno.
3- Aaaaa njega. Šta je reć?
2- Izgleda da je Pelikan u talu sa četvrtacim i da je druko Ciglu. Kerovi srokaju Ciglu, ovaj čuo da Pelikan radi za njih, našo ga i ubio Boga u njemu. Pelikanov burazer se umiješao kao faktor pomirenja a Cigla i njega udesi. Poslao ga na intezivnu.
4- Cigla žešća dileja. Slučaj za akutnu psihijatriju.:Zatišje pred buru:
1- Divi što sam srolo topinu. Šta kurac topina, divi projektila.
3- Pali lijepi da se uništavamo.
5- Znao sam dima plast sjena u onom ketu al' da nas je ovoliko ispoštovo nisam imao pojma. Mislio sam da je ljomber al' ovo je vrh vrhova.
4- Opet si se prodao za ket vutre. Ćomančino raspala.
2- A ti kao nisi. Daj tu buksnu 'vamo i upali TV dgledamo Velikog brata, uživo uključenje.:Majmun je ispušen, prošla su dobrana 2-3 sata:
1- Aj' kidamo odavde. Moram sa djevojkom sutra u neki šoping i ti zmajevi.
2- Koja si ti papuča. Šta papuča, sandala jebote. U koja čuka, ae palimo.
5- Jao kako me vutra odradila, ne divim na čio. Ja ću da spavam ovdje a vi kako hoćete. Nisam u fazonu da mrdam do sutra.
4- Ko ga jebe. Ajde da kidamo dok smo još u stanju.:Oblačenje, izlazak iz gajbe i fatanje džade. Dolazak na mjesto poglavlja 1. na kome se ortaci rastaju do nove borbe za sleng:
Pojava koja se pojavljuje skoro svakodnevno u svakakvim sitaucijama u normalnom životu.
Naime, pričanje priče koja nije toliko uzbidljiva kao finale Zvezda Granda i iščekivanje imena izbačenog od strane Saše Popovića, ali je ta priča isto toliko zanimljiva kao popednevna emisija na RTS2, možeš da je gledaš ako se zagledaš - možeš da je slušaš ako se udubiš u priču.
Recimo. Bleja. Sediš sa ortacima. Pričate. Odjednom bane smor i u vaše društvo. Dominacija smora. Setio si neke interesantne pričice koju bi mogao da ispričaš drugarima da bi ubio novonastali smor. E, sad. Koliko god dugo da pričaš, kad - tad, svi će se udubiti u priču i pažljivo početi da je slušaju. Nemaš srca da iskreno završiš priču sa istinitim krajem da ne bi razočarao auditorijum, već ćeš početi da ubacuješ nebulozne i neistinite priče da bi cela bajka bila što više zanimljivija i zaintrigirajuća.
Nikad Mi Nije Smor Lik: Jaoj, ljudi, kako vi smarate. Što ćutite celo veče? Ajde bacite neku priču. Dajte neke bahanalije da pravimo.
Uvek Mi Je Smor Lik: Ma puši kurac. Izađi napolje.
Uvek Sam Za Akciju Lik: Imam ideju! Ajmo do grada i plašimo babe i da pevamo pesme, A? Uraaa! Mogli bi.
Nikad Mi Nije Smor Lik: Može, može. Aj da ponesemo i kokice i vops, a?
Uvek Mi Je Smor Lik: Odjebite. Smarate.
Uvek Imam Neku Priču Lik: Ma ne lupajte. Sedimo ovde i to je to. Ne bacamo đir večeras. Znate šta mi se sinoć desilo? Dolazim kući, beše pola tri, gladan kao vuk. Ulazim i kujnu. Otvaram frižider. Uzimam neki has, čisto da zavaram glad. Kad samo čujem BUM, BUM, BUM!
Svi u glas: Iiiiii?
Uvek Imam Neku Priču Lik: I komšija sa sedmog kuca na vrata. Ja otvaram. Fazon traži neke alate za mašinu, sjebala mu se. Ja mu dam i zatvorim vrata. (To je to što se u stvari desilo, ništa više).
Svi u glas: I šta se onda desilo?
Uvek Imam Neku Priču Lik: I, brate, opet neko zazvoni. Ja pomislio komšija nešto zaboravio. Kad ono, imam šta da vidim. MARIO BALOTELI!
Svi u glas: Ne seriiiii!? Šta će Baloteli kod tebe, leba ti?
Uvek Imam Neku Priču Lik: Slušaj! Ja bacim italijanski. Dobar dan - dobar dan. Šta ćete vi ovde? Tako i tako. Ostavi mi neku kesu, seo u mečku i ćaola, brate.
Svi u glas: Nemoj da pričaš! Lažeš nas?
Uvek Imam Neku Priču Lik: Da, bre. A slušaj tek ovo. Otvaram kesu. Kad ono imam šta da vidim. Dres od Mančester Sitija. Nove Merkurijal kopačke i tucu od po sto evra.
Svi u glas: Jesteeee?
Uvek Imam Neku Priču Lik: Ma daaaa! I ja ništa. Zapalio pljugu, obukao dres i kopačke, izašao napolje i svi ovacije. Moldavke samo naviru. Ne biste mi verovali! Pojebao sam to veče njih deset!
Svi u glas: Au, brate. Pa ti nisi normalan.
Krik svakog pecaroša starijeg od 50 godina,koji je pola svoje mladosti proveo na Dunavu, i misli da zna kako se svaka riba u vodi zove, kad kojim slučajem posle 10 dana krene kući sa pecanja i desetodnevnog netrežnjenja, jer mu je žena zapretila konačnim odlaskom od kuće ako se ne uozbilji, vidi mene sa jednim štapom i balonom vina od 5 litara kako sam kren'o malo na pecanje, u stvari svi znamo šta sam ja kren'o da radim, odmah skače i napada kako ne smem da stanem tu gde je on bio, jer je, Bože, on tu 10 dana hranio ribu, i samim tim stekao pravno vlasništvo na svaku jedinku u vodi koja je pojela makar i gram njegove kuvane prekrupe od kukuruza. A dešava se nekim slučajevima, da isti ti subjekti koji ne izbijaju celu godinu sa reke, stoje celu noć i čekaju da uhvate soma na rovca, ja dodjem u cik zore u 9 sati, zabacim čisto da u nešto gledam, i već spremno tražim stanicu na dedinom Iskra tranzistoru, praveći prvi špricer, uhvatim somića, i to na glistu, onda ide isto ono, kako je on tu ranio, iako sam ja soma uhvatio na po' dunava, nema veze, oni znaju da je tu njegovo mesto, i tako gunđajući laprda do podne, naravno gledajući u vrh svoga štapa koji je miran kao Dejan Bodiroga na liniji slobonih bacanja, i naravno mene, koji grejem talandaru da zapečem somića.
Ej čiča, jel' ti ideš ? taman da ja tu stanem malo, da vidim imal' šta... u još je lepo iskrčeno mesto, taman!!
Alo momak, idi dole do Prčvare, pa tamo pecaj, ja ovde hranim već 10 dana, pa sad kad odem kući na 2 sata, da ti svu ribu izvadiš!!
Ajde bre čiča, pa vidi koliki je dunav, ja ću malo pecati, pa idem kući, pa pecaj kolko 'oćeš onda!! Šta ti misliš, da riba pamti gde je juče jela pa da opet dođe? aj batali!!
a znam ja vas današnju omladinu, besposličari, dolazićete na smene ovde, da ja ne mogu više da stanem!!
Alo čiča, moram na fakultet da idem posle podne, došao sam da prekratim vreme, jebo te tvoja riba i hrana, neću ni da pecam, ali ako ti dovedem još dvojicu pa raspalimo roštilj ovde gore i pustimo Marinka Rokvića na velike zvučnike, pobeće ti riba u Crno More!!
____________________________________________________________
Op, op op op...evo jeeeeee.....evo jeeeeee!!! opa matori, vidi ga šaranče, ima jedno 2 kile sigurno !! jaoj, Jovane Memedoviću, džabe ti Rusija i Kavkaz, gledaj kako to rade majsotri svoga zanata!! Mićo, smuti jedan špricer tamo, da zalijemo, i spremaj nož da čistiš ovog gospodina!!!
Pa da, kad sam ja tu naranio, i sad vi pecate moju ribu!! sramota!! mesec dana svaki dan dolazim i hranim, vi došli prvi dan, i pecate ovde!!!
Alo čiča, vidiš koliki je Dunav! kakva tvoja riba? jes' ti lud? šta 'oćeš sad, da ti dam šarana?
Ma sramota jedna, zbog takvih kao vas dvojica i država propada, kakvi ćete biti tek kad odrastete, šta ćete onda krasti?
Alo matori, nemoj da te bacim da ploviš ko ponton, ako 'oćeš dođi na špricer, ako nećeš ćuti tamo i pecaj!!!
Ono na dnu ostalo, u donjim niovima, godinama skupljano, vekovima naslagano.
Talog, zapeklo, lepljivo, burjan, bujno, uraslo, žilavo, korov.
Ili pak usitnjeno, nepregledno, dosadno, teško, glavobolno, esencija al preterana jebiga.
Gusta tekstura, sedimentne stene, nagurano, prepleteno, izukrštano, nabijeno, teško svarljivo.
Ali ipak sve je iz gustiša nastalo.
Gustiš je i gadan i živototvoran, nepodnošljiv a bit sama, čorba postanja – čorba ugasnuća.
Ovaj svet je samo gustiš razblažen podnošljiviji da bi bio – lek mukodin na kašičicu i gorak i sladak, propolis, riblje ulje, smola, lepak sintelan, lava, bitumen.
Gustiš klobuće negde dole neprekidno u njemu se valjaju jaja i farbaju pa se izvadi jedno s vremena na vreme i iz njega izleže još jedan goluždravko – neotporan na čist gustiš, štićen opnom varljivog tela.
- Šta ti predstavlja ova slika nerazumljiva umetnička spodobo?
- Šta predstavlja? Pa vidiš ove skorele gromuljke ljubičaste boje – oni su ostali na platnu od božjeg razmazivanja po svetu u one dane kad se gustiš razblaživao pa nastalo ovo isprano nebo... JEL JASNO SAD?!- Aj daj nešto za čitanje dokon sam sad pa ono da iskoristim...
- Drž ovo, ko stvoreno za tebe!
- Šta je ovo... U potrazi za izgubljenim vremenom, da vidimo... u bre brate kaki ti je ovo gustiš, nema slika, nema dijaloga, nema ni pasusa jebenog, daj nešto normalno!
- Hmmm dobro evo ti Prva brazda, i da mi izdvojiš temu i ideju dela!- Tebe bre čovek da ne pušta u wc, kakav si mi ono gustiš izasrao?
- U bre ženo ja jes da sam starovremski, al kakav ti je to gustiš? Ne, ne ne pišmanim se nego samo kažem, onako čisto fenomenolški, zanimljiva pojava...
- E mali, nemo te pljunem da oslepiš, konačno mi sazreo kašalj, izbacujem neki zeleno smeđi gustiš ko mutogen nindža kornjača...
- Kuda s tim sokom?
- Pa da bacim, prazno...
- Od breskve pa prazno, e sine moj, ima tu još gustiša, mož se razblaži!- A kako ti se sviđa moje selo? jel da je bolje ovo nego ono drljavo i prljavo more?
- Ma super, samo dokle ćemo da se probijamo kroz ovaj gustiš, gde ti je kuća? aaaaaa...
(Izgladneli džbun koji jede zmajeve al jebiga sad, dajštadaš - žvak žvak hšhšhš podrig)
- Ma tu je trebalo da bude... Dušo, dušo eeeej, de nestade?gustiš definicije - dosadne, bez novog reda, bez tačke, ogromne:
- evo ti plus, verujem da si ti to dobro napiso, al ja kroz ovaj gustiš ne mogu da se probijam, poništiće mi ovaj kafetin što popih.- I kaže carica meni, Pero devet puta zaredom alal ti kurac, ja njoj nije devet nego deset, ona devet, ja deset, devet, deset dža bu i opalim ja nju i jedanesti put, ulepila se u onaj moj gustiš za presto, ni deset opričnika nisu mogli da je odlepe!
♪♫♪
Do-đi-ii mala da ti tutkališem
no-ga-ru sa mojim gustišem
op mala bosnoga kako živiš bez onoga
...
♫♪♫
Usta ne zatvaraju, ne moguće je doći do reči pored njih. To su ljudi kojima je priča nasušna potreba. Međutim, iz nekog potpuno neshvatljivog razloga za normalan svet, oni svoju nasušnu potrebu pretvaraju u dugotrajne tirade o tome šta su radili čitavog dana, od trenutka kada su ustali iz kreveta. Na žalost, vi uglavnom imate nesreću da sa njima u priču uletite uveče, a do tada je od trenutka ustajanja iz kreveta već prošlo mnogo vremena. Za vas i previše.
Rečenica iz naslova samo je slabašan pokušaj da takve dozovete pameti, ne bi li pokazali makar malo kulture pa pustili i vas da neku progovorite. To je jedan način, a drugi je da jednostavno dobiju preko usta, ako nijedno od civilizovanih sredstava ne pomaže. Odluka je samo vaša.
- I tako ti kažem matori, ustanem ja jutros sav osušen posle one pijanke sinoć. Jedva sam oči otvorio i nekako se dogegao do kupatila da se umijem i rasanim. Međutim, bacim pogled na mobilni pre nego što sam otišao do kupatila i vidim gomilu nekih propuštenih poziva i poruka. Čuku vremena sam zivkao ljude i odgovarao na poruke, pa sam konačno mogao da se uljudim ukupatilu...
- Pa čekaj gde...
- Tuširao sam se sat vremena. Jebote ne sećam se da mi je nešto tako prijalo kao to tuširanje. Posle toga se obrijem i izađem kao nov čovek, keva me bre nije prepoznala. Taman sam onako sa merakom popio kafu da se sredim skroz od pijančenja, još kad sam se setio da je vikend nije bilo kraja mojoj sreći. Još mi je i doručak baš onako legao, za divno čudo s obzirom koliko sam popio prethodnu noć.
- Ali nisi mi reka...
- Stigao sam i do kladže da odem. Bacio sam par tiketa, pa možda kane i neka lova. Bilo bi do jaja, sinoć sam se prilično istrošio. Sreo sam u kladži Gaju i Vlaju, pa smo posle zapalili kod Gaje na gajbu i dali mu ga po Soniju, odr'o sam ih ko zečeve u fudbalu. Na takav vrhunski dan mi je kao kec na deset došao Sanjin poziv za ovu bleju kod nje. Taman da onako iskuliram k'o čovek posle napornog dana. Sad još i tebe sretnem i baš se fino ispričamo.
- Ma kako te iezik ne zaboli pička ti materina nenormalna?
- ŠTO?
- Šta što usta te jebem. Od kako sam seo pored tebe usta nisi zatvorio. Prepričao si mi ceo tvoj jebeni dan od kako si ustao iz onog tvog smrdljivog kreveta, kao da mene baš zabole kurac da li si jutros kenjao ili ne. Jebote, samo mi još nisi ispričao i šta si tačno jeo danas, još ta mi informacija nedostaje da imam potpunu sliku o tvom jebenom životu. I koji sam kurac uopšte seo pored tebe, jebo me pas kad sam nenormalan.
- Ne znam što se nerviraš, ti si mene pitao ''šta ima''.
- Ma mamu ti jebem:TRAS:
Palamar slavan sa svojih uspeha kod ženskinja, trenutno rashodovan posle sudara sa pretesnom a suvom picom.
- Je li, Miki, jesam ja ono sinoć na keju kod Juge video tebe kako stiskaš Seku uz onaj betonski zid? Nešto mi se mutilo po izlasku sa splava...
- Taj hotel je bombardovan, ne radi...
- Ko te bre pita za hotel, sti prso?
- Jeste, bila Seka, kako si samo snimio...
- I, šta je bilo, izgledao si mi kao burlak uz Volgu, samo što nisi vuk'o nego gurao?
- Pusti, brate, jako mučna storija, ne znam dal su tvoje ušu spremne na to...
- Pričaj, bre, ne beri brigu za moje uši!
- Pa eto, krenem ja da joj samo krnem žvalu, onako, pripremnu žvalu pred privođenje kući, kad se Seka uspali, propalaca mi jezikom unutra, znaš, i ja ti tu posegnem za njenom mindžom, tange skliznu u stranu, ona me mazne za mačora, i ja, šta ću, smuljnem pantalone i krenem da joj ga gurnem, slatko mi bilo, leto, lišće šuška...
- Aha, to je afrodizijak...
- I tako guram ja, al nekako... kako da ti objasnim... nema rupe! Nema, čoveče!
- Kk... kako bre nema rupe?!? Šta 'oćeš da kažeš? Da ima NEŠTO DRUGO?
- Ne, nema ništa DRUGO, ali ni rupe nema. Ne mogu da ga gurnem, ne ulazi, kapiraš?!? Promenim ja smer nadiranja, Seka kleca kolenima, pomaže, al ništa, bre! Ni makac!
- Auh, jebote, i šta si uradio?
- Navuko pantalone i reko: Ajmo kod mene! Ova samo zatrese glavom i krene... I dolazimo ti mi ćeri, bacim je ja na krevet s vrata, standrljam joj garderobu za sekund i po, ona mene pokida isto tako, raširim joj noge, vidim u mraku nešto što liči na pičku, naciljam, pljunem na prste i okvasim teren, i krenem da ga gurnem... Seka krklja ko prase kad ga kolju.... al tukidid ne ulazi!
- Ijao! Pa kako bre?!?
- Pa pica tesna i suva ko Mohave pustinja!!! Raširim joj ja prstima usne - one dole, ako me razumeš - i stisnem zube... i uteram ga, polako, k'o u rernu. I stanem da guslam, al zvuk odozdo neko cviljenje, ko da zabijam zarđao ekser u mokar orah! Škrgućem zubima, kolutam očima, Seka udara rukama po krevetu... meni kurac gori ko da ga guram u čmar jazavcu sa konstipacijom... molim se bogu da preživim... i uspem da svršim, nekako... Srušim se pored nje, i dahćem, ne smem da se pipnem za palamar, bojim se da ću da napipam samo izgorelu kožuricu. Ona ćuti, bojim se ako kaže kako nije svršila da ću morati da je ubijem. Ali nije rekla, i tako je otpratim do vrata i odem pod tuš, ladan. Palamar, šta da ti kažem, izgleda jadno...
- Ranjeni orao, znači! Ajde vodim te na pivo. OVO muškarci stvarno znaju zašto...
- Aha! Meni dva, jedno ispod stola da umočim i tuki da se ladi...
Dok su njegovi vršnjaci kovali podle planove koji između ostalog uključuju bježanje sa zadnja dva, on je bježao od murije sa dva grama vutre u čarapi. Korak po korak, odnosno gram po gram, on zakorači na put po kom gazi poseban milje ljudi! Nekrunisani kralj kokaina za nas obične smrtnike, sirotinju reklo bi se. Za nas koji nemamo uvid u to s kim on dijeli tu krunu. Smrzava se i on na minusu kad čeka svog dilera ko mladenci slatku. Ima i on nekog kome ne smije spustiti slušalicu, nekog u čije đonove gleda ako posmatramo hijerarhijski stub - osobu koju palacka jezikom po tom čmaru. I on pati. Ali, on to radi sa stilom. Dame i gospodo, Darko Šarić. Darko, preuzmi mikrofon.
13. 02. 2013. god.
Jebem ti i Veneciju, i njene smrdljive golubove, i trgove i slavonski hrast, pa šta je ovo? Umjesto da ko čovjek izađem na balkon, zapalim cigaretu i šmekam turistkinje kako defiluju Trgom svetog Marka, ja slušam cirkular. Pa pobjegao sam sa ušljivog Balkana da me to ne bi budilo, kad eto, dnevniče moj, i ovdje toga ima.
Možda je samo do mog mamurluka? Pogađaš, opet sam bio sa Megan Foks. Nisam, zajebi nju, naletjeh nedavno na čet na Vukajliji, baš ona mala Milica objavi fotografiju na kojoj se jasno vide ti, ti, ti nokti na prstima kod Megi, pa jebote, kao da sumpornom kiselinom pere ruke. Fuj! Tek tad to primjetih, ni najkvalitetnija koka me ne diže nakon toga. Elem, zapio sam se sa svojima, odemo na multi štap. Smori bilijar dva na dva, a i gdje neće smoriti kad Horheu trebam objašnjavati da se ne kaže mocarela nego MA-RTI-NELA, bruka me seljačina pred gospodom, zamisli, EJ, zamisli, kaže ti on meni: ''Odradi falš.'' Prokleta malograđanština!
Sutra krećem put Crne Gore, put krša kog ne viđah otkad sam kao mali na Lovćenu svečano zapalio svoju prvu plantažu, pustio suzu i zaputio se ka bijelom svijetu. Bijelom, ironije li sudbine. Sjećaš se, pričao sam ti o Crnoj Gori. Moja majka, šta više da ti pričam. A i realno, posao mi tamo sjajno ide. Ljudi na pozicijama su super za saradnju, imali su tračak pohlepe u sebi ali i to se dalo izbiti - pokazao sam im svoj bazen sa piranama. Malo su se crvenili, drhtali poput trijeznog crnca usred Moskve, oblivali se vlastitim znojem, i od tad moji računi decimalu ne promjeniše.
Završim sa poslićima dole i eto me nazad u Južnu Afriku, idem domu svome da vidim šta mi djeca rade. Mali me ne sluša ni ič, po cijeli dan ležinja u krevetu. Za nekog ko ne jebe, previše vremena provodi u krevetu. Dnevniče, da sam na njegovom mjestu, pa imao bi iglice za pikado, kalendar na zidu desno od kreveta, na zidu sa prednje strane bi imao kartu svijeta. Bacim iglicu, opa, Bogota, može. Sredio bi ćale sve, ali kakav, taj će uskoro tražiti i jednog Meksikanca da mu kapke podiže.
Odoh sada, čeka me helikopter, trebam stići na drugo poluvrijeme Real - Mančester. Ćao.
Odličan način da se autori knjiga izreklamiraju za buduća pokolenja. Knjige koje su spaljene golicaju maštu, jer po pravilu sve što se cenzuriše uvek je umnogome interesantnije. Spaljivači su, kako i dolikuje, osuđeni kao zločinci protiv slobode misli, psihopate i divljaci koji žele da kontrolišu mase.
Negde u Aleksandriji, 391. godina
Ostrašćeni hrišćanin: Patrijarše Teofile, da palimo ovo?
Teofil: Bog tako želi sine, da nije želeo da ova biblioteka bude spaljena, zašto bi u nju stavio toliko rolni papirusa.
Ostrašćeni hrišćanin: Tako je, DA PALIMO BRE; AJDE BRE!Nekoliko hiljada godina kasnije:
-Pa većina dela najvećih antičkih mislilaca uništena je divljačkim napadom hrišćana i paljenjem Aleksandrijske biblioteke, ne možemo ni da zamislimo koliko je savremeni čovek izgubio.
-Hrišćani užaš stvarno, kolika je to stoka bila.
-Dobro pa posle su i muslimani palili, šta.
-Ma da, ljudi su govna generalno, da je sreće da nije spaljeno to pa da imam ceo opus Euripida ovde, ne bih se pomerio dok sve ne iščitam.
-To ti kažem.---------------------------------------------
Nemačka, 1933.
Ostrašćeni naci: I šta kažete Hitlere, mislite da spalimo ipak?
Hitler: Pa sad, nikad nisam bio ekstreman, nisam imao to u sebi, znaš, ali nekako mi se čini ipak gej da ih bacim u more, nekako mi to zvuči kao Bostonska čajanka, nemam pojma.
Ostrašćeni naci: Nemojte Hitlere, nije to vaš stil, čini mi se spaljivanje vam više ide uz karakter, ako smem.
Hitler: Smeš, a i znaš, pričam sa Gebelsom neki dan i kaže mi on, brate lakše će oni to da podnesu kasnije, mislim, kad budemo njih spaljivali, neka gledaju na ovo kao fazu privikavanja.
Ostrašćeni naci: Kakav je genije Gebels, stvarno gospodin.
Hitler: Ma jeste, ali nemoj da bude da sam gej.
Ostrađšćeni naci: Pa taman posla, takvi muževni brkovi pa gej!
Hitler: Hehe, tako je, PALI.Nekoliko decenija kasnije:
-Zamisli jebote Kafka koji je to genije, šta su sve njegova dela preživela.
-Ma čuo sam da je hteo da budu uništena, koji car brate, zamisli ja da pišem kao Kafka pa ja ne bih nikad spalio svoja dela realno.
-Haha pomogao mu je Hitler, znaš da je dela mnogo genijalnih autora spalio.
-Znam, znam. Poseban krug pakla za ljude koji vole da spaljuju knjige u slobodno vreme!
-E brate, a kad smo mi onu fiziku spaljivali u srednjoj?
-Ma to je udžbenik to se ne računa, šta sereš.
-I to što kažeš.
--------------------------------------------------
U Americi, šezdesete.
Džon Lenon: Veći smo od Isusa!
HilibiliAmer: Kako smeš da kažeš da su Bitlsi veći od Isusa sina Božjeg, sad ću sve ploče da ti spalim ritualno!!!
Džon Lenon: Lololo samo pali brt, tvoja ćerka koja drka kliću na mene tajno će da kupi novi od džeparca.
Hilibili Amer: Moja ćerka!! Gorećeš u paklu zbog ovog huljenja! Ružan si!
Džon Lenon: HEhe to nije sprečilo tvoju ćerku da ipak drka.
Hilibili Amer: RAAGAH.Par decenija kasnije:
-Koji je car ovaj Lenon.
-Jeste, samo svet nije bio spreman za njega.
-Jeste, nije bio spreman, a i kurava Joko Ono razbila bend.
-Eno je još živa, mater joj.
-Kurva.
-------------------------------------------------
Danas:
-Voleo bih da spalim sve knjige Mirjane Bobić Mojsilović AAA jebem joj mater glupu kako me nervira samo!
-Nemoj brate, samo nemoj.
Šifra koju koriste astrolozi tj. božiji ljudi, obeleženi i odabrani, spašeni, zaštićeni i ovaploćeni, poslati da spasu svet i čovečanstvo. Mogu se primetiti na određenim kanalima, najčešće u noćnim satima, jer tada naravno Jupiter ulazi u Saturn. Pa neće valjda preko dana da ulazi. Tih božijih ljudi u koje je ubrizgana svetlost i moć čula ima sve više i polako osvajaju noćne sate na televiziji, praveći astro monopol. Prosto, čovek se nekada zapita kada vidi njihov broj i intelektualni nivo, da nije i on možda obeležen ili čak odabran od neke više sile. Međutim, iako ti odabrani ukupno imaju polugodište osnovne, a od religije koju koriste u svoje tretmane za spas ljudi, znaju samo da se za Uskrs kucaju jaja, to ih ne sprečava da se bave tim poslom, jer im se posao isplati dok god ima ovaca za šišanje. Dovoljno je da sede za svojim lap topom, igraju karte i neprestano ponavljaju ulazak Jupitera u Saturn menjajući stepen ulaska, čisto da bi se razlikovalo. Sami znaju da to ništa ne znači, ali zato za napaćen narod i glupu masu taj ulazak i nada za rešavanje problema znače spoznaju, otkrovenje, istinu, svetlost, nadu i ko zna šta još. Dugih crvenih noktiju, kratke crne kose, ljubičaste senke i upalih očiju teta Gavranka će i ove noći pomoći vama da rešite svoje probleme. Javite se. Cena 2e /0,5 min
G: Halo da li imamo nekoga na vezi ?
N: Dobro veče gospođo Gavranka, evo zovem celu noć jedva sam vas dobila, čekala sam 15 minuta da se uključim...
G: Verujem gospođo da je gužva, jer večeras znate Jupiter ulazi u Saturn, a to se dešava svakih 1254879365 godina, tako da trebate biti srećni što ste u programu, a to što ste čekali to ne brinite, to će vam se uračunati u cenu...(za sebe) znači 15 min * 4 e...znači 60 e..bravo Gavranka majstore.....recite gospođo, šta vas muči...
N: Vidite gospođo Gavranka, imam problem... problem je moj sin...znate on je rođen 1980. i pre dve godine se oženio sa jednom malom, lepo čeljade ima imanje dobro, međutim još ne može da rodi...i ja i moj Milorad noćima ne možemo da spavamo, sanjamo to unuče, a kad bi dao Bog da bude muško..jaooo pa uff...no da se vratim...i sačekala sam ja godinu dana al jok nema ništa, i onda krenem ja kod ovih mojih žena i sa njima malo sam neke travke dzarala, vatali smo po šumi prepelice i krila stavljala snaji pod jastuk, pa sam papak od svinje metala u dvorište komšinici da na nju pređe ta nesreća...mislim njoj trčkaraju unučići po avliji...ne može da izbroji kolko ih ima...a ja ni ćoravo...i sada vi mene ako možete da kažete kuj tu nešto mrsi, el može ona uopšte da rodi, el do ovog mog , el nam možda neko baco mađije, il nisam dobro bacila papak komšinici..ja ne znam..
G: Sačekajte sekund...pa da znala sam...evo gospođo baš mi je žao što ne možete da vidite na ovom mom lap topu, da vam sad ne okrećem..ali ovde Saturn ulazi pod tačno 60 stepeni i 78 minuta...i ovde se tako lepo vidi da vam je bacala magiju komšinica ali ne sa leve nego sa desne strane...tako da vi taj papak od svinje bacite kod nje u dvorište ili još bolje kopito od konja ako imate i ima snaja da rađa čopor dece, ali čopor kad vam kažem...
N: Pa to sam ja pričala i ovom mom šunti Miloradu, sigurno je ova leva komšinica nešto mrsila, al on jok...uff kako bi mu jednu preko usta...jaoo hvala vam Gavranka, spasiteljice moja, svetice moja...pa vidim ja nešto mi mutno sve...kad je ona to bacala, jeste da je već 5 godina u postelji, udario je šlog..al zna oće ona to..zmija jedna.. ...pa bre ima da joj bacim nogu od slona ako treba samo da mi se snaja porodi...jaoo pa ovaj moj sin, on lepotan na majku...muškarčina..jeste da mu je ona prva devojka i da ga nisu primili u vojsku al bre on zdrav ko čelik...a snaja, a snaja moja...ma to lepotica kakve nema...to ima sada da rađa pa da se koti ko ništa, jeste da je starija od ovog mog jedno petnaest godine...al ima da doji ko ništa...
G: Ma naravno gospođo, postaćete vi baka uskoro..ništa vi ne brinite...i ako možete bacite joj nogu od mamuta ako imate...Puno pozdrava...sledeći...koga imamo na vezi...
Zadnja opomena da prestaneš. Oglušiš li se, utero si u tesno.
Dok si se zajebavao zajebavao, sad je dosta.
Celu noćnu smenu ti se ja prevrćem. Te tamo ću, te ovamo ću. Volj ti na klupu, volj ti na paletu.
Jbg, jeben ti je život kotlara. Nekad se nešto i radilo. Sad te drže tu čisto da onjušiš ako se koji PLC upali pa da javiš električarima ili eventualno vatrogascima. Popišeš ček listu i voljno do ujutru.
A jutro daleko sve ga jeblo. Dok je bilo šta na televiziji, gledao sam. Kad smorilo, ja zabo na klupu i ušuško se. Ima neki grudnjak, ostavio Sima pokojni pre nego što otišao u penziju. Pravi onaj postavljeni, zeleni. Topao u pičku materinu. Uvučem se u njega pa u krpe! Kao zečić u maminom gnezduDok se trgoh, jutro već došlo.
Skuvam ti ja kafu kolega što dolazi u prvu smenu i sebi.
Sedim tako. Mislim se: "otišla i ova noćna u istoriju". Nema ni 5min kad dođe mali, vidno natekao ko švalerski kurac. Mislim se, i ja sam ti bio takav do pre par godina. Sad do 11 i do kurca. Nema izlazaka.Sedimo mi tako a mene nešto krvotok spopao pa gde hoće - gde neće a on direkt u močugu. Digao se feniks al onako fino, jutarnji. Milina i lepota stvarno!
Zavlačim ruke pod sto pa u pantalone i umotavam zver ispod kaiša da ne pomisli kolega da se na njega digao. A sve se mislim u sebi ala ću ga plasirati u toplu ženu. Uf uf! Samo da stignem!Prošlo tu još koji minut. Ispreskakao ja klinca podjebancijama na račun mamurluka i nejebice pa pravac za jaknu i magla kući.
Izašao sa kapije, sedam ti ja u kola a onaj u gaćama ne popušta.
Reko - Samo lagano!
Srećom, blizu stan na Detelinari pa sam brzo stigao.Ušao u stan. Mir tišina.
Bacim jaknu na kuku i pravac na tuširanje.
Tuširam se i gladim mog Piksija. Dobar mi je, ne popušta. Biće mali za tebe posla ako bog da.
Izađoh iz kupatila i pravac u spavaću kod žene.
Ona ljubičica, topla, opuštena. Legla na bok kao da me čeka.
Zadigoh onaj pokrivač i nabih se njoj uz toplo dupe. Obožavam to njeno izvajano dupe.
Pa prevacih ruku preko njenih bokova pa se pribih još bliže. Češkam je ja dignutim kurcom kad ona ništa. Ni makac! Provučem ruku do sisa i počnem maziti.
Stano, jel spavaš?
- Mhm
Ajde Stano malo da se volimo
- Pusti me da spavam...
Primaknem ti ja sada već drvenog lutka njenom dupetu pa krenem da ga češkam i tarem o nju. Ona ćuti.
Pa je počnem ljubiti po vratu i iza uha. Mazim po sisama.
Vidi joj se osmeh, voli kurva nežnost.
Pa tamo pa ovamo. Drž-nedaj!
Smaknem ti ja gaćice i taman ogolio mog apola 6 kad na pola puta do svemira okrenu se Stana.
- De ćeš?
Pa malo da se ugrejem Stano. (došla mi nekako ogromna sa onim iskolačenim očima)
- Grej ti mater svoju manijače napaljeni! Imaš li ti pameti da sam sebi kažeš kad je dosta?
Šta dosta jebem ti Prekadu i Varnavu, pa sad sam došao umoran iz noćne smene? Celu noć sam se naradio ko konj i sad kad dođem malo da se opustim ti me teraš!
- Je je naradio se kako ne! Teram te jer hoću da spavam a ne da me jašeš ko svaki dan. Jebo ti mater svoju ti ko konja da si kupio pa ne silaziš sa mene.
Volim te Stano moja lepa pa mi te nikad dosta.
- Voli se i domovina pa je ne vijaju ceo dan gde će je pre jebati.
Aj malo. Dođ ovamo, lagano ćemo. Ti znaš da sam nežan (namaknem taman junaka nad jamu)
- Prekini! Nećeš dobiti i tačka.
Ljubav moja?
- Nema ljubavi! Taman se odmorim kad odeš u noćnu. Nema i nema. Nemoj da ti dvaput govorim!
Ali srećo...
- Nema srećo! (zareža Stana) Ja sam svoje rekla a dvaput ti neću ponavljati. Spavaj manijače!
Idem da pišam. Mogu?
- Idi!
